Što se pomora tiče, sve ocene su slične: najveći broj riba nije verovatno ni isplivao na površinu, već je zbog niske temperature vode još dole. Kad i kako će isplivati, ne zna se

      U reci Samoš i donjem toku Tise ostala je pustoš. Kod nas, od Đaje i Kanjiže do Starog i Novog Bečeja, rumunsko-australijski cijanid razvukao je crni flor, ne ostavljajući za sobom, gotovo ni trag života.
       U Kanjižu "nezvani gost" stigao je dan ranije, meštani su sa obale reke pokušavali da otkriju bilo kakav pokret. Jedino što se mrdalo, bio je otpad, granje i prljavština, koji su se spuštali Dunavu u susret. Ni drveće, koje je plutalo po vodi, nije bilo zanemarljivo. U normalnim uslovima ljudi bi ga sakupljali, radujući se besplatnom ogrevu. Posle svega, drveće nije bilo interesantno nikome.
       Bilo je pokušaja da se ribama pomogne da prežive. Veliki som, preko metar dug, od 35 kila, neki bi rekli neman, odmara se u čamcu napunjenom pitkom vodom. Kako kaže Milomir Petrović, profesionalni ribar iz obližnjeg Novog Kneževca, tri puta su ga vraćali u vodu, smatrajući je dovoljno bezbednom, s obzirom na to da je ostao živ. "Tri puta se, s mukom koprcajući se kroz mulj, izvlačio na obalu. Sav je bio prekriven slojem crvenkaste skrame", dodaje naš sagovornik, jedan od mnogih meštana koji su dobrovoljno na reci, patrolirajući čamcima.
       Samo na prostoru od mađarske granice do Sente prošlog vikenda izvađeno je oko 600 kilograma ribe, što uginule, što ošamućene, a ono što je tu propušteno, još toliko, hvatano je ka brani kod Novog Bečeja. Ukupno tona i dvesta kila iz reke na kojoj u proteklih nekoliko godina ionako ima sve manje ulova.
       Desetogodišnji Damir, zaljubljenik je u vodu, sa tatom ide na ribarenje, rekorder je u okolini. Već je hvatao i trofejne primerke, amura od 14 i soma od 18 kilograma. Plaši se da ubuduće neće imati priliku da pokaže svoje pecaroško umeće. Uglavnom ćutke i sa pažnjom sluša starije dok diskutuju o ovoj katastrofi, često bacajući poglede ka reci.
      
