Među socijalistima se prepričava da je Mira Marković zamerila beogradskim socijalistima da nisu bili dovoljno oštri prema opoziciji, pa ih je posavetovala da prouče kako to rade oni na republičkom nivou. Čak im je profesorka ispumpala sujetu pitanjem kako će izaći opoziciji na izborni dvoboj tajnim glasanjem, kada ni među sobom nisu uspeli da ih organizuju nego su se opredelili za javno biranje funkcionera.
Ono što je izvesno, jeste da će Kongres (sa koga novinari NIN-a neće moći da izveštavaju) biti pun reči "obnova", "razvoj" i "reforme", kao i žestine, snage i odlučnosti.
U to ime (pre)živeli!

      Ivica Dačić je lupio rukom o sto. Nije se čulo, ali se lepo videlo u izveštaju Radio televizije Srbije u utorak uveče (15. februar). Žestina! Snaga! Odlučnost! Tako se sasvim opravdanim pokazao naslov kojim je NIN krajem januara opisao pripreme za Četvrti kongres socijalista : "Juriš na Beograd".
       Ako je Dačić, koji je završio osmogodišnji kuluk portparola vladajuće stranke, dozvolio sebi lupanje šakom ili pesnicom o sto, onda se to može tumačiti i tako da će Četvrti kongres Socijalističke partije Srbije (17. februar) biti posvećen onome što mu piše na plakatu "Obnova, razvoj, reforme" jednako koliko i dokazivanju žestine, snage i odlučnosti.
       Na svečanom i radnom skupu kada je Dačić postao šef prestoničkih socijalista (odakle se češće ide na vrh Ivan Stambolić, Slobodan Milošević ili u "disidente" Bora Pavlović, Buca Pavlović, Nebojša Čović, nego u prosečnost), žestine, snage i odlučnosti bilo je i više nego obnove, razvoja i reforme. Dragan Tomić, predsednik Skupštine Srbije: "Moramo učiniti sve da pobedimo u Beogradu". Milan Milutinović, predsednik Srbije: "U proteklom periodu, socijalisti Beograda bili su korektna, moglo bi se reći suzdržana i blaga opozicija. Sada, posle skoro četiri godine, nema i ne može da bude mesta za razumevanje." Ivica Dačić: "Oslobodićemo Beograd, obnovićemo ono što su dahije beogradskog pašaluka uništile i rasprodale."
      
       Borbenost
       Ako su nekome ovo rečenice preteranog radikalizma, one to nisu bile i za profesorku Mirjanu Marković, predsednika JUL-a. Među socijalistima se prepričava da je profesorka zamerila beogradskim socijalistima da nisu bili dovoljno oštri prema opoziciji, pa ih je posavetovala da prouče kako to rade oni na republičkom nivou. Čak im je profesorka ispumpala sujetu pitanjem kako će izaći opoziciji na izborni dvoboj tajnim glasanjem, kada ni među sobom nisu uspeli da ih organizuju nego su se opredelili za javno biranje funkcionera.
       Ovu drugarsku kritiku socijalisti ne shvataju kao zabijanje noža u leđa. Pojavljivanje drugarice Marković za njih je pre svega dokaz teze da će u narednom periodu SPS imati primat nad JUL-om, da će biti izborna radilica levice. Ranije se događalo da je predsednik socijalista Slobodan Milošević zaobilazio neke njihove skupove ili novogodišnje koktele, a da se pojavljivao na istim julovskim manifestacijama. Profesorka Marković se tako nije ponašala, pa se zato i ne pamti kada je bila na nekom od izbornih skupova socijalista. Tim veći je značaj njenog dolaska u Sava centar, tumače opušteniji socijalisti. A jedan među njima razloge profesorkine kritike vidi u njenoj ljutnji što socijalisti uvereni da je "Sloba ponovo naš i da je SPS opet partija broj 1" nisu dovoljno pažnje posvetili jedinstvu levice, odnosno što skoro i da nisu pominjali JUL. Tačnije, po "Politikinom" izveštaju, jedino je Milan Milutinović pomenuo "SPS i sve leve i patriotske snage". Tomić i Dačić ni toliko.
       Ipak, nije li Dačićevo lupanje o sto dokaz da socijalisti ozbiljno shvataju preporuku da treba da budu žešća opozicija opoziciji, da slede primer republičkog brata ili da se u krajnjoj liniji ugledaju na glasnogovornika i prvogovornika Vlade narodnog jedinstva Vojislava Šešelja koji je najavio smrt novinarima.
      
