Posle bombardovanja, vredne postavke Narodnog muzeja ostaju nedostupne javnosti jer nema novca da se obezbede od lopova i propadanja

      Narodni muzej u Beogradu bogata je riznica duhovnog nasleđa, stvaranog kroz vekove, ali mnogo toga za sada se ne može videti. Jer, trenutno, tako je najsigurnije da će ovo nasleđe neprocenjive vrednosti ostati nasleđe i za buduća pokolenja!
       Bez obzira koliko to izgledalo čudno, kad se sagledaju svi razlozi, takva odluka osoblja Narodnog muzeja, zaduženog za njegovo čuvanje, može se razumeti. Pažljivo se procenjuju svi mogući rizici, ne samo za vreme rata nego i u miru.
       Na prvi zvuk sirene poskidali smo sve postavke - objašnjava Nikola Kusovac, kustos Narodnog muzeja. - Nismo se plašili da će gađati kuću u kojoj se čuvaju znamenita evropska dela. Ne verujem da bi Širak potpisao - a i znali smo kako se biraju ciljevi - da se gađa kuća u kojoj ima stotinu Renoarovih i Degaovih slika. Dakle, taj strah nismo imali, ali smo se plašili "kolateralne štete". Sve smo sklonili, sklonili smo i iz nekih drugih muzeja koji su bili ugroženi, iz zgrada republičkih i saveznih organa i drugih objekata koji su bombardovani ili bili obeleženi kao ciljevi.
      
       Ministar razume, ali...
       Kad je rat prestao, trebalo je sve vratiti na staro mesto, ali su se tek onda dobro videli tragovi vremena na zgradi i "zapis" slika na zidovima. Zato je rešeno da se, pre nego što se vrate zbirke, prostor okreči a možda i nešto više uradi. Ali, novca za to nešto više nema. - Postavku strane umetnosti sigurno nećemo vraćati, možda ćemo praviti samo neke izložbe - kaže Kusovac. - Da neko pogrešno ne pomisli da više cenimo stranu umetnost, za nas je naš Đura Jakšić jednako važan ako ne i važniji od Renoara. Ipak, Đura Jakšić na ovom našem tržištu može da istera deset, dvadeset ili trideset hiljada maraka ili dolara, a Renoar tri do četiri miliona. Dakle, izazov za kradljivce je izuzetno veliki. I zato, dok ne obezbedimo apsolutnu zaštitu, dobru elektroniku, alarme, dobro osmatranje terena, pokriveno kamerama i video zapisima, nećemo da uđemo u taj rizik.
       Tek posle one krađe Renoarove "Kupačice", kako kaže Kusovac, vlada se zabrinula.
       Konačno su shvatili naš vapaj. Ovaj muzej je vredniji od bilo koje banke u Srbiji. To su ogromna bogatstva, u materijalnom smislu, a o duhovnom da i ne govorim!
       Problem nisu samo lopovi, nego i sama zgrada. Ona je stara sa dotrajalom instalacijom. Samo delimično su izmenjeni neki električni uređaji. U donjem delu, gde se u depoima čuva mnoštvo materijala, muzej je od svog novca napravio protivpožarna vrata i prozore da bi se, ne daj bože, u slučaju požara, moglo spasavati po segmentima. Budući da je sve to ispod nivoa ulice, a kroz depoe prolaze i velike vodovodne cevi, postoji opasnost i od poplava, pa su zaposleni, u nedostatku drugih rešenja, sav taj materijal podigli 10-15 santimetara od poda, da voda makar u prvom naletu ne napravi veliku štetu. Šteta bi, kažu u muzeju, mogla da bude kao ona u Veneciji pre nekoliko godina, kada se ceo svet uzbudio.
       Dugo na taj problem ukazujemo - nastavlja Kusovac. - Vlada Srbije donela je neku odluku da se počne s rešavanjem tih problema. Novac je odvajan četiri-pet godina, posao je trebalo da izvede Institut Vinča.
       Čini mi se da bi vlada morala da proceni šta znači ako joj posrnu velike kulturne ustanove i kako i kad će se to nadoknaditi i koliko će se to osetiti u biću samog naciona. To je teško proceniti. Znate, ovde se teško postižu rezultati, a brzo kvare. Kultura traži stalno negovanje, stalno zalivanje, stalno okopavanje, stalni trud. A mi imamo obrnutu situaciju. Korov će nas pojesti. Duhovni korov... I zaključuje:
       Zbog toga se mora otvoriti dijalog sa vladom. Naš ministar kulture ima razumevanja, ali je pitanje dokle on može da dobaci, dokle je njegova prohodnost. Njemu ne mogu ništa lično da zamerim, ali nešto ne štima, ništa se ne pomera.
      
       Povremeno i jevanđelje
       Namera uprave Narodnog muzeja je da se napravi i nova bolja postavka srednjovekovne umetnosti. I za to treba dosta novca. Ako se obezbede klimatski uslovi Kusovac kaže da bi se iznelo mnogo toga što do sada nije bilo dostupno publici. Između ostalog, i Dušanov zakonik, kao i mnoge ikone iz 13. i 14. veka. Većina tih ikona i drugih slika rađene su sa gipsanim pločama koje su osetljive na nagle promene temperature. Gips upija vlagu, pa kad dođe do isparavanja podižu se mikročestice lepka i slika vremenom počne da se ljušti.
       Ipak, nešto veoma važno urađeno je posle 30-40 godina odugovlačenja. Restaurirano i konzervirano je Miroslavljevo jevanđelje. Ali, da bi i ono bilo dostupno posetiocima, moraju se obezbediti elektronska zaštita i posebno komora sa mikrouslovima, gde će neprekidno biti optimalan stepen vlažnosti i s tačno određenim stepenom temperature. Ni za tu komoru nema novca, ali su neki naši ludi iz dijaspore obećali pomoć, pa se očekuje da će ona uskoro biti obezbeđena.
       Još nije odlučeno gde će u Narodnom muzeju Miroslavljevo jevanđelje biti izloženo, ali će se sigurno naći odgovarajuće mesto, posebno obezbeđeno, da bi ga posetioci povremeno videli s tim što neće biti stalno izloženo.
       Postavka slikarstva 18. i 19. veka je vraćena i otvorena. Ovih dana trebalo bi da bude otvorena i postavka skulptura. Po završetku izložbe Istorijskog muzeja "Oslobođenje, nezavisnost i ujedinjenje Srbije i Crne Gore", na celom tom spratu, gde je i strana umetnost, biće napravljen pregled jugoslovenske umetnosti 20. veka.
       Napravićemo to jer su naše zbirke jugoslovenske i zato što je Jugoslavija trajala 70 godina, za nas i nešto duže, jer je koncept Karađorđevića, još od Kralja Petra, bio jugoslovenski - kaže Kusovac. - Mi smo još 1904. u Beogradu imali prvu veliku jugoslovensku likovnu smotru, kad je dosta stvari otkupljeno. Dosta je otkupljivano i na drugim jugoslovenskim smotrama. I to svedoči da smo mi na ovim našim prostorima vodili jugoslovensku politiku.
      
       JOVAN JANjIĆ