       Organizacija
       Uglavnom, mada nevoljno, svi se slažu: Mađari su bili mnogo bolje organizovani, medijski pogotovu, a stanovnici ovih krajeva su većinom odatle i saznavali šta se dešava. Sa naših medija uglavnom su stizala kratka i nemušta saopštenja, što ih je najviše bolelo - kao da se sve dešava nekom drugom. Sa "komšijske" televizije još jedna strašna vest: retka vrsta orla, ima samo četiri primerka, prepolovljena je. Nalaženo je i dosta leševa životinja. Sve to za sad preko granice.
       Kod nas mrtva divljač još nije viđena, ali se očekuje. Lovci kontrolišu da neka divljač ne krene na ribu koja je uz obalu. Sa zebnjom se prepričavaju vesti. Komšije Mađari prevode onima koji se ne služe njihovim jezikom. Gospodin Rudolf, za prijatelje Rudi, čita štampu. Iznosi mišljenja stručnjaka, bojazni običnog sveta.
       Zamislite, ta rumunska fabrika je kažnjena samo sa 900 dolara! (da podsetimo, reč je o fabrici "Aurel" kod mesta Baja Mare, koja se bavi flotacijom, "proizvodnjom" zlata). Njen većinski vlasnik, Australijanac, ne priznaje odgovornost! Tvrdi da tako malo cijanida ne može da uništi više od 500 kilometara rečnog toka.
       A to "malo" otrova je oko 100 tona (!), kako tvrdi Laslo Ferenc iz Instituta za kontrolu zagađenja vode iz Vitukija. Iako ovo nije prvi put da otkrivaju cijanid u vodi, kaže, ovo zagađenje je toliko veliko da ga je teško i porediti sa prethodnim, manjim slučajevima. Posledice još ne mogu da se sagledaju. Samo ispred Segedina je izvađeno 10 tona ribe, a uzvodno još i više.
       Svi mi ćemo neko duže vreme živeti u neizvesnosti. Nadamo se da niko neće uzimati ribu koja je uginula ili ošamućena, ali smo čuli da su neki ljudi već hteli da je nose kući. Neki verovatno zbog ishrane stoke, ali možda i za zamrzivač, pa za kasniju prodaju.
       Zabrana na lov i promet ribe je na snazi, ali biće strahota ako neko to ilegalno iznese na tržište. Samo da se neko ne polakomi na laku, ali "prokletu" zaradu - strahuju svi meštani. Potvrdu ove vesti kasnije saznajemo i od opštinskog inspektora za životnu sredinu i predsednika kriznog štaba Atile Šafranja. Policijske patrole su hvatale ljude sa ribom na putu kući i, na sreću, dodaje, sprečili su ih u opasnoj zamisli.
       Mi smo još u četvrtak počeli sa obaveštenjima na svim medijima, štampali smo i plakate sa upozorenjima. Radimo u saradnji sa jedinicama teritorijalne odbrane, kao i sa predstavnicima opština i mesnih zajednica. Od praktičnih radnji, dakle, prvo je bilo da obavestimo ovaj naš narod, zatim da organizujemo patrole zahvaljujući spremnosti naših ribara koji su pomogli i oko benzina. Nabavili smo i džakove u koje se odlaže riba i smešta u kontejnere, gde čeka da veterinari odrede krajnje mesto za odlaganje, kaže Šafranj.
       U svim mestima niz Tisu se slažu u jednom - lokalne vlasti su gotovo kompletan teret akcije zaštite i čišćenja iznele sopstvenim snagama. Naravno, nisu ni očekivali da ih neko drugi štiti, ali ih je iznenadila i usporila indolentnost republičkih organa. Tek kad su u Beograd stigle vesti o prvim količinama mrtve ribe, počela je organizacija. "Lokalcima" je obećana nadoknada svih troškova, benzin (tek od ponedeljka), a uputstvo o odlaganju ribe za malo pre toga, za subotu u podne. Dopis je stigao tek u nedelju oko 14 sati.
      
       Miris badema
       A još u petak u Kanjiži je održan prvi sastanak predstavnika potiskih opština i republičkih inspektora, dok se iz Ministarstva niko nije pojavio. Ministarstvo zaštite životne sredine proglasilo se nenadležnim, a Ministarstvo za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo sve zainteresovane šetalo je sa broja na broj, bilo da su u pitanju novinari, ili čak lokalni inspektori za životnu sredinu. Šta je bila konkretna korist od sastanka u petak, a šta je ostalo kao neispunjeno očekivanje? - pitamo gospodina Šafranja.
       Mi smo očekivali podršku, tačne informacije, odnosno instrukcije od naših ministarstava. Međutim, te instrukcije za sada su veoma skromne i nisu nam ni od kakve koristi. Očekivali smo da nam kažu šta tačno i kako preduzeti, ali do toga nije došlo. Ni republički inspektori koji su nam došli, nisu imali tačne informacije, niti o količinama cijanida niti o postupcima koje treba preduzeti. Zato smo bili u kašnjenju i počeli smo sa radom na terenu tek u subotu ujutru kad je prvi talas već prošao ovuda. I pored blagovremenih informacija iz Mađarske, u našim ministarstvima su nam rekli da još nisu zauzeli stav i da ne mogu da nam daju nikakva obaveštenja.
       Neutralisanje cijanida može se izvesti samo drugim hemikalijama pa tako dolazi do veće štete. Što se pomora tiče, sve ocene su slične: najveći broj riba nije verovatno ni isplivao na površinu, već je zbog niske temperature vode još dole. Kad i kako će isplivati, ne zna se. Gradovi uz Tisu i industrija ne koriste vodu iz reke i nema opasnosti po zdravlje ljudi. Oporavak reke trajaće duže, možda i desetak godina.
       Uporedo sa glavnim talasom zagađenja, meštani kazuju, stizao je rekom i karakterističan miris. Osećalo se na badem. U subotu ujutru iz Zavoda za zaštitu zdravlja iz Subotice javili su - 0,07 mg/l, olakšanje, konentracija je ispod granice. A još u petak po podne iznosila je 1,4 mg/l, 20 puta više. Do poboljšanja je došlo zahvaljujući brzom rastu vodostaja Tise, 30 cm za jedan dan, kao i zbog otapanja snega u gornjem toku, kao i akumulacijama koje su Mađari punili da količinom vode razblaže otrov.
       Dan pre kod Segedina bilo je dva miligrama po litru u reci. Prva mrtva riba u Kanjiži viđena je u petak oko pola jedanaest, pre podne. U Bečeju sutradan, oko pola jedan. Kažu, u Senti su ljudi dežurali celu noć. Neki su i golim rukama vadili ribu.
       Ali, niko ne želi da "greši dušu" - izgleda da drugog talasa zagađenja nije bilo, onog od nedelje, 6. februara. Takve potvrde su stizale iz Mađarske. "I hvala bogu što ga nije bilo", vele, jer je i ovo više nego "dovoljno", gotovo da se šale na svoju muku. Brana kod Novog Bečeja. Tu će se neminovno zaustaviti uginula riba. Ministar Blažić prati situaciju iako to "nije nadležnost" Ministarstva za životnu sredinu. A možda sad, posle svega, i jeste.
      
