"Rado bih pročitao novine, ali ih ne kupujem već godinama. Kada svratim kod prijatelja i ugledam ih na stolu, oči zastanu kao na lijep kolač. Za struju nijesam mogao odvojiti već dva mjeseca," kaže penzioner Ratko

      Radničke plate i penzije nisu dovoljne u Crnoj Gori ni za preživljavanje. Socijalna karta je teška i složena: ugašeno desetine hiljada radnih mesta, "okačeno" o biro rada oko 80 000 ljudi, oko 380 000 građana našlo se na spisku raznih socijalnih davanja... Ne deluje bar za sada usrećujuće dvovalutni sistem ili se to, pak, reforme još nisu razmahnule.
       "Živim sa suprugom i četvoro djece. Samo za hljeb i mlijeko, ako nađem ovo domaće (pošto vidim uvozi se iz Italije i Slovenije koje ne mogu kupovati jer je tri do četiri puta skuplje), ode skoro trećina plate. Čovječe, tri vekne hljeba mi trebaju na dan", jada se profesor iz podgoričke gimnazije koji gaji pčele u rodnom selu u blizini Nikšića i na taj način obezbeđuje svojoj porodici opstanak.
       Potrošačka korpa u Nikšiću za januar iznosila je 9 015,00 dinara (480 DEM) a kod istih prodavaca za decembar 1999. koštala je 7 739,00 dinara (oko 380 DEM). Dakle, samo za mesec dana potrošačka korpa poskupela je za
       1 884,00 dinara ili 94 DEM. U novembru kada je uvedena marka kao paralelno sredstvo plaćanja prosečnoj četvoročlanoj porodici za neophodne životne namirnice trebalo je 5 358,00 dinara ali upoređujući sa decembarskom korpom bila je jeftinija za 2 381,00 dinar ili oko 120 DEM. Prema ovim podacima dobijenim iz Opštinskog sindikalnog povereništva Nikšić (na republičkom nivou podaci odstupaju u zanemarljivim nijansama), na crnogorskom prostoru nemačku marku inficirao je virus inflacije od oko 90 odsto na mesečnom nivou. Najniža cena rada u poslednja tri meseca 1999. godine bila je 50 DEM da bi u januaru 2000. bila povećana za 20 odsto, sada iznosi 60 DEM, dok su troškovi života povećani za 75,4 odsto (samo u decembru porasli su za 23,2 odsto).
      
       Dvovalutni sistem
       "Tri vrećice praška potrošim za mjesec dana jer imam dvije bebe bliznakinje od godinu i tri mjeseca. Polovinu suprugove plate (tehničar u Elektroprivredi Crne Gore, prima 120 maraka), 'očiste' sredstva za higijenu. Bavi se švercom i tako uspijevamo da dočekamo prvi u mjesecu. Posljednji dječji dodatak za oktobar primila sam za jedno dijete 56,00 dinara", kaže Rajka Varajić (27), majka troje dece koja na birou posao čeka već pola decenije.
       "Rado bih pročitao novine ali ih ne kupujem već godinama. Kada svratim kod prijatelja i ugledam ih na stolu, oči zastanu kao na lijep kolač. Za struju nijesam mogao odvojiti već dva mjeseca", kaže penzioner Ratko koji priznaje da je svakog jutra u dilemi kupiti novine ili hleb, ali je primoran da se odluči za ovo drugo.
       Dvovalutni sistem je izazvao kod trgovaca novi, špekulativni momenat - zidanje cena, računajući da će njihovim slobodnijim formiranjem brže doći do ekstraprofita. Predrag Drecun, ministar za rad i socijalno staranje u vladi Crne Gore, sadašnji socijalni ambijent ovako ocenjuje: "Crna Gora je jako uvozno zavisna i cijena roba se ne može izolovano posmatrati od cijene robe na svjetskom tržištu. Na nama je da postignemo svjetske plate, a to se može samo povećanjem proizvodnje i podizanjem produktivnosti rada." Ministar je iskren i konstatuje da je pomenuta produktivnost niska jer nije pratila razvoj tehnologije poslednju deceniju. Ne postoje, dakle, impulsi kapitala i dolazimo do jasnog odgovora u kom se položaju nalazi građanin u ovoj Republici, "u jazu ponude i potražnje".
       Kritičari vladajuće koalicije "Da živimo bolje - Milo Đukanović" tvrde da će crnogorske vlasti odustati od sopstvene valute jer se na raskrsnici nalazi njihov celokupni sistem privrednog poslovanja. Nema jasnog pravca razvoja, nema novca za uvođenje crnogorske monete niti za oživljavanje zamrlih funkcija ekonomskog sistema.
      
