Kako se prave evropske "crne liste", kako je opozicija uspela da ishoduje ponovno uspostavljanje avio-saobraćaja između Beograda i evropskih gradova i kako bi EU reagovala ako bi sadašnje režimske stranke u Srbiji, kojim slučajem, uspele da pobede na predstojećim izborima

      Savet ministara Evropske unije je protekle sedmice objavio svoju nameru da nastavi dosadašnju politiku "maksimalnog pritiska na (Slobodana) Miloševića", pojačavajući sankcije koje "pogađaju režim, ali ne kažnjavaju srpski narod". Istovremeno je, kako se kaže u saopštenju izdatom posle sednice Saveta, "pozdravljena odluka demokratskih snaga u SR Jugoslaviji da međusobno sarađuju na demokratskim promenama i uključivanju svoje zemlje u glavne evropske tokove". Prevedeno na običan jezik, to znači da će - na jednoj strani - liste režimskih funkcionera i njihovih saradnika koji neće moći da dobiju vize za putovanja u inostranstvo biti proširene, a finansijske sankcije prema pojedinim firmama pod kontrolom režima u Srbiji pojačane, dok će - na drugoj strani - dosadašnja zabrana letova između Beograda i ostalih evropskih gradova biti suspendovana na šest meseci. Konačno će, kao što je poznato, prema brojnim evropskim destinacijama poleteti i avioni JAT-a.
       Kako u Evropskoj uniji trenutno predsedava Portugalija, za komentar najnovijih odluka NIN je zamolio portugalskog ambasadora u Beogradu, gospodina Antonija Tenžera Koreju.
       "Tačno je da se ovom odlukom pojedine sankcije ublažavaju, dok se druge pooštravaju. Međutim, meni je veoma stalo da i ovom prilikom naglasim da Evropska unija nema ništa protiv Srbije i srpskog naroda. Naprotiv, mi vaše ljude smatramo našom evropskom braćom i sestrama i priželjkujemo da se i vi što pre pridružite našoj evropskoj porodici. Ali, svaka porodica ima svoja pravila, a naša pravila su za nas u moralnom pogledu od velikog principijelnog značaja. I, kao što znate, veoma smo odlučni u nameri da branimo te moralne principe, koji su od suštinskog značaja za Evropsku uniju. Ukoliko bi bilo potrebno, spremni smo da to isto učinimo i prema svakoj zemlji-članici, koja bi svojim delovanjem ugrožavala te zajedničke vrednosti.
       Kad nas pitaju zašto podržavamo opoziciju, a kažnjavamo režim u Srbiji, naš odgovor je vrlo jednostavan: opozicija se zalaže za poštovanje tih jedinstvenih evropskih vrednosti i principa, a režim se tome protivi. Dakle, jednostavno rečeno, ne pristajemo na saradnju sa onima koji sa nama ne dele istovetne moralne vrednosti i principe," kaže naš sagovornik.
       Predsedavajući Saveta ministara EU, ministar spoljnih poslova Portugalije Žaime Gama, rekao je da je pre donošenja najnovijih odluka u Briselu konsultovana i opozicija u Srbiji. Na koji način su obavljene te konsultacije i u kojoj meri su uvažavani stavovi vaših sagovornika u Beogradu?
      
       Od 10. januara ove godine, kada je opozicija u Srbiji donela odluku da formira jedinstveni blok, mi smo ih ohrabrivali da rade zajedno. Kao što znate, jedan od njihovih polaznih stavova, u čemu su svi saglasni bio je da sankcije treba ukinuti. I mi smo u načelu, u znak dobre volje prema udruženoj opoziciji, zaključili da krenemo tim pravcem. Bilo je, kako se čuje i nekih nedoumica o tome da se i JAT-u dozvoli da se ponovo leti u evropske zemlje. Zašto?
      
