NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Cijanid je negde drugde

Još od Černobilja ovde je stvorena orvelovska strategija informisanja javnosti o ekološkim katastrofama i ona se ne menja ni sa - cijanidom iz Rumunije. A ako je neka uteha, to je svetski trend; i u "dokazanim" i u "novopečenim" demokratijama...

      I o cijanidu će, po svemu sudeći, poslednju reč izreći Goran Matić iz Ministarstva istine.Jer, u srpskom Ministarstvu za ekologiju kažu da "oni nisu nadležni"!? Tačnije, nadležni su ali tek kada počne, recimo, pomor riba ili ljudi; kada ekološka šteta postane očigledna. Dok se to ne dogodi, cijanid je u nadležnosti Saveznog hidrometeorološkog zavoda. A ovaj zavod neće davati o cijanidu ni filtrirana ni nefiltrirana saopštenja za javnost. Sve informacije Hidrometeorološkog zavoda sliće se u Savezno ministarstvo za informacije, a onda će se oglasiti On, ministar Goran Matić. On će odlučiti gde je uopšte cijanid, kada će i da li će, uopšte, stići do jugoslovenske granice, da li će proći Kertesovu carinu...
       Prema prvim očekivanjima republičkog Hidrometeorološkog zavoda, cijanid je Tisom u našu zemlju trebalo da stigne u utorak 8. februara, krećući se dva kilometra na sat. Ali, Tanjug iz Budimpešte javlja da bi cijanid mogao da stigne tek "za sedam do deset dana". Sudeći po Tanjugu, dakle, cijanid se ne kreće; tačnije, teče nekom mnogo manjom brzinom od dva kilometra na sat. Prema izveštaju Tanjuga, cijanid, praktično, stoji. Problem je, dakle, filozofski, još iz antičkih vremena. Zenonove aporije; aporija o zecu i kornjači...
      
       Nema panike
       Elem, cijanid se prvog ili drugog februara iz rumunske fabrike "Aurul" izlio prvo u reku Lapoš, pa je iz nje prešao u reku Samoš, iz Samoša u Tisu. Kod Tisaleka, na severoistoku Mađarske, stručnjaci su zabeležili, čak i po Tanjugu, koncentraciju cijanida 67 puta veću od dozvoljene! Agencija Beta javlja da je koncentracija cijanida bila 800 puta veća! Duž toka reke Tise primećen je veliki pomor ribe koja se, brže-bolje, skupljala da ne bi dospela u hranu za ljude i životinje. Panika je zahvatila građane Solnoka pošto je gradski vodovod povezan sa Tisom...
       Ali, posle prvih šokantnih vesti, slavine informacija su pritegnute pa su mađarski stručnjaci iz njihovog Ministarstva istina počeli da procenjuju da će do Solnoka, do 9.febraura, sadržaj cijanida u Tisi znatno opasti. Pal Fehervari, mađarski ministar za zaštitu životne sredine, tešio je slušaoce novosadskog Radija 021 da je koncentracija cijanida već u centralnim delovima Mađarske toliko mala da dok stigne u Jugoslaviju, neće predstavljati opasnost.
       I "Politika" javlja iz Novog Kneževca da početkom ove nedelje cijanid može da stigne u našu zemlju. Međutim, kako je potvrđeno u Odeljenju za zaštitu voda vodoprivrednog centra "Dunav", u opštinama Čoka, Novi Kneževac, Senta, Ada, Kanjiža, Bečej i Novi Bečej, sa bačke i banatske strane -"nema panike".
       I opet Tanjug: "Prema proceni nadležnih mađarskih i jugoslovenskih nadležnih organa, zagađeni talas bi do jugoslovenske granice mogao doći za sedam do deset dana, ali u značajno razblaženom stanju, odnosno u tragovima." A možda ga neće ni biti.
      
