NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Reč nedelje<br>Jovan Ćirilov
Mozambik

      Saučešće u tuđoj nesreći obrnuto je srazmerno udaljenosti. Što je neka zemlja udaljenija, manje nas pogađaju njene katastrofe - zemljotresi, poplave i razne druge pošasti, pa čak i rat.
       Mozambik na jugu Afrike pogodila je poplava ravna potopu. O tome se u našoj štampi piše na unutrašnjim stranama, i to u nekoliko redova. Do sada je izgubilo krov nad glavom oko milion stanovnika, a pretpostavlja se da se utopilo nekoliko hiljada ljudi ove siromašne zemlje. Sada stanovništvu preti i epidemija.
       Svet šalje helikoptere koji kupe preživele po krovovima kuća ili iz krošnji drveća. Dirljiva je priča o porodilji koju su našli sa detetom u naručju, zdravo rođenom na drvetu.
       Mozambik je prostrana zemlja, pretežno ravnica, veća od Francuske ili Italije, a od Portugala, bivše zemlje kolonizatora, veća je skoro devet puta.
       Većinu stanovnika ove zemlje čine Bantu-crnci, a manji postotak su ostaci portugalskih kolonizatora. Otkrio ju je slavni moreplovac Vasko da Gama 1498. godine. Portugalci su počeli da kolonizuju Mozambik 1505. godine. Današnje granice su uspostavljene između 1886. i 1894. godine, Mozambik je stekao nezavisnost 1975. godine.
       Ova južnoafrička zemlja živi od zemljoradnje. Gaji se i izvozi kokos, pamuk, kukuruz i pirinač. Rezerve rudnog bogatstva, naročito uglja, a zatim gvožđa, boksita i zlata, za sada nisu dovoljno iskorišćene.
       Kao i u svim bivšim kolonijama, nasleđe kolonijalizma je znatno. Današnja mozambička kultura je neka mešavina izvorne afričke kulture i portugalskih naslaga. Većina stanovništva je katolička.
       Naziv zemlje Mozambik je iskvareni portugalski izgovor njenog arapskog imena musa malik od Musa-malik, kralj Musa, neki drevni afrički vladar.
       Post scriptum: u prošloj kolumni na temu Kosovske Mitrovice spomenuo sam rimskog cara Maksimijana, koji je izdao naredbu da se sv. Dimitrije pogubi. Međutim u konačnom tekstu je prekršten u Maksimilijana.
       Maksimijan je rimski imperator, rođen u Sirmijumu (Sremska Mitrovica) koji je vladao sa Dioklecijanom od 286. do 305. godine. A Maksimilijan je često ime bavarskih vladara, dok je najpoznatiji meksički imperator, brat Franca Josifa, verovatno zbog romantičnog kraja. Pogubili su ga Huarezovi revolucionari, uprkos molbi za pomilovanje Viktora Igoa i Garibaldija.
       Kako su me urednik ili lektor u pretprošlom broju spasli jedne moje grube greške, nema roptanja.


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu