Omiljena keruša Novobečejaca upala u Tisu dok je cijanid prolazio rekom. Napila se vode, pojela ošamućenu ribu... I eno je živa i zdrava. Da li to znači da je Tisa "zdrava"

      Prošao je termin za koji je ministar Branislav Blažić najavio detaljne podatke o tome koliko će Tisa biti "mrtva", a potom i tužbu protiv počinioca. Ekspertska grupa formirana je tek 22. februara. I naša javnost, za razliku od mađarske, gotovo da je zaboravila na cijanid. Možda tome u prilog ide i "objašnjenje" Green peace-a da sličnih incidenata u svetu ima oko stotinak godišnje, ali da je ovde odjeknuo, pa i upoređen s Černobiljem, zato što smo u centru Evrope.
       Zabranu korišćenja vode iz Tise i Dunava Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ukinulo je osamnaestog februara. Drugim rečima, od tada je ponovo dozvoljeno korišćenje vode za zalivanje, prskanje voća i napajanje stoke. Vlasnici bunara u priobalju - kako odluče. Analize nisu gotove. Niti će, verovatno, biti u skorije vreme. Nejasno je i ko će finansirati ispitivanje kvaliteta vode iz njihovih bunara.
       Ribolov je na Tisi i Dunavu zabranjen do daljnjeg.
      
       Voda
       Reka Tisa duga je oko 950 kilometara, na našoj teritoriji oko 160 kilometara. Prošle nedelje galebovi su je nadletali, sarke se uobičajeno brčkale. Stanovnici Potisja, pitomi kao i cela Vojvodina, pa tako i Tisa, očigledno pate. O dolazećoj nesreći saznali su gledajući mađarsku televiziju. Ne brinu za sebe, ukoliko im život ne zavisi, na prvom mestu, od ribarstva, potom i od turizma. Pitaju što je Beograd digao toliku paniku. Desilo se što se desilo. Šta sad. Kad smo preživeli bombardovanje, preživećemo i ovo.
       Šteta nije mala. Uzorak može biti prvi izveštaj ribolovaca i lovaca Sente. Evo računice Lovačkog udruženja "Senta" za period od 12. do 13. februara kada je najviše divljači stradalo: 28 fazana, 31 patka, 11 zečeva, dva labuda, dve srne, 36 divljih golubova. Ukupno: 91 000 dinara (zbog perioda lovostaja korišćen je odštetni cenovnik iz 1994. godine). Samo jedan labud košta 15 hiljada. Udruženje sportskih ribolovaca "Senta" saopštilo je da je za tri kritična dana izvadilo 1 500 kilograma uginule ribe, od kojih je najviše bilo tolstolobika (60 dinara kilogram, cenu određuje DTD "Ribarstvo", trgovina Petrovaradin). Tolstolobik težak 20 kilograma bio je prvi koga su izvukli. Mnogim pecarošima naterao je suze na oči, čudili su se gde je bio do tada.
       Tisa izgleda ima mnogo više ljubitelja u Vojvodini, nego što Dunav ima, recimo, u Beogradu. Stoga nije bilo iznenađenje revnosno okupljanje odgovornih ljudi u lokalnoj samoupravi Potisja u okviru Međuopštinske komisije za praćenje reke. Od 1992. godine postoje, a povod osnivanja bio je takođe pomor ribe - zvanično nerazjašnjen, nezvanično izazvan otpadnim vodama iz "neke" od naših fabrika. Posle dvogodišnje pauze, u petak, 10. marta, Komisija će se opet sastati, u Novom Bečeju. Veruju da će stupiti u kontakt s republičkim i saveznim organima, pozvali su ih.
       Milan Knežev, građevinski inspektor u SO Novi Bečej, davnašnji član Komisije i veliki zaljubljenik u Tisu, sazivač je sastanka. Svestan je da je konstantno praćenje stanja reke skup posao. Ali, članovi Komisije, zaposleni na drugim mestima, uglavnom u opštinama, puni su entuzijazma, mada njihove odluke i zaključci mogu biti samo savetodavnog karaktera. "Nisam verovao da će pustiti toliko cijanida, da će doći do nas. Ali, moje mišljenje je da će Tisa uspeti da savlada cijanid. Reku ne možete da ubijete."
       Knežev procenjuje da je Mađarima bilo mnogo gore. Tisa na njihovoj teritoriji nema toliko pritoka, naročito od Vašarošnamenja do Tokaja. I, za razliku od naših gradova, mađarski Solnok snabdeva se vodom iz Tise. A oni su, dok je cijanid prolazio, samo na 12 sati prekinuli proizvodnju vode.
       Prirodno, slučaj Solnoka ne znači da smo dobro prošli. No, bez obzira na to što je gornji tok Tise, takozvana Tisa 1 (od brane kod Bečeja do granice s Mađarskom) ugroženiji upravo zbog brane koja usporava tok, Knežev se nada da će potonje analize pokazati da posledice izlivanja cijanida nisu toliko dramatične, kako neki pričaju. Osim preživelog biljnog i životinjskog sveta, dokaz, bar za Novobečejce, može da bude i lokalna, omiljena keruša Sabrina. Naime, ona je, dana kada je cijanid prolazio kroz Novi Bečej, upala u Tisu, verovatno progutala određenu količinu vode, potom čak i pojela jednu ošamućenu ribu i... "svi je pratimo, dobro je".
      
