Novi, dosada najbrutalniji talas nasilja u podeljenoj Kosovskoj Mitrovici može definitivno onemogućiti iole konstruktivnu saradnju Srba, Albanaca i UNMIK-a

      Novi talas nasilja, po brutalnosti nezabeležen od završetka ratnih dejstava, buknuo je u severnom delu Kosova. Najpre je u sredu 2. februara popodne autobus UNHCR-a, koji je prevozio Srbe od Kosovske Mitrovice do Suvog Grla, pogođen razornom granatom kod mesta Čubrelj. Iako su autobus obezbeđivala dva vozila frncuskog dela Kfora od projektila iz zasede na licu mesta stradali su 57-godišnja Plana Rajković i 65-godišnji Budimir Jovanović, a Milojka Ristić i Stojan Tomašević su ostali bez ruku i nogu.
      
       Neobuzdani gnev
       To što je glavnokomandujući mirovnih snaga na Kosovu general Klaus Rajnhard odmah obišao mesto terorističkog napada i izjavio da je šokiran i da se ovde radi o napadu na humanost i čovečanstvo nije sprečilo novu eskalaciju nasilja. Sledeće večeri u severnom, srpskom delu Mitrovice, u kafiću "Belami" koji se nalazi uz Bošnjačku mahalu blizu granice podele grada, u 21 sat odjeknula je snažna detonacija. Od ubačene ručne bombe teško je povređeno 15 osoba srpske nacionalnosti. Zvuci sirena kola hitne pomoći koja su odvozila povređene iz demoliranog kafića pokrenuli su lavinu gneva kod frustriranih i psihički prenapregnutih stanovnika podeljenog grada. Počeo je lov na ljude i vraćanje starih dugova.
       Proteklih meseci, u Kosovskoj Mitrovici se živelo kako-tako normalno, čak je i komunikacija sa jedne i druge strane Ibra održavana uprkos sitnijim čarkama. Albanci sa južne strane su, doduše pojedinačno, slobodno dolazili u severni deo, trgovali i obilazili svoje kuće i stanove. Srbima, osim onih koji rade u službama međunarodne misije, pristup u južni deo grada već odavno je predstavljao čin ravan samoubistvu. Prema nekim procenama, u severnom delu Kosovske Mitrovice do četvrtka 3. februara uveče živelo je nešto više od 1 000 Albanaca, pre svega u Bošnjačkoj mahali, u okolnim stambenim zgradama i Mikronaselju.
       U 22 sata i 30 minuta toga dana na ulicama i trgovima severnog dela grada bilo je već nekoliko hiljada ljudi. Dva, tri vozila UNMIK-a koja su se pojavila raspirila su gnev. Poletele su prve kamenice, proradile su motke. Stiglo je i nekoliko oklopnih vozila Kfora, ali masu više ništa nije moglo zadržati. Zbunjeni i iznenađeni, pripadnici mirovnih snaga su se brže-bolje povukli u južni deo ostavljajući ulice i trgove bez zaštite.
       Na meti neobuzdanog gneva prvo su se našli preostala parkirana vozila UNMIK-a, UN, OEBS-a, UNHCR-a i međunarodnih humanitarnih organizacija. Razbijeno je, prevrtano i paljeno sve što je imalo neke veze sa međunarodnom organizacijom. Desetak skupih džipova plamtelo je u uzavrelom gradu.
       Oko 23 sata masom je prostrujala vest da se jedan dečak srpske nacionalnosti nalazi kao taoc u jednom albanskom stanu. Više nije bilo razuma koji bi mogao zaustaviti gnevne ljude. Počeo je krvavi pir u Mitrovici. Iz stanova i kuća u kojima su boravili Albanci začuli su se pucnji, jauci, zapomaganje...
      