       Siromaštvo
       "Samo nas uvjeravaju da smo izašli iz krize, da je najgore iza nas. Mjere od ošteg interesa donose se sistemom 'grlom u jagode'. Nema više dilera na ulicama, ili ih ipak ima, a umjesto njih dilerišu država, banke, trgovci i još poneki, i sve to preko leđa radnika i sirotinje", ne krije ogorčenje Duška Vujović, ekonomista, majka dvoje dece. Uzgred, žali se da u radnjama trgovci marku menjaju za 20, a svoje artikle računaju po kursu 1 DEM = 22 - 24 dinara.
       Siromaštvom je u većoj meri zahvaćeno i gradsko stanovništvo jer je jedan od ključnih indikatora privrednog rasta industrijska proizvodnja koja je nešto viša od 40 odsto proizvodnje iz 1989. godine. Ministar Drecun jasno naglašava da vlada nema osmišljen koncept socijalne politike u vidu trajnijih i kvalitetnijih rešenja, već nastoji da amortizuje postojeće socijalne potrese.
       Prema njegovim rečima, ustanovljene su materijalne obaveze prema ugroženijim kategorijama građana: to su korisnici materijalnog obezbeđenja porodice (15 669 građana), dečiji dodatak prima 150 669 dece, tuđu pomoć i negu koristi 4 089 lica. Svakako, dodatna pomoć neophodna je i za najbrojniju kategoriju penzionera - 17 459 koji ostvaruju svoju penziju sa najmanje staža. Dodatnu zaštitu ostvaruju i porodilje na osnovu porodiljskog odsustva, korisnici opreme za novorođeno dete, lica smeštena u socijalne ustanove (odrasli i deca), a u Republici (gde živi 655 000 stanovnika) ima 58 627 izbeglica i raseljenih lica iz drugih republika bivše Jugoslavije od čega sa Kosova dolazi 30 289 novih građana.
       Sa jedne strane, u vladi osokoljuju da je u poređenju sa dinarskim platama marka zaštitila standard zaposlenih, da jenjava strah od nepredviđenih inflatornih udara. Sa druge strane, sem ishrane, izdaci za obuću, odeću, higijenu, komunalije, razne poreze skočili su za 100 odsto. Upućeni tvrde da se iz Monetarnog saveta upravo sprema aber kako se više ne računa na dinarsku gotovinu - preciznije, neće biti zamene dinarskih novčanica. Procenjuje se da oko 60 odsto zaposlenih prima plate u markama (zdravstvo, prosveta, državne službe i oko 50 odsto zaposlenih u privredi). Precizne cifre o količini maraka u opticaju bar za sada su izostale. No, po jednoj verziji tvrdi se da je reč o sumi od oko 50 miliona maraka ne računajući devize "van kontrole države"...
      
       U tor zatvoreni
       Sadašnji model ekonomske politike naterao je da se oko 40 odsto radno sposobnih građana pozabavi sivom ekonomijom. "Strašan je problem za državu što ta energija izmiče nekoj institucionalnoj kontroli. Građaninova svest je već uhodana i u sivoj ekonomiji ima svoju računicu", kaže gospodin Drecun.
       Jedan od uličnih prodavaca cigareta kaže: "Trenutno nije nešto bogzna kako bolje, ali bih više volio da marka bude jedina valuta. Lakše se računa, jednostavnije kupuje i prodaje, ma i čistija je, brate, zarada." Inače, u Podgorici odnedavno otvoreno je više punktova za prodaju cigareta sa upotpunjenim stranim i domaćim asortimanom. Jedan od takvih punktova nalazi se tik uz železničku stanicu i sada, što nije bio slučaj ranije, ne treba potezati vezu u vladi i za trgovinu ovom robom ne postoji limit od jednog paketa (50 boksova) već možete kupiti koliko vam je volja. Radno vreme je od 7 ujutru pa do 23,30, kada kreće iz Podgorice poslednji voz na pruzi Beograd-Bar.
       "Deset godina smo u tor zatvoreni. Proizvodnje nema, ali plate i penzije su dosta redovne, kako - ne znam, ali su ovi na vlasti vični. Stvoriće se zdrava konkurencija koja će tjerati poslovne ljude da razmišljaju brže i vuku poteze koje nikad ne bi povukli u uslovima nestabilne valute", optimista je prema, za sada restriktivnoj strategiji vlade, penzioner Dragomir. Ovih dana isplaćuju se penzije za drugi deo novembra. Gorući problem u vladi, reći će gospodin Drecun, jeste visok procenat viška radne snage, naročito u privredi. Kako se u ovom trenutku problem privrede rešava privatizacijom, ovaj proces dodatno će stvoriti viškove koji moraju biti briga države i odgovarajućih socijalnih programa "koji sadrže i prekvalifikaciju i pomoć stranih strateških investitora".
      
