Istočni susedi podozrevaju da su mostovi na Dunavu srušeni kako bi se rečni tranzit i trgovina prebacili na Rajnu

      Osam meseci posle prestanka vazdušnih dejstava NATO-a na SRJ, saobraćaj na Dunavu je i dalje blokiran. Negativni ekonomski efekti osećaju se od Bugarske do Nemačke ali nigde nisu tako akutni kao u Rumuniji, koja ima najveću flotu šlepera i tegljača za saobraćaj po ovoj preko 1 500 kilometara plovnoj reci.
       Čak 80 odsto od 4 000 Rumuna zaposlenih u rečnom brodarstvu izgubilo je posao nakon zatvaranja Dunava za međunarodni saobraćaj 24. marta 1999, dok 23 kompanije teturaju na granici stečaja. Dve najveće među njima privatizovane su neposredno pred početak bombardovanja Jugoslavije i njihov prvi posao bio je - otpuštanje radnika.
       Iz rumunskog budžeta intervencija NATO alijanse izbila je (do sada) oko sto miliona dolara. Toliko su bili vredni ugovori o prevozu robe koje su za 1999. godinu potpisali rumunski brodari i koji, zbog zatvaranja Dunava za internacionalnu plovidbu, nisu realizovani. Privremeno zaustavljen zbog ratnog stanja u SRJ, saobraćaj na južnom sektoru reke onemogućen je do daljnjeg posle rušenja sva tri mosta u Novom Sadu. Ovo je prelilo čašu od 800 miliona dolara gubitaka rumunske privrede u 1999. godini, u trenutku kada se obim tranzita robe na Dunavu, nakon višegodišnje krize, konačno počeo povećavati.
       Poslednjih meseci u Rumuniji često se čuju komentari (koje zapadni analitičari podsmešljivo nazivaju još jednom od "teorija zavere") da je pravi razlog bombardovanja mostova u SRJ nanošenje štete jugoistočnoj Evropi i prebacivanje težišta tranzita i trgovine na Rajnu, drugu po važnosti evropsku rečnu saobraćajnu arteriju.
       "Mi smatramo da su ovi mostovi srušeni ne u strateško-ratne svrhe već u cilju izolacije jugoistočne Evrope" - kaže u izjavi za "Vašington post" Mirče Toader, potpredsednik Udruženja brodovlasnika i rečnih radnika Rumunije i dodaje:
       "Mislim da je Zapadna Evropa želela isturiti Rajnu u prvi plan. Zašto su razorili most po sredini? Sa toliko preciznim raketama koje su imali, zašto nisu gađali u plićak da bi reka mogla ostati otvorena?"
       Mala novčana nadoknada brodarima od strane rumunske vlade nije smirila njihovo nezadovoljstvo, a pismo koje je poslato NATO alijansi ostalo je bez odgovora, tako da je i eventualna kompenzacija ove štete sa te strane neizvesna. To je poljuljalo i raspoloženje rumunske javnosti prema NATO-u.
       Uobičajeni porast vodostaja u proleće zbog otapanja velike količine leda ove godine mogao bi imati nesagledive posledice jer su ogromni komadi gvožđa u koritu prepreka prirodnom oticanju vode. Veliku bojazan od poplava izrazio je i Petar Balaš, zamenik državnog sekretara u mađarskom Ministarstvu za ekonomiju, naglasivši da je "to zaista realna opasnost od katastrofe čak i za daleki sever kao što je Mađarska".
       U rumunskom rečnom brodarstvu postoji opravdan strah da se, ako se ustale na drugim plovnim putevima, većina brodoprevoznika nikada više neće vratiti na južni sektor Dunava. Jasno je da su, čak i u slučaju da je reka već očišćena, novi poslovni ugovori o tranzitu izgubljeni za ovu, a možda i narednu godinu. U isto vreme Rumuni konstatuju kako su se srpski izvoznici (kao i do sada) ponovo nekako snašli. Većina onih koji su koristili dunavski plovni put sada prevoze robu u Hrvatsku a potom koriste železničku vezu do Mađarske kako bi opet izišli na Dunav i kasnije na kanal Rajna - Dunav što im obezbeđuje vezu sa Austrijom, Nemačkom kao i roterdamskom lukom.
       Rumuni su zbunjeni visokom cenom koju plaćaju za bombardovanje Jugoslavije u kojem su NATO alijansi pružili punu logističku podršku. Kada je izrekla mišljenje da je "operacija NATO alijanse u SRJ neophodna da bi se obezbedila stabilnost Evrope", vlada Rumunije verovatno nije očekivala da će se Amerika oglušiti na eventualne posledice bombardovanja po njenu privredu. Iako s nestrpljenjem očekuje ponovno otvaranje reke za saobraćaj, zvanični Bukurešt se suzdržava u okrivljavanju NATO snaga zbog sadašnjeg stanja.
       Rumunija je prihvatila sve uslove neophodne za ulazak u NATO i ozbiljno radi na vojnim reformama. Ona je takođe izrazila spremnost za učestvovanje u svim troškovima koje podrazumeva članstvo u alijansi, proporcionalno njenoj veličini i vojnom potencijalu. Cena koju će rumunska privreda platiti za ulazak u ovaj vojni savez biće, ipak, prema procenama stručnjaka, daleko veća od gubitaka koje joj je donelo zatvaranje Dunava.
      
       ALEKSANDRA TRTICA
      
      

Kozja ćuprija Bugarska i Rumunija su potrošile skoro šest godina na pregovore o drugom premošćavanju Dunava koje bi smanjilo pritisak na postojeći most, jedini putnički i železnički prelaz na dužini od oko 500 km toka reke. Pregovori su ostajali bez uspeha jer je Bugarska insistirala na gradnji mosta na zapadnom delu što bi joj omogućilo kraći put u centralnu Evropu dok je Rumunija insistirala da se most postavi istočnije kako bi saobraćajno opsluživao veće delove rumunske teritorije. Kao što je očekivano, višegodišnji bugarsko-rumunski spor okončan je kada je postao ozbiljna smetnja evropskim planovima za Balkan. Dve zemlje su za sada okvirno utvrdile lokaciju na zapadnoj strani kod postojećeg prelaza Vidin - Kalafat, i obavezale se da će do izgradnje mosta biti uspostavljena stalna feribot linija. Rumunija je nerado dala saglasnost da Bugarska obezbedi finansiranje tehničke konstrukcije projekta u iznosu od 190 milona evra, tj. 188 miliona dolara, a ona izgradnju prateće infrastrukture. Zauzvrat, ona je dobila obećanje da Sofija više neće sprečavati izvoz električne struje iz Rumunije preko bugarske mreže u Grčku.