       Problematičan redosled
       Tek oko 24 sata jake vojne i policijske snage ponovo su se pojavile na ulicama i raskrsnicama. Ispostavilo se da je navodno oteti dečak bezbedan. Strasti su počele da se stišavaju, samo su sirene brojnih kola hitne pomoći jezivo svedočile o razmerama tragedije.
       Konačni tragični epilog vatrene noći u Kosovskoj Mitrovici je šestoro usmrćenih pripadnika albanske nacionalnosti, dvoje turske i sedmoro povređenih Albanaca. Na srpskoj strani osim petnaestoro teško povređenih u kafiću, povređeno je još pet lica u obračunima koji su usledili. Petak ujutru 4. februara u severnom delu Mitrovice obelodanio je posledice kolektivnog nacionalnog pijanstva. Na ulicama i trotoarima popaljena vozila, izlozi i kancelarije humanitarnih organizacija polupani i opljačkani, mnogi stanovi i kuće Albanaca provaljeni.
       Na scenu su ponovo stupili političari i moćne novinske agencije. Već tokom noći iz Prištine je kroz agencijsku vest nepoznatog porekla svetskim medijima poturen redosled: prvo su u severnom delu Mitrovice ubijena tri Albanca, a onda je bačena bomba na kafić, a onda... sve ostalo. To što je Beatris la Kost, portparol UNMIK-a za mitrovički region, odmah demantovala takvu laž nije bio dovoljno da spreči gnev Albanaca.
       U petak, u 12 sati, na mostu sa južne strane Ibra okupilo se nekoliko hiljada Albanaca naoružanih kamenicama, tojagama i ostalim priručnim sredstvima za takve prilike. Francuzi i Danci, pojačani ovoga puta i nemačkim specijalnim jedinicama, uspeli su tek u popodnevnim časovima uz pomoć suzavca i šok bombi da rasteraju gnevnu masu.
       Epilog, jedanaestoro povređenih pripadnika međunarodnih snaga i više desetina povređenih Albanaca. I ovoga puta, ali na južnoj strani, stradala su vozila međunarodnih organizacija.
       Političari i sa albanske i sa srpske strane, svako iz svojih interesa i razloga, ovoga puta su, začudo, bili jedinstveni. Glavni krivac je međunarodna zajednica. Lider mitrovičkih Albanaca Bajram Redžepi optužio je međunarodnu zajednicu za sve što se dešavalo u severnom srpskom delu i što ranije nije dozvolila Albancima masovni prelazak preko ibarskog mosta.
       Nesporno prvi čovek Srba u Kosovskoj Mitrovici, Oliver Ivanović, predsednik Izvršnog odbora Srpskog nacionalnog veća, okrivio je međunarodne snage da su predugo tolerisale albanske terorističke akte nad Srbima i da je bomba u kafiću "Belami" bila kap koja je prelila čašu.
       I ono malo komunikacije između Albanaca i Srba u ovom delu Kosova i Metohije, koja je bila uspostavljena posredstvom stranih predstavnika u rešavanju najvitalnijih zajedničkih komunalnih problema, sada je prekinuta. Stiče se utisak da su i svetski posrednici zatečeni najnovijom situacijom. Iz severnog dela povučena je većina predstavnika međunarodnih humanitarnih organizacija, a gotovo svi Srbi koji su radili u ovim ustanovama u južnom delu grada od petka ne prelaze most na Ibru.
      
       Srpski zahtevi
       Kratak boravak Bernara Kušnera, civilnog administratora UNMIK-a za Kosovo i Metohiju kod Bajrama Redžepija i Olivera Ivanovića, trenutno nije ništa promenio. U centru severnog dela Mitrovice u ponedeljak je održan veliki protestni zbor nekoliko hiljada Srba. Vatreni govornici, predstavnici Srpskog nacionalnog veća pozvali su Srbe na zbijanje redova i nepopuštanje. Oliver Ivanović je pozvao dobrovoljce da se pridruže grupi "Most" koja danonoćno osmatra i čuva prilaze iz južnog dela Mitrovice.
       Na pitanje da li je sada na delu nova radikalizacija sukoba na Kosovu i Metohiji, Oliver Ivanović je za NIN rekao:
       Mi smo znali da Albanci čekaju proleće da ponovo krenu na nas. Prevarili smo se jedino u tome što je njihovo "proleće" ove godine počelo nešto ranije. Srbi moraju napokon sami da se sačuvaju. Otkako su Kfor i UNMIK došli, međuetnički sukobi eskaliraju. Imamo više ubijenih Srba, više ubijenih Albanaca. Dosta ružnog se događa na ovim prostorima i to sigurno nije bila ideja zbog koje se međunarodna zajednica angažovala. U želji da sačuvamo preostale Srbe na ovom prostoru, tražimo Srpsku Mitrovicu, tražimo srpsku policiju i srpsku vojsku na ovim prostorima. Tražimo da se i Srbima dozvoli formiranje Srpskog zaštitnog korpusa, kakav Albanci već imaju.
       Osam meseci, tj. otkako su na Kosovu i Metohiji međunarodne snage, očigledno je uludo potrošeno i sada valja krenuti otpočetka. Nevine žrtve koje su u međuvremenu pale na obe strane opominju i svet da se moraju tražiti druga, efikasnija rešenja. Policijski čas koji ostaje na snazi do daljeg u oba dela grada samo je pokušaj ubrizgavanja anestetika dok se ne osmisli dugoročna terapija.
      
       LJUBIŠA POPOVIĆ