       Socijalna bomba
       "U finansijskim zahtjevima naš 'atak' na međunarodnu zajednicu je ispravan. Ja sam svakom stranom zvaničniku ukazao da 30 000 radnika u našoj privredi predstavlja socijalnu bombu za Crnu Goru." Statistički podaci govore da kašnjenje u isplati zarada postoji kod 23,5 odsto zaposlenih u privredi Republike (kasni se od tri do četrdeset meseci, a odnosi se na 18 490 radnika - broj zaposlenih u Crnoj Gori je 113 525 radnika).
       Od ukupnog broja zaposlenih kod kojih kasne plate, 60 odsto je na opštinama Bijelo Polje, Nikšić i Podgorica. Predsednik Opštinskog sindikalnog povjereništva Nikšića Aleksa Marojević za NIN kaže: "U Nikšiću 80 odsto privrednih subjekata kasni sa isplatom plana od 2 do 24 mjeseca. Zaostale plate za 1997. i 1998. nije primilo oko 2 000 zaposlenih u privredi, dok se na prinudnim odmorima nalazi više od 3 000 radnika, dobar dio njih u kontinuitetu po više godina. Visina naknade radnicima na prinudnim odmorima isplaćuje se različito od preduzeća do preduzeća, i kreće se od nijednog do
       2 000,00 dinara. Šezdeset odsto njih prima oko 450,00 dinara, oko 50 odsto zaposlenih nije primilo regres za godišnji odmor ili zimnicu." Kako elementarni standard zaposlenih treba štititi preko najniže cene rada, a za nabavku potrošačke korpe potrebno je "samo" 9,60 najnižih cena rada, nikada do sada toliko, jasno je kako su radnici zaštićeni. Kako sada stvari stoje, ni najniža cena rada od 100 maraka neće bitnije popraviti socijalno stanje.
       Prostorije Crvenog krsta su posećene ustanove u Crnoj Gori jer se na toj adresi rešavaju egzistencijalni problemi porodica invalida rada, građana koji na birou čekaju pet i više godina, penzionera sa mizernim penzijama. Ljudi se snebivaju, ali uzimaju paketiće kako bi pretekli. Jednokratku pomoć u vrednosti 50 maraka (12 litara ulja, 6 kg deterdženta, 10 sardina, 10 mesnih narezaka, 1 gulaš i 1 pašteta) neće poniziti ponos jer je sve više naroda povezano zajedničkim imeniocem - socijala.
      
       Humanitarna pomoć
       "Ima dosta špekulacija kada je pomoć u pitanju. Odgovorno kažem da roba koja ne zadovoljava sanitarne uslove ne dolazi do građana. Mi u luci Bar vršimo kontrole i do korisnika proizvodi dolaze ispravni", ističe Drecun. Ipak, ministar je potvrdio da neupotrebljive humanitarne pomoći ima, uglavnom zbog loše i spore procedure transporta. Neosporno je da je i želja darodavaca da očiste svoje stokove robe pri kraju isteka roka.
       U Republičkom sindikatu tvrde da su u većini preduzeća i prethodno izvršene isplate zarada uglavnom simbolične (često isplaćene u iznosu garantovane zarade kao pozajmice od Vlade Republike Crne Gore), tako da ih dugogodišnja iscrpljenost radnika često dovodi u situaciju da svoj status rešavaju kao tehnološki višak putem 24 zarade (oko 2 500 DEM). "Topli obrok" je nemalom broju radnika već mesecima jedina plata.
       Na evidenciji Zavoda za zapošljavanje krajem decembra bilo je 79 800 građana Crne Gore, od čega je oko 10 000 stečajaca. Na prinudnom odmoru nalazi se oko 10 000 radnika, a na nikšićkom birou posao čeka više od 12 000 mladih, što je za oko 40 odsto više od broja radno angažovanih u privredi.
       Crna Gora je 1999. godine dobila 77 miliona dolara pomoći, uglavnom namenjene socijalnim programima. Gaje se nade da će u 2000. pomoć biti izdašnija u okviru Pakta stabilnosti, mehanizama Evropske unije kao i bilateralne pomoći SAD. Prekookeanska finansijska injekcija - 37 miliona dolara za ovu godinu već je počela da deluje pošto je premijer Vujanović potpisao Sporazum sa američkom agencijom USAID. Ministar Drecun je potvrdio kako je nešto ranije, nakon misije crnogorskih državnika u Vašingtonu, ostvarena tranša od pet miliona dolara pomoći za uvoz strateških sirovina - nafte, struje, lekova.
       Ekonomska opravdanost za značajnije razvojne projekte i spremnost firmi EU i SAD da u Crnoj Gori investiraju, pod znakom je pitanja, iako Crna Gora ima ulogu da poradi na demokratizaciji Srbije i Jugoslavije. Zbog uzdržanosti inostranog kapitala i predsednik Đukanović je izrazio bojazan zbog izostanka veće sume novca putem kredita i koncesija, što predstavlja ozbiljan ograničavajući faktor. Ako zapadna, ipak škrta ruka ne omekša, za sada put u Jevropu vodi sa veknom hleba pod jednom i litrom mleka pod drugom miškom.
      
       TANjA NIKOLIĆ
      
      

Probijanje blokade Znak raskravljivanja ledenih odnosa u robnom prometu između dve republike bila je, prošle nedelje, informacija da su određene firme iz Crne Gore dobile saglasnost za nabavku 1 500 tona brašna iz Srbije. "Procurila" je i vest da je više od 45 kamiona natovarenih robom široke potrošnje ušlo iz Srbije u Crnu Goru ali epilog je, navodno, potpuno spuštena rampa na granici. O probijanju trgovinske blokade ministar Predrag Drecun kaže:        "Ako ovih dana blokada nije probijena, sigurno će se to uskoro desiti. Ljudi iz sistema koji trguju, žele da rade i stvaraju profit i sigurno je da im blokada ne odgovara jer ona ima samo politički prizvuk. Oni koji tvore ovaj zatvoreni autokratski sistem prvi će blokadu urušiti i pokušaće da pređu na drugi način poslovanja. Blokada je besmislena jer ne postoji ta ličnost i taj autoritet koji će sprečiti građane da je razbiju makar bili i fizički sprečeni. Naročito su nemoguće barijere neke druge vrste."

      
      

Trenutno stanje Stručnjaci upozoravaju da Crna Gora nema robu za evropsko tržište, stepen otpisanosti osnovnih sredstava za proizvodnju u ovoj republici je oko 45 odsto, a opreme od preko 75 odsto. Godinama na ovim prostorima nije se ulagalo u tehnologiju sem u nekretnine i već ih imaju više nego što treba. Satnica u Crnoj Gori je 0,48 dolara, a najniža u zemljama Evropske unije je u Portugalu i iznosi 5 dolara, dakle, 10 puta veća. Eksperti tvrde da se mora obezbediti 100 000 radnih mesta u novoformiranim crnogorskim preduzećima koja će poslovati u tržišnoj ekonomiji na profitabilnoj osnovi kako bi se posedovala roba za tvrdu valutu.

      
      

Plate Prosečna plata u Crnoj Gori do novembra 1999. godine bila je 1 929,00 dinara (u privredi 1 653,00 dinara). Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada u decembru 1999. iznosila je 3 216,00 dinara (170 DEM) od čega u privredi 3 016,00 dinara (154 DEM), a u vanprivredi 3 654,00 dinara (204 DEM). Stanje u neproizvodnim delatnostima bolje je utoliko što se plate primaju relativno redovno, a njihova visina je u visini socijale: tehničko osoblje zaradi malo više od 50 maraka, sa srednjom stručnom spremom nešto više od 100 maraka dok lekar, profesor, pravnik prime od 250 do 300 maraka.