       "Bezopasna" doza
       Ima dramatičnijih vesti. Ko da prati doze cijanida u Tisi pored tolikih spektakularnih atentata? Možda cijanid, zaista, neće ući u SRJ..."
       Setićete se da je tako bilo i sa černobiljskim radioaktivnim oblakom koji je obišao celu Evropu, a onda je došao, baš tu, negde, iznad Subotice i nije ušao u Jugoslaviju. Šta znači dobra carinska služba!? Setićete se da je posle planetarne tragedije u Černobilju pomerena dozvoljena doza radioaktivnog zračenja. Do Černobilja, dozvoljena tzv. bezopasna doza radioaktivnog zračenja bila je oko 200 bekerela, a posle Černobilja pomerena je prvo na 400, a ubrzo i na 600 bekerela!? A ranih šezdesetih godina, pre prvih nuklearnih proba, dozvoljena doza zračenja bila je svega 20 bekerela.
       Da li će se menjati i propisi o dozvoljenim dozama cijanida?
       Profesor dr Boža Dalmacija, direktor Instituta za hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, kaže da je našim normativima dopušteno da se u vodi za piće nađe i cijanid (!?) stim što koncentracija ne sme da pređe pet mikrograma po kubiku vode. Profesor Dalmacija upozorava da se rumunski cijanid donet Tisom može "infiltrirati u obodne aluvijalne ravni iz kojih se snabdevaju vodovodi priobalnih mesta, a nijedan ne raspolaže postrojenjima za tzv. ozonsko prečišćavanje, dakle, postrojenjima sposobnim da potpuno uklone cijanide iz pijaće vode".
       A propisi, moraju da prate život. Pošto nema postrojenja za ozonsko prečišćavanje, dozvoljeno je prisustvo cijanida u pijaćoj vodi. Ali,"samo" do pet mikrograma po kubiku!?
      
       Podzemne vode
       "Prema svetskim kriterijumima, pet nanograma, to jest hiljaditih delova miligrama, po litru su dozvoljena koncentracija cijanida u pijaćoj vodi", kaže pukovnik dr Dragan Joksović, toksikolog sa beogradske VMA i načelnik Nacionalnog centra za kontrolu trovanja.
       Znači, i svetski propisi tolerišu prisustvo cijanida u pijaćoj vodi. Jer, važan je cijanid. Bez njega je nemoguća proizvodnja zlata i srebra, plastičnih masa i pesticida. Eto, zato se cijanidu gleda kroz prste. Zato morate sa litrom vode da popijete i onih pet nanograma i da budete srećni što doza nije jača.
       Prošle nedelje, pre pojave cijanida, održana je i sednica Saveta za vodoprivredu Privredne komore Srbije. Tema: Podzemne vode. Posle sušnih godina, kažu stručnjaci, ulazimo u kišni ciklus. Podzemne vode već su proradile, ugroženo je 125 naselja i potpuno poplavljeno 70 hiljada hektara oranica u Vojvodini, ali i u Šumadiji i Pomoravlju. Još 200 000 hektara je ugroženo podzemnim vodama.
       Kakve to veze ima sa cijanidom?
       Ima. Zato što su putevi božji i putevi podzemnih voda potpuno nepredvidivi...
       A svi stručnjaci,i režimski i oni drugi, slažu se: cijanid se ne može zaustaviti nikakvim hemijskim metodama. Zato je bolje ubediti javnost da je cijanid negde drugde. Odradiće to Goran Matić ili neko iz njegovog ministarstva.
       Ako je za utehu, tako je svuda svetu. I u "dokazanim" i u "novopečenim" demokratijama.
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ
      
      

