NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Reč nedelje<br>Jovan Ćirilov
Austrija

      Ko bi to očekivao! Austrija pod embargom! Zemlje evropske unije svele s njom na najmanju meru diplomatske odnose. Evropa i svet u opasnosti! Vladu formira partija desnog centra i ekstremno nacionalistička stranka. Takvu desnu vladu još nije videla posleratna Zapadna Evropa!
       A reakcije iz Austrije zvuče kao argumenti vlasti u Srbiji i Jugoslaviji - ne dozvoljavamo diktat. Poslanici u parlamentu dveju stranaka nove koalicione vlade izabrani su voljom naroda.
       Predsednik Austrije Tomas Klestil odlučio se, mada nerado, da mandat ipak poveri dvema desnim partijama. Računao je, ako to ne učini, moraće da raspiše izbore. A januarske ankete pokazuju da bi preko 30 odsto glasova otišlo zloglasnoj Slobodarskoj partiji Jerga Hajdera. Tada bi se ta ekstremno desna partija još više učvrstila u političkom životu Austrije.
       Čime je zaneo birače mladoliki 50-godišnji Hajder, koji stoji na čelu Slobodarske partije, mada nije ušao u vladu? On se pohvalno izrazio o Hitlerovoj politici upošljavanja, objašnjavajući da su koncentracioni logori bili primer dobre organizacije rada. Protivi se ulasku bivših socijalističkih zemalja u Evropsku uniju i glasni je protivnik tolerantnog odnosa prema mnogobrojnim emigrantima u Austriji. Sada se svetska štampa setila da je rođen u poznatoj nacističkoj porodici. Svet se podseća, sa neprijatnošću, da je i nacistički oficir Kurt Valdhajm svojevremeno, uprkos protivljenju sveta ili baš zbog toga, bio izabran neposrednim glasanjem Austrijanaca za predsednika Republike. Analitičare u inostranstvu zabrinjava podatak da je na poslednjim izborima 35 odsto dvadesetogodišnjaka glasalo za partiju Hajdera, u odnosu na 25 odsto onih koji su glasali za socijaliste.
       Jergovo prezime Haider (ili češće Heider) vezano je za imenicu Heide pustopoljina, a znači seljak, pustahija. Heide takođe znači i neznabožac, bezbožnik. Ime Jerg je gornjonemačka varijanta imena Georg, grčkog porekla (nosi ga i sveti Đorđe), a takođe označava nekoga koji obrađuje zemlju, dakle seljak.
       Ime je Austrija dobila skraćivanjem srednjovekovnog latinskog naziva u doba Karla Velikog za iste zemlje Marchia austriaca, istočna granica. Nemačka varijanta naziva Oesterreich znači Istočna zemlja. Nije teško uočiti da od istog latinskog prideva potiče i naziv za sve nas još istočniju zemlju i kontinent - Australije.
       Ovo je prilika za malu analizu imena austrijske prestonice Beč. Tako austrijsku prestonicu zovu Srbi, Hrvati, Turci i Mađari. Reč je kumanskog porekla i znači kuća ili avarski zemunica. Ime Njien potiče od rečice Viden i nema, začudo, veze sa rimskim nazivom za Beč Vindebona, iako počinje istim glasovima. Sastoji se od keltskog prideva vindus beo i bona grad, utvrđenje, znači isto što i Beograd. Slovenci ga zovu Dunaj po reci Dunavu.
       Sticajem prilika, ovih burnih austrijskih dana bio sam kod svojih bečkih prijatelja iz umetničkih krugova. Strahovito su zabrinuti. Možda više od nas.


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu