Konfuzija u medijima glavni je činilac političkog nesnalaženja građana. Zahvaljujući standardima koje su uspostavili državni mediji, TV kuće pretvaraju se u razglasnu stanicu i u mestima gde je opozicija na vlasti

      
       Još dva meseca, i Nebojša Ristić, glavni i odgovorni urednik Televizije Soko u Sokobanji, odslužiće jednogodišnju kaznu zatvora, na koju je osuđen prošlog aprila. Razlog je bio stavljanje plakata "Otpor" i "Free press", koji zvanično nikada nisu zabranjeni, na prozor redakcije, a presuda je doneta na osnovu paragrafa koji je već godinama nevažeći. Uprkos zahtevu za vanredno preispitivanje, podnetom Vrhovnom sudu i molbi za pomilovanje upućenoj Milanu Milutinoviću, Nebojša Ristić i dalje provodi svoje dane u zaječarskom zatvoru.
       "Paradoksalno je, ali čini mi se da je ovo što se meni dogodilo najbolji dokaz da reč nije izgubila smisao i da nezavisni mediji još imaju neki uticaj, verovatno veći nego što se to nama čini. Da nije tako, svega ovoga ne bi bilo. Mada smo mi novinari nekako izgubili nadu, ipak se to što radimo sluša i čita. Vidim da i ovde, u zatvoru, vlada otimanje za novine", kaže za NIN Nebojša Ristić.
       Mada je na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare ministar za informacije Aleksandar Vučić izjavio da je ceo ovaj slučaj išao mimo njega i da je u pitanju regularna presuda našeg, iznad svega nezavisnog, sudstva, "slučaj Ristić", nastao kao rezultat borbe između opozicije koja je na vlasti u Sokobanji i SPS-a pod čijim je uticajem sud, najslikovitiji je primer položaja nezavisnih medija, čija je glava na panju kad god se odmeravaju političke snage.
       U procepu između dva pola srpske politike Ristić, iako najveća žrtva, nije usamljen.
      
       Patriotizam
       Rezultat takvog stanja je da mi u Srbiji, kako kaže Miroljub Radojković, profesor javnog mnjenja i masovnih komunikacija na Fakultetu političkih nauka, kao društvo i ne postojimo, odnosno postoje dva društva i dva javna mnjenja. "Između ta dva javna mnjenja nema zone saglasnosti ni u jednom važnom pitanju - možda je postojalo dok je trajao napad NATO-a, ali je i to kasnije nestalo jer je napad NATO-a politički instrumentalizovan da bi se opozicija optužila za nepatriotizam i izdaju", kaže profesor Radojković.
       Nametanje patriotizma kao glavne teme govori ne o političkim podelama između dva bloka u Srbiji, već o nameri da se jedan od ta dva bloka potpuno odstrani iz političkog procesa. Zato politikolozi i kažu da rasprava o patriotizmu nije predmet politike, jer nije reč o programima kako da zajednici bude bolje već o nadvikivanju ko više voli domovinu.
       Upravo je konfuzija u medijima glavni činilac političkog nesnalaženja Srba. U regionima u Srbiji gledaoci vide ili samo Pink i RTS, ili ako vide još nešto, onda je to veći broj stanica. Dakle, ili monopol ili konfuzija. Mnogobrojne lokalne televizije, još veoma neiskusne, radeći u oskudnim uslovima, pritisnute željom da budu objektivne i potrebom da udovolje opštinskim vlastima (koalicija "Zajedno" u raznim varijantama) potpomažu stanje generalne političke sluđenosti.
       U dilemi između potpuno oprečnih opcija, veliki broj ljudi izjašnjava se kao politički neopredeljen - nije siguran za koga bi glasao na izborima. Građani Srbije pokazuju znake posustajanja i, kad žele da pokažu svoj integritet u odnosu na medijske i partijske uticaje, najčešće izjavljuju "Ne verujem nikom" i "Nisam ni u jednoj partiji."
       "Istraživanja su pokazala da je prosečan neopredeljeni birač u Srbiji zapravo 'otpadnik' od SPS-a, razočaran, ali koji ne pronalazi sebe u drugim ponuđenim političkim opcijama", kaže Srđan Bogosavljević iz agencije "Strategic Marketing"."Kada govori o opoziciji, čini to tako što doslovno ponavlja fraze koje čuje u Dnevniku u pola osam: "izdajnici", "prodane duše" i tako dalje. Od televizija gleda informativni program RTS-a i Pink, a zabavni programi su, inače, ubedljivo najradije gledani u Srbiji, gledaniji od informativnih."
      
