Mnoga vojvođanska sela izgledaju kao posle NATO bombardovanja. Ali nije NATO kriv za to već podzemne vode. Zaraze će, međutim, već u martu početi da se šire ako se nešto uskoro ne preduzme

      Zelenkastožuta voda prekriva dvorišta i ulazi u kuće stanovnika sela Čurug u opštini Žabalj. Neprijatan zadah bara širi se raskopanim čuruškim šorovima, a najtraženiji i najnošeniji modni detalj u selu su duboke gumene čizme. Uostalom, bez njih čovek ne bi mogao ni da mrdne dalje od svog kućnog praga.
       Muke sa nabujalim podzemnim vodama, koje su prestale to da budu pošto su izbile na površinu i od Panonske nizije napravile Panonsko more, pojavile su se krajem decembra prošle godine, kada je lanjski sneg počeo da se otapa. Zbog toga je u Žablju 28. decembra proglašeno i vanredno stanje. Podzemne vode izlile su se preko ulica i dvorišta, a prelile su i njive - poplavljeno je čak
       3 500 hektara pšeničnih polja u najmanjoj srpskoj opštini. Ponešto je tokom januara sanirano, ali zakratko, pošto se u martu očekuje novi talas poplava, mnogo veći nego ovaj prethodni, pošto nabujale prolećne vode doteku sa Švarcvalda. Ulice su u Čurugu raskopane, brda žitkog, lepljivog blata nabacana pored puteva. Prizor podseća na Ćupriju bombardovanu tokom rata, samo što na zidovima nema tragova gelera već nabujale vode i blata.
      
       Akvarijum
       Kuća Veljka Vasilića pliva na vodi. Njegovo dvorište pretvoreno je u baru duboku pola metra, a do ulaznih vrata dolazi se klimavim mostićem od dasaka. Zidovi štala na njegovom imanju ispucali su i razdvajaju se, krovovi već počinju da padaju. Veljko je stoku iselio i smestio na sigurno, ali je sa porodicom ostao da živi u kući. Dokle će moći tu da ostane, pitanje je, pošto je vlaga i u spavaćim sobama počela da čini svoje. Podrum ispod njih već je pretvoren u akvarijum i zamućena voda zapljuskuje tavanicu sa težnjom da se popne još više.
       "Živimo ovde, šta ćemo kad nemamo gde drugde da odemo", priča Veljko Vasilić dok u crnim, gumenim čizmama gaca kroz svoje dvorište i pokazuje dokle je voda doprla. Kad izađe iz vode, na čizmama mu ostaju prljavi tragovi - ispod dvorišta i vode nalazi se septička jama. "Nema nam druge, moramo da koristimo kupatilo, iako sve isplivava na površinu", govori. "Strah me je samo od proleća. Voda će tada da poraste još više."
       A tada će, na proleće, kad otopli, zbog izlivenih septičkih jama početi i epidemije zaraznih bolesti, upozoravaju Žabaljci. Nekoliko slučajeva žutice već je zabeleženo.
       U jednom od dvorišta poplavljenih podzemnim vodama i sadržajem septičke jame, sitna deca, nijedno starije od sedam godina, prskaju se vodom i uživaju u svom novom bazenčetu.
       "Opština je preuzela sve što je mogla, ali svesni smo da ima još mnogo toga da se radi", kaže za NIN predsednik SO Žabalj Đorđe Đukić. "Problem je, međutim, u tome što nemamo dovoljno novca, a nikakva dodatna sredstva niti bilo kakvu pomoć od republičkih organa nismo dobili."
       Na primer, navodi Đukić, od republičke Geodetske uprave žabaljski opštinari nisu dobili čak ni podatke o nivelacijama terena i podzemnim kablovima, kako bi znali gde smeju da kopaju kanale za odvod vode. "Ove podatke tražili smo još 28. decembra, ali od tada nismo dobili nikakav odgovor", kaže Đorđe Đukić. "Nismo dobili ni pomoć u građevinskom materijalu, da ljudima čije su kuće oštećene, obezbedimo makar privremeni smeštaj."
       Takvih ljudi, kojima je potreban privremeni smeštaj, ima puno - oštećeno je zasad 140 kuća - ali taj broj raste sa porastom nivoa podzemnih voda. Kuća Veljka Vasilića je jedna od takvih, ali ima i mnogo drastičnijih primera, poput Veljkovog komšije Mirka Rainovića, koji se već odselio u suvlje krajeve. Zid njegove kuće srušio se, ostavljene stvari plutaju po površini. Umesto Noja i njegove barke, tu su jedna polomljena stolica, lutka bez glave i mokra kokoška slepljenog perja koja pokušava da dođe do svog gnezda u uglu bivše dnevne sobe.
       Poplavljen je čak i podrum u kući predsednika opštine.
       "Problem sa smeštajem ljudi čije su kuće oštećene utoliko je veći što u opštini već sedam godina ima 2 800 izbeglica, a to je 10 posto ukupnog stanovništva", kaže predsednik oštine Đorđe Đukić. "Oni su smešteni i po fiskulturnim salama i po svim mogućim objektima, tako da sada nemamo mesta da smestimo svoje domaće, što je stvarno sramota."
       Reč sramota upotrebljavaju i mnogi Đukićevi sugrađani, bilo da govore lalinskim, bilo akcentom iz nekih pasivnijih krajeva. Muka im je svima ista, i žale se na državu koja im ne pomaže. "Ako more da se pomogne, da se pomogne, ako ne more, da umremo", govori jedan od Čuružana. Njegov komšija dobacuje: "Prikaži ovo, da vide drugovi."
       Ima ih, međutim, i koji su nešto veći optimisti: "Dobićemo valjda neku pomoć, vidim na televizoru da se dosta gradi tamo dole, južno, u Srbiji."
      
       Žutica
       Ali pomoći još nema, ponavlja predsednik Žablja, član Demokratske stranke inače, i navodi novi primer: "Poljoprivrednici iz Žablja su na osnovu vodnog doprinosa, koji iznosi 46 odsto poreza u poljoprivredi, u prošloj godini bili zaduženi sa 3 100 000 dinara, koliko je trebalo da se uplati preduzeću 'Srbijavode'. Uplaćeno je nešto više od 2 300 000 dinara. 'Srbijavode' su, međutim, do sada izvele radove u vrednosti od svega 300 000 dinara. Gde je otišao ostatak novca? Primera radi, trebalo je da izvuku 1 500 000 kubika mulja iz odvodnih kanala, a izvukli su samo 400 000."
       Dok se "Srbijavode" i ostali republički organi ne dosete i odluče da pruže veću pomoć Žabaljčana, opštinska pumpa za izvlačenje vode radi iz sve snage. Pored nje je smeštena još jedna, parna, stara 101 godinu. Svojevremeno je po svom kapacitetu bila druga u svetu, a sada je zaštićena zakonom. Stariji Žabljci tvrde da je situacija pre jednog veka bila mnogo bolja nego što je danas.
       Ipak, nadaju se, sve će se popraviti kada i njihovu opštinu zahvati talas obnove i izgradnje. Ako Žabljci pre toga ne zakači talas žutice.
      
       NIKOLA VRZIĆ