       Hitler
       Jedan julovski funkcioner misli da će "verbalnog nasilja i te kako biti na Kongresu socijalista, ali da se dalje od toga neće ići". Kao dokaz sopstvenog optimizma on podseća na izjavu socijaliste Branislava Ivkovića, ministra koji je rekao da pretnja novinarima radikalskog predvodnika nije i stav Vlade Srbije. (Ne zna se da li je ovo Ivkovićev lični stav ili je ta izjava usledila posle konsultacija u vladi, odnosno SPS-u.) Drugi julovac se plaši da će u verbalnom ratu posle Kongresa mnogo aktivnije da budu njegove partijske kolege i radikali: "Mi smo često bili kanal za izlivanje pogani na glavu opozicije, a socijalisti su ostajali čisti, čak toliko da su i u opoziciji govorili kako su oni nešto potpuno drugo, da je sa njima saradnja moguća, dok sa nama nije".
       Ipak, SPS je pokazao zube: nije dozvolio pristup Kongresu novinarima studija B, Blica, Večernjih Novosti, Glasa javnosti, Danasa, Radija B2 92 i Indeksa, Agenciji Beta i Fonet, nedeljnicima NIN i Vreme. Takav radikalizam u podeli novinara na "naše" i "njihove" nije ranije odlikovao socijaliste, iako je sasvim jasno bilo da su srdačni osmeh i dugotrajno ćaskanje bili namenjeni prvima a ledena suzdržanost i "nemam vremena za razgovor" drugima.
       Ako će pojačani radikalizam prema svima koji misle drugačije biti odlika i Kongresa i postkongresnog ponašanja socijalista, to ne znači i da će oni u svemu ići sa radikalima podruku. Naprotiv, izgleda da je konačna odluka da na izbore "patriotski blok" izađe u dve kolone : SPS-JUL, jedna kolona, radikali druga kolona.
       Izgleda da je trust mozgova levice razmišljao slično jednom julovcu: "Dugoročno, jedino Šešelju odgovara stanje što gore - to bolje. Njemu ne odgovara demokratizacija, ne odgovara otvaranje prema svetu, ne odgovaraju dobrosusedski odnosi, ne odgovara neki novi Dejton, ne odgovaraju korektni odnosi u političkom životu. On zna da nema snage da sam na izborima dobije vlast, ali računa da bi u haosu ili ozbiljnom građanskom sukobu bilo dosta onih koji bi mu gurnuli vlast u ruke kako bi on radikalnim metodama zaveo red. Nemci su tako vlast utrapili Hitleru, ceo svet je iskusio posledice radikalnog zavođenja reda, rada i discipline."
       Levica zna još dve činjenice: da je nemoguć bilo kakav povratak u svet, bilo kakva saradnja sa Zapadom dok su u čvrstom zagrljaju sa radikalima (mada je i vajni Zapad razmišljao i o mogućnosti rušenja Slobodana Miloševića pomoću Šešelja) i da će glasači levice - pokazuju istraživanja javnosti - kazniti pojavljivanje crveno-crne koalicije na izborima. Jedno novo ispitivanje javnosti pokazuje da socijalisti stoje "nikada gore", još gore u koaliciji sa JUL-om, a naročito sa radikalima. "Na dužu stazu levici je bolje i da izgubi na izborima nego da ih dobije u savezu sa radikalima", zaključak je jednog julovca.
       Ali, ako sada izgleda da postoji odluka o pojavljivanju "patriotskog bloka" na izborima u dve kolone, čini se da je sada mnogo manje izvesno, nego krajem januara, kada će biti raspisani lokalni izbori. Pre dvadesetak dana većina socijalista i julovaca je tipovala da će lokalni izbori uslediti ubrzo posle Četvrtog kongresa: u aprilu ili maju. Sada radije sležu ramenima. Razlog tome nije samo što je Slobodan Milošević na jednom novinarskom skupu rekao da će izbori biti "na vreme" (baš kao što je to objasnio Ivica Dačić na redovnoj konferenciji za novinare), već strah da će se bar na lokalnom nivou opozicija pojaviti u jednoj koloni.
      
       Zapad
       Od 1990. godine Milošević je radio sve što je mogao da se opozicija na izborima pojavi, modernim jezikom rečeno, u što više kolona. Nema razloga da se tako ne ponaša i sada, iako mu novi način izbora na lokalnom nivou (opštine i gradovi) u startu daje veliku prednost u odnosu na izbore održane 1996. godine. (Podsetimo: u mnogim gradovima socijalisti su 1996. godine izbore izgubili, potom ih pokrali, pa tek uz prinudu - što bi oni rekli takozvane - međunarodne zajednice i tromesečne domaće demonstracije vratili glasove.) Miloševićev problem je sada što opozicionare neće moći da posvađa tek jeftinim tračevima koje će širiti "onaj ko treba", niti pozivanjem na razgovore jednog ili drugog lidera opozicionih stranaka.
       Da bi ovoga puta posvađao opoziciju, Milošević će morati da uveri bar jednog od njenih lidera da mu na Zapadu ponovo cvetaju ruže. Za to će potvrdu lider opozicije tražiti na Zapadu, a ne od Miloševića.
       Naravno, da celo ovo objašnjenje mogućeg održavanja lokalnih izbora "na vreme" (do novembra ove godine) može da padne u vodu i pre nego što budete pročitali ovaj tekst. Jer, to je Milošević: on svoje odluke drži u tajnosti do poslednjeg časa. Tako je, upitan ko će umesto Dačića biti novi portparol, odgovorio sa "videćemo" a na insistiranje da se to mora znati pre redovnih konferencija za novinare koje se održavaju četvrtkom, rekao da će se to onda znati u sredu.
       Ono što je izvesno, jeste da će Kongres (sa koga novinari NIN-a neće moći da izveštavaju) biti pun reči "obnova", "razvoj" i "reforme", kao i žestine, snage i odlučnosti. U to ime (pre)živeli!
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ
      
      

Specijalni rat Opštinski odbor SPS-a Vršca osudio je listove koji su najavili da će Gorica Gajević doći na čelo "Hemofarma". Predsednik Odbora Čeda Maljković u saopštenju kaže da su takve vesti uznemirile građane Vršca i sve socijaliste; da su, najblaže rečeno, nekorektne prema Gorici Gajević i da su nastavak specijalnog rata protiv zemlje.