       Kontrola
       S druge strane, oni građani koji su politički opredeljeni dobro znaju i koju televiziju (ne)treba da gledaju. Dve trećine gledalaca Dnevnika RTS-a su birači SPS-a, dok, prema podacima agencije Strategic Marketing, tek tri, četiri od deset simpatizera SZP, ili SPO, pogleda ovu informativnu emisiju.
       Pojava da se TV kuće pretvaraju u razglasnu stanicu onog ko je ostvario dominaciju u upravljanju primećena je, naravno, i tamo gde je opozicija "preuzela kontrolu", a tipičan primer je Studio B, u čijem programu SPO uživa onaj status koji na državnoj televiziji imaju SPS i JUL. Okolnost da postoje dve oprečne televizije (i pored toga što su domet, uticaj i gledanost Studija B ipak mnogo manji), svakako doprinosi podeljenoj svesti gledališta jer se koristi kao dokaz da, eto, nema razlike između "onih" i "ovih", što bez sumnje doprinosi opštoj obeshrabrenosti i dezorijentisanosti.
       "Studio B je sve bolji i kvalitetniji, naročito od 10. januara, kada su sve opozicione partije dobile prostor", kaže Predrag Simić, savetnik predsednika SPO. Deseti januar je, da podsetimo, datum kada su SPO i SZP zakopali ratne sekire. Krizu su izazvali državni mediji koji su snizili standarde profesije i to se onda odrazilo i na sve druge", kaže Simić.
       O niskim profesionalnim standardima može se govoriti i kad su lokalne stanice u pitanju. Kao opravdanje za to najčešće se navode teški uslovi rada, nedostatak kadrova i finansijske teškoće mada se mora priznati da ih ni "nova vlast" nije štedela.
       "Tačno je da i neki predstavnici opozicije pokušavaju da preko lokalnih stanica kompenzuju to što nemaju prostor u državnim medijima, pa se tako te stanice pretvaraju u pandan propagandi RTS-a", kaže Vojislav Koštunica. "Ipak, ogledalo javnih sloboda su mediji koji dominiraju Srbijom, a to je državna televizija koja, u stvari, treba da bude narodna televizija. Tek kada RTS bude otvoren za sve, možemo da kažemo da se nešto promenilo."
      
       Emocije
       I stručnjaci misle da za rasulo koje vlada u medijima najveću krivicu snosi državna televizija iz prostog razloga što je to javna ustanova koja se finansira iz džepova svih građana, bez obzira da li su "patriote" ili nisu. Smisao državnih medija je u tome da država pokaže da je zainteresovana za objektivno informisanje, a privatnim se još i može dopustiti da koncepcija bude podređena interesima vlasnika ili njegovim političkim afinitetima.
       "Ako vlast šalje poruku da su mediji njeno neograničeno vlasništvo, onda nastaje ovo što se kod nas dešava", kaže Snježana Milivojević, analitičar medija. "Postojanje alternativnog informisanja je privid. Dovoljno je da se na izborima izgubi gradska ili opštinska vlast, ili čak nekakav trik poput uvođenja prinudne uprave, i da se do juče slobodan medij pretvori u bastion najmračnije političke propagande", smatra Snježana Milivojević.
       Kada je o državnoj televiziji reč, problem više nije u tome što informiše pristrasno, već u tome što se to ne bi više moglo nazvati informisanjem. Informativni diskurs oličen u frazama tipa "drogirane NATO-zveri i noćas su orgijale" preživeo je rat i odomaćio se u dnevničkom jeziku. Stilske figure tipa "Vuk Drašković je ljubio krvave šape Medlin Olbrajt" ne pripadaju jeziku informativnog novinarstva bez obzira na mogući visok stepen tačnosti iskaza. Dnevnik RTS-a obraća se emotivnom, a ne racionalnom delu ličnosti svojih gledalaca i time, razume se, podstiče podvajanje i netrpeljivost suprotstavljenih polova u političkom biću Srbije.
       Realna situacija u Srbiji je takva da su se stranke i televizije rasporedile u parovima: SPS (i JUL) - RTS, radikali - Palma, JUL (bez SPS) - Pink, SPO - Studio B.
      
