NIN se zalagao, a zalagaće se i dalje, da svako ima da plati za ono što je učinio. Kad-tad

      Ražalovani četnički vojvoda i predsednikov miljenik, poznat odranije po mlataranju pištoljem ulicama Beograda, propagiranju nasilja, etničke i verske mržnje i pretnjama zarđalom kašikom, trenutno na funkciji potpredsednika Vlade Republike Srbije, prošle nedelje je još jednom - na javnom mestu i pred mnogim svedocima - načinio verbalni ispad koji bi se u svakoj pravnoj državi mogao kvalifikovati kao krivično delo: optužio je veliki broj profesionalnih novinara u Srbiji da su saučestvovali u ubistvu saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića i, povrh toga, zapretio im da će biti likvidirani!
       Za tvrdnju o novinarskom terorizmu i saučesništvu u ubistvu visokog državnog funkcionera nije ponudio ni jedan jedini dokaz. Prilikom izricanja smrtne pretnje, na konferenciji za novinare svoje stranke, nastojao je da deluje uverljivo i da onima kojima je tu pretnju uputio stavi do znanja da se nije šalio...
       "Ubijate nas kao zečeve" - rekao je. I, povišenim tonom, svima stavio do znanja da pripadnici ove profesije uskoro mogu da se nadaju "najgorim posledicama", uključujući i "likvidacije"... Dok je to izgovarao, delovao je, zaista, kao prestravljeni zec, koji je izgubio glavu i koji više ne zna šta radi.
       Da strah može biti zarazan, potvrdiće u narednim danima i dva ministra informacija, savezni i republički, koji će se u svemu nedvosmisleno i izrekom saglasiti sa pomenutim optužbama i pretnjama novinarima, ali i dve kompletne vlade, sa svojim predsednicima na čelu, koje nisu našle za potrebno da se ograde ili distanciraju od izjava svojih funkcionera i ministara i od nesumnjivo kažnjivih dela koja su oni time počinili.
       Zašto se režim sada toliko plaši medija i novinara koje nije u stanju da kontroliše i zašto im preti likvidacijom? Da li bi neko zaista mogao da poveruje u tako sumanute tvrdnje istaknutih funkcionera režima koji još nije u stanju, ili nije spreman, da otkrije počinioce i nalogodavce ovog, kao i niza sličnih ubistava u Srbiji, da su baš novinari u svemu tome bili - saučesnici!? I da li to glasnogovornici režima ovog trenutka otkrivaju samo sopstveni strah, ili je reč o strahu glavnog zeca, po čijim instrukcijama deluju svi njegovi zečići i zečice? Konačno, ako funkcionerima vladajuće socijalističko-radikalsko-julovske koalicije i pođe za rukom da likvidiraju novinare u Srbiji koji nisu po njihovom ukusu, ko bi mogao da bude sledeći: poštari, filatelisti, esperantisti, biciklisti? Koliko žrtava još treba da padne u ovoj zemlji i koliko krvi da bude proliveno samo zato što su se najviši funkcioneri režima na smrt prepali?
       Objašnjenje je jednostavno i vidljivo već na prvi pogled: na delu je strah od sopstvenog naroda i mogućnosti da narod na izborima iskaže svoju političku volju. Strah od prostog i poštenog prebrojavanja glasova. I onoga što posle toga sledi: otvaranja svih karata i plaćanja svih nagomilanih računa... Novinari su u svemu tome neugodni svedoci, a funkcioneri aktuelnog režima, valjda, računaju da im je preostala još samo mogućnost da zaplaše i narod kako ne bi ni pomišljao na izbore... Konačno, novinari medija koji nisu pod kontrolom režima, i koji svojom ličnom hrabrošću i spremnošću da - uprkos svemu što doživljavaju - govore i pišu istinu, mogu da deluju kao ("opasan") primer za ugled drugima da se ne treba plašiti...
       U takvoj atmosferi i NIN se - kao i toliki mediji u Srbiji pre njega - prošle nedelje našao na udaru zloglasnog Zakona o javnom informisanju: tuženi smo i kažnjeni zbog intervjua sa bivšim profesorom Pravnog fakulteta u Beogradu dr Gašom Kneževićem ("Zašto sam otišao", NIN br. 2562), koji je napustio taj fakultet iz protesta što je za redovnog profesora izabran potpredsednik vlade, koji će samo nekoliko dana kasnije novinare optužiti za saučesništvo u ubistvu ministra i zapretiti im likvidacijom... Tabak je presavio i tužbu protiv nas Opštinskom sudu za prekršaje u Novom Sadu podneo jedan bivši član radikalsko-socijalističke lokalne vlade u tom gradu, tvrdeći da mu je pomenutim tekstom naneta lična uvreda i povređeno ljudsko dostojanstvo.
       U ekspresnom postupku, predviđenom rečenim nakaradnim zakonom, u kojem nije i ne može biti odgovoran onaj koji je izrekao svoje mišljenje, nego list koji mu je omogućio da to svoje mišljenje saopšti javnosti, nastojali smo da korektno izložimo svoju odbranu. Dokazivali smo da nismo prekršili nijedan profesionalni, niti etički kodeks, i da smo svoje čitaoce pošteno informisali. Sud je, međutim, procenio da smo takvim svojim postupanjem, ipak, prekršili zakon i odredio nam je kaznu: 100 000 dinara za preduzeđe NIN d.o.o. i 50 000 za glavnog i odgovornog urednika.
       Čista obraza i mirne savesti svojim čitaocima saopštavamo da NIN, svemu uprkos, ostaje list kome će i ubuduće moći da veruju.
       U sadašnjim uslovima, kada se poštenim radom svaki dinar teško zarađuje, kazna je za nas predstavljala veliki udarac. Ipak, stegli smo zube i - platili. Ovom prilikom, zahvaljujemo se brojnim čitaocima, prijateljima lista i kolegama novinarima koji su nam uputili poruke solidarnosti i ponudili se da nam pomognu kako dalji opstanak ovog lista ne bi došao u pitanje. Uzgred, kada je reč o plaćanju sudskih i ostalih računa, neka nam bude dopušteno da podsetimo da se NIN zalagao, a zalagaće se i dalje, da svako ima da plati za ono što je učinio.
       Kad-tad.