       U inicijalnom predlogu, koji je podnet Savetu ministara, bilo je izričito naznačeno da se suspenzija odnosi na sve avio-kompanije bez razlike, uključujući i JAT. Tačno je da je u kasnijim raspravama o tome bilo i nekih drugačijih mišljenja, ali je na kraju jednoglasno usvojena odluka u formi u kojoj je i predložena: svi mogu da lete. U odeljku zaključaka Saveta ministara koji se odnose na avio-saobraćaj nedvosmisleno se kaže da je ta mera doneta u želji da se "srpski narod ohrabri u borbi za demokratiju, pomirenje i neophodne političke i ekonomske reforme".
       Ipak, sve sankcije nisu ukinute. Recimo, takozvane "crne liste" su i dodatno proširene. Kako nastaju te liste, ko odlučuje o tome čije će ime doći na listu, a čije biti brisano?
      
       Te liste su promenljive. Nečije ime može biti stavljeno, a nečije, kao što ste i sami primetili, brisano sa liste. Kriterijumi po kojima se o tome odlučuje svode se, u osnovi, na pitanje: koliko je neko blizu režima i šta je radio u korist režima. Ako se neko od onih čije se ime već nalazi na tim listama u međuvremenu jasno distancira od režima, biće skinut sa te liste... Pojedinačne procene o tome se prave u svim zemljama članicama EU i svaka zemlja može da predloži da se neko ime stavi na listu ili da se sa nje briše. Slične procene pravimo i mi koji se nalazimo u Beogradu, a zatim se o tome konačno odlučuje u Briselu, gde odluka o tome spada u nadležnost Saveta ministara.
       Odluka o suspenziji sankcija u oblasti vazdušnog saobraćaja samo je privremena, sa rokom važnosti od šest meseci. Šta će se dogoditi posle toga?
      
       To će, naravno, zavisiti od naše procene situacije. Ako ne bude nepovoljnog razvoja događaja u opoziciji, zbog koje smo se mi i odlučili na ovaj korak, ne vidim nijedan razlog da se mogućnost održavanja normalnog avio-saobraćaja između Beograda i ostalih evropskih destinacija ponovo ne produži.
       Može li se ova vrsta vaših odluka o sankcijama, koje su - kako kažete - delimično ublažene u znak dobre volje prema udruženoj opoziciji, smatrati mešanjem u unutrašnje političke prilike jedne suverene zemlje?
      
       Ne, mi se uopšte ne mešamo u unutrašnje stvari vaše zemlje. I, želim da naglasim, da mi ne pružamo direktnu pomoć opoziciji u Srbiji. Mi smo jedino spremni da opoziciji pružimo svojevrsnu političku podršku zato što ona, kao što sam već rekao, sa nama deli zajedničke evropske vrednosti i principe. U osnovi, mi želimo da pomognemo čitavom srpskom narodu. Ali, u krajnjoj liniji, na srpskom narodu je da sam izabere: da li želi da se priključi Evropi, da zajedno sa nama deli evropske vrednosti i principe, ili će se odlučiti za politiku izolacije, stagnacije, inflacije i lošeg kvaliteta života. Dakle, Srbi moraju sami o tome da odluče i mi ih nećemo ni na koji način prisiljavati prilikom donošenja takve odluke. Naprotiv, poštovaćemo njihovu odluku o tome, ma kakva ona bila. Jedino što zahtevamo jeste da se odluka o tome donese na zaista demokratski način, na slobodnim izborima.
       Drugim rečima ako bi stranke sadašnjeg režima, kojim slučajem, uspele da pobede na izborima, EU bi bila spremna da prizna tu pobedu?
      
       Rekao sam već da nas zanima samo da ti izbori budu zaista pošteni. Smatramo da bi izborni uslovi koje zahteva udružena opozicija garantovali takve poštene izbore.
       Kakva je sličnost postojećeg režima sankcija EU prema našoj zemlji i mera koje zemlje članice Unije sada preduzimaju prema Austriji?
      
       Austrija je punopravna članica EU i prema njoj se ne primenjuju sankcije. Mere o kojima govorite, a tiču se ulaska Hajderove Partije slobode u austrijsku vladu, isključivo su bilateralne prirode i to je stvar svake od 14 zemalja članica EU, koje su donele odluku da u odnosima sa Austrijom postupe na način koji - prema njihovoj proceni - predstavlja najbolji odgovor na ono što se tamo dogodilo.
      
       STEVAN NIKŠIĆ