       Pivo
       Naselja na Tisi vodom se snabdevaju koristeći podzemne vode. Gradska postrojenja crpe vodu iz takozvanog drugog izdana podzemnih voda, odnosno iz dubine od oko sto metara. Ta je voda kvalitetna i, izuzev hlorisanja, ne prečišćava se. "Uostalom, ona je pod pritiskom, pre će biti da ona može da izađe, nego što u nju može nešto da uđe", objašnjava Knežev. Što se "prvog izdana" tiče, postoji mogućnost da su, ukoliko su se cijanid i teški metali u mulju zadržali u većoj koncentraciji, podzemne vode dodatno zagađene. Ionako isprljane otpadnim vodama iz gradova i veštačkim đubrivima sa parcela pod usevima.
       Ipak, spekulacije na stranu, prvo se ispituju riba i mulj, tek onda podzemne vode. Valjda zato što su sporije. Indikativno je, međutim, da nam je inspektor za zaštitu životne sredine SO Bečej Milanka Mihajlović rekla da se i ona raspitivala o podzemnim vodama, ali da niko ništa nije znao da joj kaže!
       Tisu privredna postrojenja koriste za izbacivanje, ne za uzimanje vode. Privreda Potisja, rečeno nam je jednodušno, ne trpi nikakve posledice. Svi naglašavaju "nažalost", jer je grehota podzemne vode koristiti u industrijske svrhe. (Ovog puta sreća je bila što nemamo skupi prečišćivač vode iz reke). Stručnjaci procenjuju, kaže viši savetnik za zdravlje i zaštitu životne sredine u SO Senta Valerija Balint, da će podzemnih voda za piće biti još 50 godina.
       Kao ilustraciju uticaja talasa cijanida na privredu tog dela Vojvodine izabrali smo bečejsku Pivaru. Vesna Kovačević, zadužena za marketing, rekla nam je da potražnja njihovog piva "apsolutno nije opala", te da razloga za nepoverenje nema, jer i Pivara, kao i ostali, bunari vodu iz podzemlja.
       Milanka Mihajlović tvrdi da stanovništvo nije bilo niti jeste ugroženo. Na pitanje da li pije vodu iz česme, odgovara potvrdno, baš kao i većina ljudi koje smo pitali. Sistemi navodnjavanja isto nisu ugroženi. Kanali Dunav-Tisa-Dunav pravovremeno su bili zatvoreni. Kako stvari stoje, Vojvodina ove godine neće ni morati da se navodnjava, već da se odvodnjava.
       "Ma, to su samo ovi pecaroši digli prašinu, mi se nismo uplašili. Nego, sad se ispredaju glasine, kao i posle rata", priča Bečejac Stevan Kralus. Ugostitelj je po zanimanju, pa nam otkriva zašto su još pecaroši, odnosno alasi ojađeni: smatra se da je riba, slatkovodna, najbolja u mesecima koji u svojim nazivima imaju slovo r. Dakle, kada nije toplo vreme i kada može da se posluži pre sat upecana riba.
       Zato nije neobično što ribari burno negoduju. Inspektorki Mihajlović alasi su se žalili pošto su odavno platili godišnju dozvolu za ulov ribe mrežama. Dozvola košta oko 2 000 DEM. Ko će taj novac da im vrati? Sada je najunosniji period za ribolov.
      
       Riba
       Govoreći o glasinama, građani, doduše sve manje, šuškaju kako je baš njihov komšija iz pete ulice levo, treća kuća od semafora, video Rome kako skupljaju mrtvu ribu. "Za zamrzivač". Opštinski funkcioneri kategorični su - sanitarna inspekcija radi svoj posao. Nesumnjivo je tako. Jer, dok smo razgovarali s jedinim prodavcem ribe na pijaci u Senti, igrom slučaja (tvrdi trgovac), čak dvoje ljudi kupilo je kilogram šarana i pola kilograma karaša. Ne plaše se, natucaju srpski, riba ne bi bila na pijaci da je otrovana.
       "Dvadeset odsto ide od nekadašnje prodaje... Sve prodajem s papirima, al' niko ne kupuje, nepoverljivi su ljudi. Ne pomaže ni što vide da je riba živa", jadikuje jedini prodavac Janoš Seneš (odmah je izvadio vizitkartu). Na tezgi je i morska riba, oslić u više varijanti i girice. Ništa, niko ni da pogleda. "Morska ni pre nije išla. Znaš, ovde ti je običaj da riba bude živa kad se kupi, pa da se ubije pred spremanje." Očekuje da će otprilike oko Uskrsa ponovo da krene prodaja. Uopšte, Seneš prihvata slučaj cijanida kao neku elementarnu nepogodu, "sad smo mi ribari na redu da trpimo, iako nismo krivi". Cene nije snizio (dok Mađari zdravu ribu prodaju budzašto) budući da ih određuje ribnjak odakle nabavlja robu, a on je opet u nadležnosti viših vlasti. Pogotovo što ribe zbog izlivanja cijanida ima manje.
       Stanovnici Potisja gotovo da su navikli da njihova ljubimica s vremena na vreme bude malo zagađena, pretežno zagađivačima domaćeg porekla. Pomenuli smo do kraja neistraženi incident iz 1992. godine. Ali, tu je, na primer, i šećerana "Kristal" iz Sente koja, po rečima predsednika Izvršnog odbora SO Senta Raca Saboa Lasla, unapred dobija godišnji iznos globe na ime sezonskog zagađenja. Ove godine, biće oko 750 000 dinara. Uzalud predlozi "Srbijavodama" da im taj novac ostave za već započetu izgradnju prečišćivača otpadnih voda. Stoga će biti komplikovano precizirati razliku između zagađenja Tise pre februara i posle februara. Realna je bojazan da će strani stručnjaci tvrditi jedno, naši zvaničnici drugo.
       Teški metali tema su broj dva. Iz "Aurula" s cijanidom, koji je uglavnom otplovio, u paketu stigli su i oni.
       "Moja je pretpostavka da teški metali dovde nisu stigli. Verovatno su se nataložili u gornjem toku Tise", izjavljuje biohemičar dr Ileš Feher iz Doma zdravlja u Senti. Svejedno, da se on pita, zabrana ribolova važila bi, i zbog obnavljanja ribljeg fonda, najmanje godinu dana (Mađari se spremaju na dve godine). "Nije najveće zlo prošlo s cijanidnim talasom. Kad otopli, voda se ugreje, počeće proces truljenja, raspada uginule ribe koja pliva po dnu ili je zavučena u mulj. Tada može doći do trovanja od bakterija, jer one ne odlaze, množe se u tekućoj vodi."
      
       Hag
       Senta važi za grad ribara, svakog avgusta organizuje međunarodno takmičenje u robolovu. Ove godine... Udruženje sportskih ribolovaca "Senta" odmah je osmislilo niz akcija za poribljavanje reke. U petak, 3. marta, u opštini je bilo poluvanredno stanje. Vodostaj je opao, pa je s banatske strane opet isplivala mrtva, poluraspadnuta riba koja više nije mogla ni vilama da se pokupi. Mađari su, uzgred, odavno izračunali da je samo jedna četvrtina uginule ribe uklonjena.
       "Kao da smo u ratu, ovo više nema smisla, ovo treba sankcionisati", ljut je Rac Sabo Laslo: "Mafija očigledno radi svoj posao. Jednostavno, australijska firma je htela za male da napravi velike pare. A Rumuni, Rumuni treba da idu u Hag." On procenjuje da će se Tisa i sve oko nje, uključujući i turizam, oporavljati minimum deset godina. Mada, dodaje, ni Tisa nije ono što je nekad bila. Nekada se, pre 20 godina, voda iz nje mogla piti, seća se. Mogla je i rane brže da zaceli, pričali su stari.
       Savetnica Balint iz SO kaže da su Mađari ispitivali mulj i da nisu pronašli cijanid. Eksperiment Republičog ministarstva za ekologiju i novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, izveden u ribnjaku privatnika Time Simića u Mošorinu, pokazao je da cijanid nije bio toliko ubitačan za ribe. Ošamućena riba se oporavila. Cijanid je pronađen u tragovima i to samo u škrgama. I direktor UNEP-a za Evropu i šef ekspertskog tima Fric Šlingeman ocenio je da se riba može jesti već sada, prirodno - ako je živa.
       Regionalni centar za zaštitu životne sredine za centralnu i istočnu Evropu raspisao je konkurs (traje do 16. marta) za podršku projektima nevladinih organizacija na ime programa hitne pomoći, programa za Tisu. Predviđeno je 10 000 evra za hitnu pomoć programima u Jugoslaviji. Maksimum po projektu je 1 000 maraka. Naravno, biće to samo privremena rešenja, za trajnija se još traže sponzori, kaže Milutin Milošević, projekt menadžer. Prvo će se pomoći direktno ugroženima, kao što su alasi i turistički radnici koje je pokušaj ubistva Tise naročito pogodio.
       Trenutno je najvažnije da se sve analize privedu kraju i što pre vidi šta da se radi s potencijalnom tužbom protiv Rumunije i/ili "Esmeralde". Čini se da je naša jedina šansa udruživanje s Mađarskom, odnosno i s Rumunijom ukoliko bude tužena samo australijska firma. Mnoge konvencije nisu ratifikovane. Da sami ne možemo, potvrđuje i nedavna poseta komesarke evropske zajednice za životnu sredinu Margot Valstrem, inače poznate po tezi da je Slobodan Milošević kriv za sve. Ona je bila u Mađarskoj i Rumuniji, obećala im međunarodnu pomoć. SRJ je izbegla.
      
       ANA VUČKOVIĆ
       DRAGAN JOVANOVIĆ