       Drugi udar

Cijanid se izlio po drugi put. To se dogodilo u nedelju, 6. februara, sedam dana posle "prvog" zagađenja, a tek danas su, kako Beta citira, isto potvrdile i rumunske vlasti. To je do nas stiglo u vidu saopštenja iz mađarskog Ministarstva za zaštitu životne sredine. Istim putem kojim je putovao otrov, ravničarskim meandrima, lagano se, posredno, slivaju i informacije.
       Rekonstrukcijom dostupnih podataka dolazimo do sledeće hronologije: iz rumunske hemijske fabrike "Aurel" u reku Samoš 30. januara "oslobađa" se cijanid koji uništava sav život, a u Tisi gotovo pola sveprisutne flore i faune. U gradovima nizvodno vlada vanredno stanje u vezi sa vodosnabdevanjem, mada mađarski zvaničnici, (gradonačelnik Solnoka Ferenc Salma), tvrde da će voda moći da se koristi za sve druge potrebe osim za piće. Sudeći po odjecima iz naroda, građani mu baš ne veruju i već sada troše vodu iz bezbednih zaliha.
       U veštačkom jezeru elektrane "Kiskore" na Tisi sprovode se mere na razblaživanju koncentracije cijanida (javljeno 7. februara), dok se uginula riba "sahranjuje na bezbedna mesta". U isto vreme vlasti ova naša dva suseda pokušavaju i na diplomatskom nivou da regulišu spor, a Mađari najavljuju i zahtev za odštetu od Rumunije povodom ove "veoma teške ekološke katastrofe", izraženo rečima mađarskog zamenika državnog sekretara Gabora Bagija. Procenjeno je da će cijanid doploviti do naše granice oko 12. februara, a očekuje se da će u Tisi kod Segedina njegova koncentracija biti 20 puta veća od dozvoljene. Ta količina uništava svaki značajniji oblik života, dok će pravi rezultati ovog incidenta biti poznati tek za nekoliko godina. U donjem toku ove reke patrole će sprečavati bilo kakav kontakt sa vodom, a pecanje, ribarenje i izlazak čamcima na reku su zabranjeni. Mađarska Direkcija za vodoprivredu konstantno obaveštava jugoslovensku stranu o događanjima.
       U ponedeljak naše službe prenose tvrdnju rumunskih organa da su sanirali izvor zagađenja te da otrov više neće isticati u reku. Od zagađivača, fabrike "Aurel", do naše granice ima 640 kilometara rečnog toka, a do dolaska cijanida do naše zemlje može da prođe i dve nedelje, ocena je Pavla Kilibarde iz preduzeća "Srbijavode". U utorak nova uteha: direktor Saveznog zavoda za hidrologiju Časlav Stanojević izjavljuje da cijanid u Tisi ne predstavlja opasnost za našu zemlju. Zlobnici bi rekli, zemlju neće uzdrmati, ali za Tisu ne možemo da budemo sigurni.
       Istog dana novi udar, stiže vest sa početka ovog teksta: opet prvo iz Mađarske, potom i od Rumuna, stiže potvrda da se nova količina cijanida našla u reci: sada nije u pitanju nezgoda, već "tehnološka greška". Izmerene su količine od sedam miligrama po litru, a to je 70 puta više od dozvoljenog. Podsetimo, prvo zagađenje bilo je čak tri puta veće, 200 puta više od dozvoljene količine. Ovog puta dešavanje je bilo u rumunskom gradu Nađbanju, a iscurila je zagađena voda u pogonu za ispiranje zlata.
      
       DAMIR JELISAVČIĆ


      
      

       Sladak ukus gorkog badema

Cijanid se dobija iz biljaka, iz koštica šljiva i badema!? Nastaje hidrolizom cijanogenetskih glikozida koji su vrlo rasprostranjeni. Najpoznatiji je amigdalin, gorki sastojak koštice plodova iz familije šljiva, a u velikoj se koncentraciji nalazi u gorkom bademu. Hidrolizom amigdalina oslobađa se cijanovodonična kiselina.
       Cijanid se može dobiti i topljenjem kalcijeva cijanamida sa natrijumovim hloridom i ugljenom. U Nemačkoj, za vreme Drugog svetskog rata, razvijen je proces za sintezu cijanovodonika od amonijaka i ugljenmonoksida. Korišćen je u Aušvicu. Ima sladak miris sa ukusom gorkog badema.
       U SAD cijanid se proizvodi od 1948. godine. Isproban u Vijetnamu. Koncentracija cijanida od svega 0,3 miligrama po litru vazduha odmah ima smrtni ishod, u roku od dva do tri minuta. Otrovani se sruči uz vrisak, pada u nesvest i posle kraćih trzaja nastupa smrt.
       Ako se udahne 0,15 miligrama po litru vazduha, nastupa "blaža" forma; manifestuje se vrtoglavicom, povraćanjem, jakom glavoboljom, nadražajem sluzokože respiratornih organa, slabošću mišića, moguća slaba pena na ustima. Smrt nastupa u roku od pola sata. Uzrok smrti je napad cijanida na enzime koji omogućavaju ćelijsko disanje, pri čemu se blokira normalno oslobađanje kiseonika. Praktično, uzrok smrti je trovanje kiseonikom koji ne može da se iskoristi. Epilog svega je smrt svih ćelija u ljudskom organizmu.
       Kao terapija preporučuje se veštačko disanje, davanje kiseonika, inhaliranje amilnitritom. Posle pola sata ponoviti sa eventualno manjom dozom. Preporučuju se i analeptici, i. v. glukoza, noradrenalin, penicilin...
      
       d. j.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu