Intimni pogled u književnu radionicu Ljiljane Habjanović Đurović iz JUL-a

      Svaki narod ima pisce kakve zaslužuje, pogotovo naš narod. Dok režim izvodi rutinsku probu građanskog rata u Beogradu, plodni pisci pišu.
       (Socijalisti, julovci i radikali uhvatili su se za sneg da dokažu kako opoziciona vlast ne valja. Elementarne nepogode ne priznaju. Preko Milutina Mrkonjića sarađuju s budućnošću. Angažovali su RTS, anketiraju građane, svesni građani znaju da je za sve kriva opozicija. Specijalni prilog iz Londona dokazuje da u Londonu sve funkcioniše, iako London ima maglu, dok je u Beogradu zastoj! Ne radi metro. Režim hoće Beograd, da povrati ono što mu je Gonzales uzeo. Ozbiljne ankete potvrđuju naum režima: neće dati vlast, čak i ako je na izborima izgubi. Ništa ne prepušta slučaju. Kao što je jednom jedan u Gradskom komitetu rekao: "Drugovi, neprijatelj je perfidniji od nas!").
       Dok pisci pišu, kritičari kritikuju. Evo kako je kritičar Milisav Milenković, generalni sekretar Savezne skupštine, a i sam pesnik, video delo svog kolege iz Kulturnog centra u Parizu Božidara Šujice: "Božidar Šujica je od plemenite sorte sugestivnih stvaralaca stvarnosti sazdane od niti misli i emocije, sjedinjenih u samu strast življenja njih samih."
       Zatim, žešće: "Njegov gard borenja nije gard odbrane, no neprekidnog napada i nalaženja nepokrivenog mesta u koje zadaje udarce, fajterski šarmantne".
       Šujica je ovaj prikaz izrezao iz Politike od 5. februara i složio u album.
       Za Ljiljanu Habjanović Đurović (1953, JUL) pisanje je, kaže, unutrašnje moranje. Pisati ili umreti! Opredelila se za ono prvo. Zato i kažem, čitaoci je zaslužuju. Naš narod se po bibliotekama, s punim pravom, opredelio za nju. Lj. H. Đ. je najčitaniji pisac minulih sezona u napaćenoj Srbiji. Sada je, poneta uspehom Ženskog rodoslova, napisala Paunovo pero, epsko-lirsku fresku o položaju žene, od Lilit do Ive. Ženska stvarnost prepliće se s mitom već dve-tri hiljade godina, hoće da kaže Ljiljana Habjanović Đurović.
       Lilit je Adamova prva žena, zao noćni demon u jevrejskom verovanju, ništavilo, sisa krv! Iva je ona sama, pozitivna, tj. Lj. H. Đurović.
       Narod je u pravu kod izbora Lj. H. Đurović. Podmet i prirok su u redu, red reči u rečenici u redu, misao takođe. Misao je obično tužna.
       Primeri stila. Prvi primer. I njegova reč je pala na moje telo, prodrla u moju utrobu, ispod pupka, kao zlatno-žuta tačka topline, koja je rasla, i širila se, i svu me zagrejala. Budila sam se polako. Svakim delom tela posebno. Prvo sam protegla noge.
       Drugi primer. Shvatila je da je punoća opsednutosti doktorom Jovanovićem gora i opasnija od praznine sa kojom je naučila da živi. Da će uskoro morati da donese svoju najtežu odluku. Onu koja lomi život.
       Primer treći, i poslednji. Mrzim Zevsa. Mrzim ga zbog svoje nemoći da ga ne volim. Da mu ne pratim tragove. Da mu ne merim ljubavne zagrljaje sa drugima. Zbog njega mi se podsmevaju bogovi sa Olimpa, i polubogovi i heroji, čak i smrtnici. Tek me poneka žena žali i razume. Neka nesretnica koja je, kao i ja, ranjena okrutnošću muževljeve nevere.
       Romaneskna komunikacija s bogovima objašnjava prirodu inspiracije Lj. H. Đ.
       Spisateljica ne prima novinare kod kuće, da pijani novinari ne upadnu u bazen. Zato se u njenu intimnu književnu radionicu može zaviriti preko njenih izjava u štampi i njenog dela, ako se čita između redova.
       Lj. H. Đ. govori probranim glasom.
       Kuva, pere, pegla, i piše.
       Štrika, da prekrati vreme do Nobelove nagrade. Nobelova nagrada joj stoji u horoskopu. Kaže da su joj je prorekli, s obzirom na misaoni stil i stav.
       Transcendentira! Kao pripadnica ženske sekcije JUL-a, veruje u transcendentalnu meditaciju i joginske letače. Ženska sekcija očekuje da narod poleti...
       Žena ima pravo da kako želi troši novac koji je zaradila, veli autobiografski Lj. H. Đ. u Paunovom peru, i opisuje žensku situaciju svoje junakinje Vesne, koju je uzela iz života: Vesna je diplomirala sociologiju. Radila je u Centralnom komitetu Saveza komunista Jugoslavije dok je postojao Savez komunista i dok je postojala Jugoslavija. Onda se zaposlila u nekom osiguravajućem društvu, na poslovima rutinskim i nezanimljivim. Od stvarne depresije bežala je lažnim bolovanjima.
       Ukrštanje realnog i mitskog!
       Evo i kraja Paunovog pera: "Život je igra?", pomislila je Iva. "Možda život zaista jeste igra.
       Paun igra kada je nebo tamno i preteće.
       Paun igra kada je najteže."
       Ljiljana Habjanović Đurović voli da jaše, slikala se s konjem, aristokratkinja! Novine su to objavile. Za knjigu se slikala u ovalu, pod lučnim svodom svoga doma u koloru.
       Žene su mnogo zanimljivije od muškaraca, kaže Lj. H. Đ., i zato bira zanimljive teme. Međutim, priznaje: "Do svoje 35. godine žalila sam što nisam muško..."
       U braku je sa Milovanom Đurovićem i ima sina Aleksandra.
       Na koricama nove knjige predstavlja se i ovako: Ljiljana Habjanović Đurović je zastupljena u knjizi Ko je ko u Srbiji, i u knjigama Američkog biografskog instituta i Međunarodnog biografskog centra u Kembridžu.
       To se plaća! - da uđu u te svetske knjige, a onda izjave da su prijatno iznenađeni tim priznanjem, iako u džepu već imaju priznanicu o urednoj uplati. Znam takve...
       Kad smo kod plaćanja, Ljiljana Habjanović Đurović naglašava: "Otvoreno priznajem da se nikada ne bih usudila da napustim redovnu platu, posao i socijalno, da nisam udata".
       Žensko pismo!