       Presija
       Dok gledanost i tiraži bivaju sve manji, presija na medije sve je jača. U prva tri dana važenja Zakona o javnom informisanju (donet u jesen 1998), kojem bi zaista više odgovarao naziv Zakon o zabrani javnog informisanja, uništeno je više novina nego u prethodnih nekoliko godina. Većina medija stradala je samo zbog prenošenja nečije izjave, koja je povredila osećanja neke od ličnosti iz političkog života. Zanimljivo je da i evropska pravila podrazumevaju dvostruke standarde i razlikuju odgovornost javnih glasila kada javljaju o nosiocima javnih funkcija i kada to čine o "običnim ljudima", ali to ne ide u korist prvih. U stvari, ako za kakvog ministra kažete da je lopuža i prevarant, moglo bi vam se progledati kroz prste, čak i ako bi vam argumenti za tu tvrdnju bili na klimavim nogama. No, toj milosti se ne treba nadati ako biste takvoj tvrdnji izložili lokalnog mlekadžiju, nezadovoljni načinom na koji obavlja svoj posao.
       Koncept suzbijanja štampe u Srbiji primenjivan je, istina, i pre donošenja pomenutog zakona, tako što su novine ekonomski gušene, čime je izbegnuta direktna zabrana i cenzura. Nabavka hartije i štampanje i dalje su skopčani sa administrativnim teškoćama, pa se grafička delatnost planski suzbija, što prerasta u civilizacijski problem s obzirom na sada već decenijsko zaostajanje u toj oblasti za okolnim zemljama.
       Svojevremena zabrana "Dnevnog telegrafa" finansijski je upropastila štampariju "Borbe". Trenutno aktuelno kažnjavanje štamparije ABC "Glas" takođe je efikasan način da se jednim potezom ugrozi štampanje nekoliko listova.
       "Naša ambicija da opstanemo između svih političkih stranaka izgleda da je neostvariva. Nijedan problem ne možemo da rešimo normalnim putem jer ovde, izgleda, ne možete da živite kao normalan građanin, već vam je neophodna politička podrška, koja nam se stalno nudi", kaže Slavoljub Kačarević. "To su potpuno prevaziđeni odnosi i mi ćemo biti eksperiment koji treba da pokaže da li je moguće drugačije raditi. Trenutno je u toku stečaj, mašine su zapečaćene, radnici otpušteni, a mi čekamo odgovor na žalbu."
      
       Ometanje
       Iskustvo onih koji su se ipak priklonili nekom od centara moći govori da se svi slučajevi stavljanja javnih medija pod političku kontrolu završavaju porazno po ugled i uticaj tih medija. To pokazuje primer "Naše Borbe" koja je faktički ukinuta iako je nominalno nastavila da izlazi pod negdašnjim imenom "Borba". Pad popularnosti zadesio je i medije iz "Politikine" kuće. "Politiku" danas čita manje čitalaca nego "Blic", a "Ekspres" čak daleko manje. S početka omiljena TV Politika danas je televizija sa najmanje gledanim informativnim programom od svih beogradskih televizija koje imaju informativni program (podaci: Strategic Marketing).
       Politički zaokreti BK televizije ovu, nekada solidno gledanu i uglednu televiziju, bacio je na statističke margine, pa njen najgledaniji program, doduše, jeste informativni, ali tih 3,7 procenata gledanosti Telefakta (u Srbiji) manja su od 7 procenata Vesti Studija B, a takoreći ništavna u odnosu na 24 procenta Dnevnika RTS-a.
       Gašenje stanica i obezumljivanje gledalaca obavlja se u skladu sa strateškim interesima SPS-a, JUL-a i radikala da ukinu javno mnjenje u Srbiji i pretvore njene stanovnike u medijsku raju sa kojom će komunicirati posredstvom dirigovanih emisija. Ostatak vremena auditorijum će se držati u nekoj vrsti anestezije posredstvom zabavnih i muzičkih sadržaja. Za afektivni odnos prema stvarnosti (Orvelovih "petnaest minuta mržnje") zadužen bi bio Dnevnik, i to bi ujedno bilo mesto koje bi legitimno pripadalo opoziciji.
       U cilju subverzije protiv nevladinih radio i TV-programa u poslednjih godinu i po dana odomaćilo se nešto što verovatno nema primera u istoriji masovnih komunikacija: u Srbiji je otpočelo sveopšte otimanje frekvencija i ometanje programa. Studio B se već mesecima u Beogradu veći deo dana ne može da vidi usled elektronskog ometanja, a repetitor koji je omogućavao praćenje ove televizije u unutrašnjosti je uništen (ukraden), bez vidnog zanimanja da se počinioci pronađu. Štaviše, mesto sa koga se ometa Studio B je poznato (soliter na vrhu Banovog brda), ali Savezno ministarstvo za telekomunikacije, tako ažurno u nekim drugim situacijama, uopšte ne pokazuje interesovanje za ovaj slučaj.
       Specifičan slučaj ometanja dešava se i Radio Indeksu, na čijoj frekvenciji se emituje neidentifikovani signal (muzika) snagom od dva kilovata, što je duplo veća snaga od one koja je dozvoljena za emitovanje u gradskom jezgru. Ministarstvo za telekomunikacije ni u ovom slučaju nije pokazalo zanimanje, iako povećana snaga predajnika može da predstavlja opasnost za zdravlje.
       Ali dvokilovatni predajnik svakako nije najnezdravija stvar koja se širi srpskim etrom.
      
       IVANA JANKOVIĆ
       SRBOLjUB BOGDANOVIĆ
      
      

Izdržati pritiske "Uređivačku politiku 'Blica' vodi glavni i odgovorni urednik u skladu sa odlukama Upravnog odbora preduzeća. Mi osnivači utičemo na uređivačku politiku isključivo preko Upravnog odbora. Moj lični stav, kao i stav svih ostalih osnivača, jeste da 'Blic' mora biti otvoren i nezavisan dnevni list. Nezavisan u odnosu na sve političke stranke i na sve centre finansijske i političke moći u Jugoslaviji. Takvo naše opredeljenje naišlo je na dobar prijem kod čitalaca, što pokazuje i tiraž naših novina. Nezavisnost, otvorenost i objektivnost, naravno, osim velikog tiraža donose i probleme. Javnosti su poznati problemi sa kojima se 'Blic' suočavao i još se suočava, ali oni se ne smeju rešavati promenom uređivačke politike. Naprotiv, objektivnost i nezavisnost su garanti da se, uz poverenje brojnih čitalaca, izdrže pritisci. 'Blic' pokazuje da je na jugoslovenskom nestabilnom tržištu moguće napraviti tiražne novine." Aleksandar Lupšić

      
      

Slavko Ćuruvija Na pravoslavni Uskrs 11. aprila posle podne, u centru Beograda, ubijen Slavko Ćuruvija, vlasnik "Dnevnog telegrafa" i magazina "Evropljanin". Ćuruvija je izrešetan mecima iz automatskog oružja. Počinioci nisu pronađeni. Pet dana pre ubistva, dnevnik "Politika Ekspres" objavio je komentar naslovljen "Ćuruvija dočekao bombe" u kome ga je optužio da je prilikom posete američkom kongresu u Vašingtonu navodno zastupao stavove o potrebi intervencije NATO-a, kako bi se "Srbi naučili pameti". Autor komentara, koji je bio citiran i u udarnoj informativnoj emisiji državne televizije, pozivao se na reči lidera JUL-a i supruge predsednika SRJ Mirjane Marković o tome da je "izdaja dostigla najvišu tačku", što se desilo "prilikom posete SAD vlasnika jednog privatnog lista". Ćuruvija je, 8. marta, zajedno sa novinarima DT Srđanom Jankovićem i Zoranom Lukovićem osuđen na petomesečnu zatvorsku kaznu na osnovu krivične prijave potpredsednika Vlade Srbije Milovana Bojića zbog "širenja lažnih vesti i klevete". U proce sima koji su vođeni po Zakonu o informisanju, DT i "Evropljanin" su osuđeni na najviše propisane novčane kazne.        V. S.