Pretnjom otkazima zaposlenima i cenkanjem oko cene rada, Ministarstvo je pokazalo ne samo nemoć u borbi sa godinama nagomilavanim problemima već i potpuno odsustvo razumevanja za muke prosvetnih radnika

      Uprkos dogovoru i potpisivanju Protokola Vlade Srbije sa Republičkim sindikatom obrazovanja o povećanju cena zarada (februar i mart za po 10 odsto uz minimalnu zaradu od 305 dinara) generalni štrajk do daljeg nastavljaju preostala tri sindikata prosvetnih radnika ("Nezavisnost", "Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine" i "Prosvećenost"). Konačna odluka i stav sindikata biće poznati tek u petak.
       Pritisak kojem Republičko ministarstvo prosvete svakodnevno izlaže "neposlušne" profesore, nastavnike i učenike osnovnih i srednjih škola koji su u ponedeljak posle petonedeljne delimične obustave rada stupili u generalni štrajk, po svemu sudeći, imaće svoj epilog u policijskom zastrašivanju i brutalnom uterivanju štrajkača u škole.
       Pri pokušaju održavanja neprijavljene konferencije za novinare u holu beogradske gimnazije "Sveti Sava" pre nekoliko dana, srednjoškolce je prekinula policija koju je pozvao direktor Milovan Đurić. Izvedena je pokazna policijska vežba pod radnim nazivom "Prekini štrajk". Jednočasovno legitimisanje nije mimoišlo ni novinare. Srednjoškolac Simon Simonović i student Vukašin Petrović (obojica aktivisti pokreta "Otpor"), privedeni su u SUP Savski venac, odakle su posle dvočasovnog ispitivanja pušteni. Simonoviću je zaprećeno izbacivanjem iz škole zbog angažovanja u organizaciji srednjoškolskih protesta. Svim profesorima u Ekonomskoj i Tehničkoj školi u Gornjem Milanovcu direktori su pokušali da uruče "obaveštenja" o prestanku radnog odnosa zbog petodnevnog odsustvovanja sa posla. Kada su profesori odbili da ih prime, poslati su poštom.
       Osnovni razlog za potpunu obustavu rada pronađen je u nezadovoljstvu cenom rada "od 20 odsto neto prosečne zarade" u Srbiji. Prema objašnjenju Nenada Gromovića, predsednika Granskog sindikata prosvetnih radnika "Nezavisnost", na ovakav korak su se odlučili jer je sa tom cenom januarska zarada 2000. godine manja od prošlogodišnje januarske ( 79,39 DM-123,82 DM).
       "Prema do sada dostupnim podacima, ukupan broj škola koje su u generalnom štrajku kreće se u rasponu od 150 do 200. Samo u Vranju nastavu je obustavilo 10 škola. Pretnji i pritisaka raznih vrsta ima. Do danas, na mene niko nije vršio pritisak, mada ne kažem da do toga ne bi moglo da dođe. U Kraljevu su profesorima pokušali da uruče rešenja o otkazima, pa kada oni nisu pristali da ih prime, poslali su ih poštom. To ne služi na čast direktorima. Mi u prosveti, ostajemo u štrajku jer samo masovnošću i solidarnošću možemo da se zaštitimo od pritisaka", kaže Gromović.
       "Ovim štrajkom mi vršimo pritisak na ministarstvo jer je naš cilj da se vratimo u škole i da smanjimo stepen neregularnosti ove školske godine. Ministarstvo nam je 1997. godine podvalilo, jer je dogovoreno povećanje pojela inflacija. Ovaj put takvu podvalu nećemo prihvatiti. Pošto ne znamo šta se dešava sa našim ministrom Todorovićem, odlučili smo da se obratimo predsedniku republičke vlade Mirku Marjanoviću", rekao je Gromović.
       U pismu se navodi da su "najodgovorniji za krizu u našem obrazovanju, u koje se ubrajate i vi, ostali nemi" i da su najveći krivci za nastalu situaciju Vlada Republike Srbije, njen predsednik Mirko Marjanović i dr Jovo Todorović, ministar za obrazovanje. "Nezavisnost" od Marjanovića zahteva obezbeđenje plata, adekvatne uslove rada, učešće prosvetnih radnika u reformi obrazovanja, pokretanje procedure ukidanja Zakona o univerzitetu, isplatu kamata na zaostale prinadležnosti, kao i obaveštenje o tome da li je Jovo Todorović još ministar za osnovno i srednje obrazovanje "jer se duže vreme ne pojavljuje u javnosti".
       "Sramotni su svakodnevni pritisci na profesore da prekinu štrajk na koji po zakonu imaju pravo. Ti ljudi godinama uče decu humanijem i lepšem načinu života, da bi im država to vratila raznim policijskim metodama, pretnjama i ucenama. Zaista nije u redu", kaže Snežana Rafailović, majka učenika Filološke gimnazije.
       Petar Mirković (17), učenik treće godine jedne beogradske gimnazije, o štrajku kaže:"Profesori u mojoj gimnaziji su zaista veoma stručni i nama, učenicima, zaista teško pada da svakodnevno gledamo agoniju tih plemenitih ljudi u borbi za goli život. Zar nije dovoljno što to gledamo svakodnevno kod kuće i na ulici?"
       Milena (16), učenica druge godine:"Sasvim je logično da podržavamo svoje profesore i da se i sami bunimo. Mi nismo građani trećeg reda, a država se upravo tako prema nama ponaša. Prema njihovim shvatanjima, mi nemamo nikakva prava osim da pokorno idemo u školu, slepo slušamo njihove laži i verujemo im. Nema šanse!"
       Profesorima su se od utorka u štrajku pridružili i učenici koji su istakli tri zahteva zbog kojih stupaju u obustavu nastave: neispunjavanje profesorskih zahteva od strane Vlade Srbije, ukidanje ili modifikovanje mature, suspenzija Zakona o osnovnim i srednjim školama.
      
       ALEKSANDAR ROKNIĆ