Oliver Ivanović
Mi smo dokazali da se organizovani Srbi mogu uspešno braniti, a kfor je pokazao da može da zaštiti samo organizovane Srbe

      Oliver Ivanović (1953) nesporno prvi čovek srpskog entiteta u Kosovskoj Mitrovici, inženjer mašinstva i apsolvent Ekonomskog fakulteta, zamenik generalnog direktora d.d. "Feronikla",kako sam kaže, silom prilika se bavi politikom. Od dolaska međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju ušao je u vrtloge kosmetskog političkog života i, do sada uspešno uz pomoć stotinak branilaca mosta na Ibru, sprečava svakodnevne nasrtaje albanskih separatista da po već oprobanom scenariju i ovaj deo Kosova etnički očiste od Srba. Ivanović je na Kosovu poznat kao jedan od utemeljivača karate sporta (nosilac je crnog pojasa 4. dan), internacionalni je sudija u ovom sportu. Ne pripada nijednoj političkoj partiji. Tečno govori engleski i albanski.
      
       Kosovska Mitrovica je, iako podeljena, ostala jedini bedem odbrane Srba u ovom delu Pokrajine. Vaši sugrađani najčešće vama pripisuju zasluge za to. Otkud vi u politici?
       Nikad se do sada nisam bavio politikom. Kada se Kosovska Mitrovica našla na udaru albanskih separatista i terorista, momci su me pozvali da im se pridružim u odbrani. Bilo je ljudi koji su bili spremni da žrtvuju i svoje živote ali da ne napuste Kosovsku Mitrovicu. Odmah u početku smo pokušali da te ljude organizujemo u aktivnu političku grupaciju koja je bila spremna da najpre političkim sredstvima izbori svoja prava.
      
       Na koji način ste odbranili grad od skoro svakodnevnih nasrtaja Albanaca.
       Bili smo svesni da Kfor ne može da u potpunosti zaštiti Srbe. Razmišljali smo logikom Zapada i sami smo se organizovali. To su, kao što ste se i sami uverili, nenaoružani ljudi. Kad god su Albanci u južnom delu grada organizovali nekoliko hiljada ljudi, mi smo s druge strane imali koncentrisanih dve do tri hiljade ljudi koji su bili pažljivo raspoređeni, koji su pomno pratili sva kretanja, smirivali i hrabrili stanovništvo da ne krene u zbeg. Snage Kfora su se potom raspoređivale, stvarale tampon zonu. Tako su sprečavani incidenti. Da nismo bili organizovani, uveren sam da bi se Kfor pomerio s mosta i ovaj deo Kosova bi ostao bez Srba.
      
       Pojedini zapadni analitičari spremni su da tvrde kako su Srbi u Mitrovici naterali Kfor da ozbiljnije radi nego u drugim krajevima Kosova.
       To je tačno. I u Vučitrnu su bili pripadnici francuskih snaga, ali nisu uspeli da zaštite tamošnje Srbe jer oni nisu bili organizovani. Mi smo dokazali da se organizovani Srbi mogu uspešno braniti, a oni su dokazali da mogu da zaštite samo organizovane Srbe. Bilo je mnogo insinuacija u stilu da u Mitrovici ima paravojnih, te vojnih srpskih formacija, ali vi ste bili u prilici da vidite te ljude koji brinu o bezbednosti Mitrovice. To je vrlo heterogen sastav, od 18 do 60 godina, studenti, radnici, penzioneri, siromašni i bogati. Naš jedini cilj je da obezbedimo sigurnost i opstanak Srba u ovom delu Kosova.
      
       Kako ocenjujete ulogu međunarodnih snaga?
       Oni su na Kosovo došli nespremni. Imaju iskustva iz Bosne i nekih drugih misija, ali ovde je situacija potpuno drugačija. U Bosni je do godinu dana pred rat vladala prava multinacionalna idila. Nije bilo mržnje. Ovde su odnosi decenijama zategnuti, poslednjih deset godina bila je potpuna nacionalna podeljenost a poslednje dve godine se vodio rat. Zbog toga nije moguće očekivati da se ovde na brzinu uspostavi normalno stanje. S druge strane, naš utisak je da se međunarodna zajednica ovde pojavljuje kao partner Albanaca. U to još više veruju i Albanci. Međunarodna zajednica ne osuđuje albanske zločine. I zbog toga Albanci ne odustaju od namere da pregaze i severni deo Kosovske Mitrovice. Mi, jednostavno, nemamo kud. I moramo se boriti.
      
       Vidite li budućnost, i kakvu, Kosovske Mitrovice i Kosova?
       U nekoj daljoj budućnosti, vidim zajednički život. Kosovo mora ostati u Srbiji i Jugoslaviji i mi ćemo se za to boriti. Treba očekivati da međunarodna zajednica shvati da ne može bez Srba, i to mora da objasni Albancima. Oni do sada nisu ni pokušali da albanskim liderima objasne kako put nasilja kojim su pošli ne vodi nikuda. Malo toga sada imamo zajedničkog, ali moramo pokušati, najpre kroz ekonomiju, ali za to treba vremena. Pre toga treba da prestane nasilje, da se Albancima objasni da nema ništa od nezavisne države.
      
       Država Srbija je proterana sa Kosova. Ostao je manji broj Srba, a gde su Srbi, tu su i nesloge. Javljaju se u poslednje vreme izvesni antagonizmi između Srpskog nacionalnog veća u Gračanici i vaše organizacije u Kosovskoj Mitrovici.
       Srpsko nacionalno veće u Mitrovici je autonomna organizacija osnovana 16. januara 1999. godine, ali je pravo značenje dobila tek prilikom odbrane mosta. U drugačijem položaju je SNV iz Gračanice, ali neki ljudi imaju pretenzije da predstavljaju sve Srbe na Kosovu. To liderstvo, u ovim teškim vremenima postaje samo sebi cilj i nema koristi od njega. Osnova sporenja je ulazak u Kušnerovo administrativno veće. To bi za nas bilo kontraproduktivno. To potvrđuju i aktuelni događaji. Međunarodne snage žele da metodom kombinovanog pritiska dovedu Srbe u podređen položaj. Mi ne želimo da naš čovek u administrativnom veću bude samo dekor a da ne može ništa da pomogne srpskom življu. On bi uvek bio nadglasan. Zapravo, želimo i nastojimo da rešavamo životne probleme, a ne da se bavimo visokom politikom.
      
       Kakva je uloga Beograda, Srbije, Jugoslavije?
       Srbija ima defanzivnu ulogu koja, ponekad, prelazi u destrukciju. Osnivanje Srpske nacionalne skupštine, rekonstruisanje SPS-a na ovom području samo je politički marketing u okviru predizborne kampanje u Srbiji. To može negativno da utiče na homogenost i jedinstvo Srba u ovom delu Kosova i Metohije. Mi radimo na ostvarivanju potpunog jedinstva jer samo tako možemo opstati kao narod. Mi nemamo vremena za partije i partijice, niti za stranačka nadmudrivanja. Naš cilj je jedino opstanak i povratak proteranih Srba. Naš tim je do sada dobijao i verujem da ćemo uspeti da sačuvamo Kosovsku Mitrovicu i Kosovo.
      
       PETAR ARSIĆ