("Sumo rvač po pevaču", NIN br. 2560)

      Ugledni i ozbiljni NIN otvorio je humorističnu stranicu. Javio se u njoj poznati zabavljač čaršije, sa titulom arhitekta i nadimkom "Isus", samostalni umetnik ili, kako sam reče u tekstu, "idiot" ("na izvornom grčkom idiot označava... znači, mi umetnici...").
       Ko je još Predrag Ristić, doktor arhitekture? Autor diplomskog rada - koncertne dvorane u obliku okarine (!), doktorske teze o rekonstrukciji kuće Lepenskog vira (nad kojom se pok. Dragoslav Srejović hvatao za glavu), konstruktor muzičkog instrumenta drndafona za koji kompozitori sveta još nisu saznali. Među glavne projekte ovog autora ubrajaju se kuće na drvetu, sojenice i tavani. Kada je sišao sa tih nivoa, u skladu sa svojim nadimkom, Ristić je pomislio da zna crkvenu arhitekturu. Odmah je pristupio javnoj kritici projekata svojih profesora Petra Krstića (crkva Sv. Marka) i Bogdana Nestorovića (Hram Svetog Save). Počeo je i da "projektuje", između ostalog crkvu Vaskrsenja Hristovog u Podgorici. Projekat koji je dao samo u skicama, mitropolit Amfilohije je poverio stručnjacima projektantima sa Podgoričkog fakulteta koji su sa njim muku mučili te su i mene molili da pomognem.
       Iz ljudske solidarnosti prema kolegi koji ima potomstvo pomogao sam njegov prijem u članstvo ULUPUDS-a. U znak "zahvalnosti" oteo je moj za izvođenje odobreni projekat crkve u Slavonskom Brodu i, uz male izmene, proglasio kao svoj! Toliko o "čaršijskoj čestitosti" koju ovaj iscelitelj srpskog naroda preporučuje kao lek. Nabrajanje oblasti njegovih (ne)znanja daleko bi nas odvelo. Svojevremeno je uveseljavao slušateljstvo držeći u Patrijaršiji predavanja o krstu, "prodajući" za to kvalifikovanim ljudima svoje kvaziteorije. Slično je nastavio da čini pojavljujući se u programima televizije.
       Brkajući "babe i žabe" u tekstu "Sumo rvač po pevaču", P.Ristić se dobro razume i u likovnu i književnu kritiku koje kod nas, smatra on, ne valjaju jer prate samo dela od nekoliko hiljada maraka, a ne ona skuplja?! Zaista pravi umetnički kriterijum, i to "srpski". Zna i kako proterati rđavu muziku sa ovih prostora, onako sumorvački. Zna i koji su hrišćani dobri, a koji pošandrcali, srećan što su Srbi izvan toga. Zna i da je Crkva naša ranjena, on će je isceliti. A kada će nam krenuti? To je bar lako, kada se smeni projektant Hrama Svetog Save.
       Crkvena arhitektura je ozbiljna, teška i odgovorna stvar o kojoj Predrag Ristić, uverio sam se preko njegovih skica (jer projekte nema), ne zna ništa kao, uostalom, ni o poštovanju moralnog kodeksa struke.
       Branko Pešić,
       Beograd