       Strvinište
       A u Bečeju, nedelja. Malo ljudi na ulicama, ali gotovo svi su pecaroši. Momak koji nas upućuje ka zgradi opštine, bez reči je: "Šta da ti kažem, samo bih plak'o!" Lokalni inspektor za životnu sredinu ovde je Milanka Mihajlović. Bez obzira što "nije u njenoj nadležnosti", sve vreme je na terenu. Prati šta se dešava, pomaže u organizaciji. Ličnom inicijativom spasava obraz "svom" ministarstvu. Ona i njen suprug Miloš, član Izvršnog odbora u Bečeju, voze nas do brane. Vidno potreseni (stanuju nekoliko stotina metara od reke), pričaju kako je bilo.
       Mnogo mrtve ribe je plivalo rekom. Ptice su se sladile lakim ulovom, ošamućenim ili mrtvim primercima, a mačke su svoj deo tamanile uz obalu, u plićaku.
       Nešto kasnije, na brani, mrtav galeb u društvu sa svojom nesrećnom gozbom, u istoj plastičnoj kesi, čeka da ga transportuju do "mrciništa". To je groblje za životinje, strvinište. Dok fotografišemo nastradalu ribu, radnici pakuju "ulov" u kombi. Dve betonske jame uz drum, dok ne priđete, ne znate šta je. A kad priđete...Suve lokve krvi, tragovi vune po travi, tri mrtve ovce uz jednu od jama. Prilazi čovek i otvara poklopac. Nama, nenaviknutima, diže se želudac. Ljudi rade svoj posao rutinski, šale se, dobacuju jedni drugima. Golim rukama jedan od njih hvata nešto belo i nešto žućkasto, vidimo - dva šteneta. Baca ih u rupu, sa ribom. Ovce ne diraju, posle će.
      
       DAMIR JELISAVČIĆ
      
      

Tiski cvet        Uz kineski Jangce, reka Tisa (kao i nekoliko lokacija na Dunavu i Savi) poznata je po fenomenu "tiski cvet". Reč je o insektu sličnom vilinom konjicu koji svoje larve "seje" po dnu reke, a iz njih se razvijaju insekti "cvetovi" jednom u nekoliko godina, kada se pogode pravi uslovi. Poslednji put to se desilo pre nekoliko sezona i prizor je bio veličanstven. Hiljade "cvetova" lepršalo je kratko vreme nad rekom, pareći se, a potom su, šaljući larve na dno, padali po površini, kao gozba ribama, nastavljajući život na još jedan način, kroz lanac ishrane. Zaljubljenici u Tisu pribojavaju se da je cijanid ovog puta došao glave ovim osetljivim, krhkim stvorenjima.

