Samo nam je još cijanid nedostajao! Izlio se iz rumunske fabrike "Aurul" (što sasvim neadekvatno u ovoj prilici znači zlato). Najpre u reku Samoš, zatim u Tisu, te počeo da truje svu rečnu floru i faunu.
       Cijanid je jedan od najjačih otrova. Ako se udahne ili na drugi način unese u organizam, usmrti čoveka, katkada za nekoliko sekundi. Zato prva pomoć obično stigne prekasno.
       Cijanid u ćeliji sprečava oslobađanje kiseonika, te se živo biće zapravo otruje kiseonikom, a ne cijanidom.
       Tako opasan jedino se može dekontaminirati sam od sebe. U ovom slučaju ploveći rekom sve se više razblažuje i kada dostigne koncentraciju od pet hiljaditih delova miligrama (nanograma) na litar nije više smrtonosan.
       Cijanid je potencijalno opasan bojni otrov, ali je i nezaobilazan u industriji vezanoj za zlato (što je slučaj u kobnoj i nepažljivoj rumunskoj fabrici), srebro, plastične mase i pesticide. Samleveni zlatonosni kvarc rastvorom natrijumcijanida priprema se za konačno prečišćavanje. To se zove cijanidizacija.
       Kao bojni otrov cijanovodonična kiselina (NCH) prvi put je upotrebljena u Prvom svetskom ratu u bici na francuskoj reci Somi 28. januara 1916. godine, ali bez većeg uspeha zbog brze isparljivosti. Kad u vojnoj literaturi piše "bez većeg uspeha", znači da nije potrovao dovoljno ljudi, hoće reći neprijateljskih vojnika.
       Ako mislite da nikada niste unosili u svoj organizam cijanid, grdno se varate. Onaj aromatični gorki ukus badema, koštice od kajsije i breskve zapravo je beskrajno mala količina cijanida.
       Reč cijanid je starogrčkog porekla: kyaneos znači ultramarin plav, a katkada i crn. Za crnokoso čeljade upotrebljava se u Helena ista reč.
       Ukoliko ovog vikenda čitate NIN, znači sve je prošlo bez posledica po nas. Cijanid se razblažio obiljem vode. Bar jedna katastrofa da nas mimoiđe!
       Još cijanid nije ni stigao do Beograda, stigle su dve vesti - jedna koja se očekivala, pobeda Stipe Mesića na predsedničkim izborima u Hrvatskoj, i druga, koja se nije očekivala, atentat na saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića.
       Mesić je pobedio, između ostalog, takvim gestovima kao što je poziv Dubrovčanima da na Stradunu sa njim popiju kavicu. Kafići i restorani su, međutim, u Beogradu mesta visokog rizika.
       Ime Stipe dolazi od imena hrišćanskog velikomučenika Stefana (stephanos venac, kruna), a poreklo prezimena Mesić je nejasno (vidi NIN od 24. maja 1991).
       Crnogorsko prezime Bulatović dolazi od persijske reči pulad čelik, a Pavle je ime apostola; grčki paulus znači maleni, što nije bio slučaj sa pokojnikom.