Milošević kao NATO

Intervencija NATO-a je primer katastrofalne politike. Oni koji su počeli rat, nisu znali kako da ga završe. Ponašali su se kao Milošević: hajde da skočim u vodu pa da vidim da li znam da plivam. To je bilo strašno. Ja sam prvih deset dana rata zaista pokušao da shvatim razloge, strategiju. Video sam se sa nekim ljudima koji su važni u međunarodnoj politici. Pokušao sam da shvatim šta oni zapravo hoće i onda sam bio užasnut činjenicom kad sam shvatio da oni ne znaju šta hoće. Mislim da je čitava koncepcija počivala na uverenju da će posle tri dana Milošević da prihvati ponudu iz Rambujea, a kada posle tri dana on to nije prihvatio, onda je koncepcija bila: pa ne možemo valjda sad da odustanemo kad smo počeli, to bi bila njegova pobeda. Ipak, naši ljudi su uspeli da razlikuju NATO i njegove ludosti od Zapada, od demokratije, od kapitalizma