      
      

Ribe, ne prilazite Tisi! Do prošlog petka, državni ali i nezavisni mediji, tvrdili su da cijanid možda neće ni ući, u Jugoslaviju, ili ako uđe da će biti toliko razblažen da ćemo u Tisi moći i da se kupamo. Početkom ove nedelje, cijanid ne da je ušao u zemlju nego je, namah, ubio Tisu, a onda krenuo Dunavom tako da je i u Pančevu i Smederevu riba počela da se "prevrće", u Vinči piju vodu iz cisterni... To za jugoslovenske medije nije dovoljno atraktivno; režimski mediji idu u susret Kongresu SPS, nezavisni mediji ratuju sa Šešeljem. Cijanid i narod su u drugom planu...        A, sto tona cijanida izlilo se u rumunsku reku Someš, pritoku Tise!?        "Zvuči neverovatno, ali je tako; radi se o katastrofi!", rekao je Ferenc Laslo iz Vituki instituta za kontrolu zagađenja voda u Budimpešti. Rumunski premijer Mugur Isaresku naredio je pokretanje specijalne istrage o okolnostima koje su dovele do trovanja reka Someš i Tise. Nešto se već zna; popustila je brana na bazenu rudnika zlata u rumunskom gradu Baja Mare i cijanid je zajedno sa bakrom i olovom krenuo u Someš. Da li je brana rudnika popustila od prevelikih kiša, topljenja snega ili se bazen, jednostavno, prepunio, možda ćemo i doznati.        Šta se još zna?        Zna se da je Pal Pepo, mađarski ministar za zaštitu životne sredine, otputovao za Rumuniju da se na licu mesta uveri šta se desilo. Našem saveznom ministru za ekologiju nije palo na pamet da se pridruži mađarskom kolegi. Ali, što bi išao u Mađarsku kada niko iz savezne vlade nije obišao ni mrtvu Tisu, niko iz savezne vlade nije došao na sahranu ove vojvođanske reke ocenjujući, valjda, da je događaj od regionalnog značaja.        A mađarski ministar Pepo badava je putovao u Rumuniju. Trebalo je da se u preduzeću za preradu zlata "Aurel" susretne sa rumunskim resornim ministrom, ali ovaj se "razboleo", nije došao na zakazani sastanak. Jer, šta da kaže? Rudnik zlata Baja Mare većinsko je vlasništvo australijske firme "Esmeralda ekskorporejšen", a nije uputno ni za rumunskog ministra ekologije da se kači sa stranim kapitalom koji se, eto, smilovao da dođe u jednu postkomunističku zemlju u tranziciji. Tim pre, što je "Esmeralda korporejšen" već izdala saopštenje u kome "odbacuje optužbe za odgovornost za ekološku katastrofu" koju slovačka i češka štampa već porede sa Černobiljom. Ipak, "Esmeralda korporejšen" poslaće u rudnik Baja Mare svoj tim stručnjaka koji će, naravno, potvrditi nevinost kompanije. Nadrljaće neki jadni Rumun, neki čuvar rudnika u zimskom periodu. . .        Zašto bi se onda oglasio, recimo, "Grin pis" koji još uporno ćuti i o ekološkim posledicama lanjskog bombardovanja NATO avijacije? Zašto bi se oglasila Evropska unija povodom ubistva Tise ako se nije oglasila vojvođanska opozicija okupljena u Atini? Kome je do Tise ako je Hajder ušao u austrijsku vladu, a Miloševića nikako da skinu? Doduše, Margot Valstrom, komesar Evropske zajednice za zaštitu životne sredine, krenuo je ovog utorka iz Brisela za Rumuniju da proceni štetu koja je nastala zagađenjem Tise i Dunava. Ali u saopštenju ne piše da li će komesar Valstrom obići Mađarsku i Jugoslaviju.        Tako su od Vojvođana, onih koji žive uz Tisu, svi digli ruke; i jugoslovenske i evropske vlasti, i vladine i nevladine organizacije, pa i vojvođanska opozicija koja, ove nedelje, u Atini smišlja kako da dođe na vlast.        Kod Vuka Bojovića, u beogradskom zoološkom vrtu, već je dopremljen orao belorepan otrovan cijanidom. Pitanje je da li će ostati živ. Lovci najbolje znaju šta će biti sa lisicama, divljim svinjama, srndaćima. Deset, dvadeset godina bolovaće Potisje i tek onda znaćemo pravo stanje stvari.        Uostalom, nismo li tek jesenas doznali da su "tomahavk" rakete, koje su padale i u centru Beograda, bile punjene osiromašenim uranijumom?        Nade i duha ima samo još u andergraundu. Osvanuo je beogradski grafit: "Ribe, ne prilazite Tisi!"               DRAGAN JOVANOVIĆ