Ako neko radi izdajnički posao, grehota je ne reći mu da je izdajica. Ići na poklonjenje srpskim dušmanima i krvnicima, onima koji su nam ubijali nedužne građane, sakatili i ubijali decu, bombardovali bolnice i porodilišta, nije neistomišljeništvo već izdaja

      Živorad Igić, član Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja nedavno je izabran za predsednika Pokrajinskog odbora SPS za Kosovo i Metohiju, na funkciju na kojoj je već bio 1992-93. godine. Igić je autor šest knjiga o Kosovu i Metohiji, dobitnik raznih novinarskih priznanja, bio je savezni i republički poslanik SPS. Imenovan je 1994. za ambasadora SRJ u Tirani, ali je vlada Albanije odbila da mu izda agreman. Član je predsedništva Patriotskog saveza Jugoslavije. Živorad Igić pismeno je odgovorio na pitanja NIN-a o situaciji u SPS i na Kosmetu.
      
       Ubistva Srba i drugih nealbanaca na Kosovu i Metohiji su svakodnevna, a administracija se praktično izgrađuje bez njih. Kako to doživljavate?
       - Nažalost, međunarodne bezbednosne snage i Civilna misija Ujedinjenih nacija su, umesto da uspostave mir na Kosovu i Metohiji, poremećen višegodišnjim delovanjem albanskih separatista i terorista, dozvolile nasilje i teror, čije su najdirektnije i najbolnije posledice upravo te - svakodnevna ubistva Srba i Crnogoraca i drugih građana iz redova nacionalnih manjina nealbanske pripadnosti koje žive u tom delu Srbije. I to, dozvolile su nasilje i teror kakvi, za tako kratko vreme, nikada do sada nisu viđeni u više od hiljadu godina dugoj istoriji srpskog naroda na tim prostorima. Stoga, administriranje Civilne misije Ujedinjenih nacija, na čelu sa Bernarom Kušnerom doživljavam kao ironiju, kao tugu međunarodne zajednice i, iznad svega, kao bezočno i nedopustivo kompromitovanje svetske organizacije.
       Pred očima te administracije, za nepunih devet meseci sa Kosova i Metohije, pod neviđenim nasiljem i terorom, prognano preko 350 hiljada građana, od kojih preko 260 hiljada Srba i Crnogoraca; obijeno, opljačkano, demolirano, zaposednuto ili do temelja spaljeno preko 50 hiljada kuća i stanova, ekonomskih zgrada i drugih objekata u vlasništvu Srba, Crnogoraca, Roma, muslimana, Goranaca; izvršeno preko 4 000 terorističkih napada od čega blizu 4 000 na Srbe i Crnogorce; da je ubijeno preko 820 a kidnapovano preko 700 lica o čijoj se sudbini ništa ne zna; oskrnavljeno, demolirano, srušeno ili do temelja spaljeno oko 80 crkava i manastira, među kojima i onih podignutih u srednjem veku ili izgrađenih kasnije na srednjovekovnim temeljima; oštećeno i delimično ili potpuno uništeno preko deset hiljada ikona, ikonostasa, crkvenih relikvija i raznih drugih sakralnih predmeta... A da za sve to niko nije ni priveden, a kamoli izveden pred lice pravde i za to odgovarao.
      
       Kao najodgovorniji čovek Socijalističke partije Srbije za Kosovo i Metohiju, kako biste opisali njeno delovanje u Pokrajini - u kakvim uslovima, sa kakvim ciljevima?
       - Za samo desetak dana, pod nasiljem i terorom Srbi i Crnogorci su prognani iz sedam metohijskih opština Prizrena, Suve Reke, Dečana, Đakovice, Peći, Kline i Istoka, izuzimajući selo Goraždevac u opštini Peć; zatim iz dve dreničke opštine Glogovac i Srbica, opštine Kačanik, Uroševac, Štimlje i Podujevo. Tri opštine - Gora, Štrpce i Orahovac ostale su u blokadi, u kojoj su i danas; ostale su u velikoj meri etnički ruinirane, neke su više nego prepolovljene, Kosovska Mitrovica je podeljena, a jedino su i dalje kompaktne opštine Zvečan, Zubin Potok i Leposavić.
       Povezali smo ono što je bilo pokidano, a pokidano je bilo mnogo, i organizaciju Socijalističke partije Srbije u tom delu zemlje smo "postavili na noge".
       Iako u izuzetno teškim uslovima, održano je 29 opštinskih konferencija, formirano nekoliko stotina mesnih odbora na Kosovu i Metohiji, u unutrašnjosti Srbije i u Crnoj Gori, 29 opštinskih odbora i svi organi pokrajinske organizacije. Nažalost, desetak opštinskih organizacija će, nadamo se privremeno, delovati na rubnim delovima prema Kosovu i Metohiji i u unutrašnjosti Srbije, u onim mestima gde je najveća koncentracija njihovog raseljenog članstva.
       U nekim sredinama rukovodstva partijskih organizacija su ostavila članstvo, iako za to nije bilo jačih objektivnih razloga. U drugim sredinama su neka rukovodstva to prerano učinila... No, to više nisu samo pitanja odnosa prema partijskim obavezama i obavezama prema članstvu već, u prvom redu, odnosa prema narodu i patriotizmu.
      
       Neki članovi optužuju vas i grupu drugih funkcionera Socijalističke partije Srbije da ste prenebregli zahteve lokalnih organizacija, da su kadrovske liste sastavljali u Beogradu oni koji su se, umesto da ostanu da se bore za opstanak nacije na tom prostoru, borili za partijske fotelje po beogradskim kancelarijama.
       - Rukovodstvo pokrajinske organizacije Socijalističke partije Srbije i Glavni odbor Socijalističke partije Srbije do kraja su uvažili kadrovske predloge opštinskih konferencija svuda tamo gde se moglo. Međutim, što je dobro, predloga je svuda bilo mnogo više nego što je bilo mesta u organima.
       Činjenica da se dve trećine članstva Socijalističke partije Srbije sa Kosova i Metohije zajedno sa narodom nalazi u privremenom raseljenju u unutrašnjosti Srbije i u Crnoj Gori obavezivala nas je da se u organima nađu i kadrovi iz tog dela članstva.
       Što se pak "fotelja po beogradskim kancelarijama" tiče, kadrova Socijalističke partije Srbije Kosova i Metohije nema na profesionalnom radu u Beogradu. Niti kadrova u Glavnom odboru, niti kadrova u Izvršnom odboru Glavnog odbora SPS-a.
      
       Od čega onda vi živite? Gde primate platu? Ne treba li barem predsednik Pokrajinskog odbora da živi na Kosmetu?
       - Živim od plate koju primam od Pokrajinskog odbora, ali niko od funkcionera pokrajinske organizacije nije na profesionalnom radu u Beogradu. Najuže rukovodstvo pokrajinske organizacije je u Beogradu samo na sastancima. Nijedan sastanak Pokrajinskog odbora ili njegovog izvršnog odbora nije održan izvan Kosova i Metohije. Sedište je u Kosovskoj Mitrovici. Doduše, zbog poznatih okolnosti, rukovodstvo nije uvek na jednom mestu. Tako je, na primer, jedan od potpredsednika u Kosovu Polju, drugi je u Gračanici, treći u kosovskom Pomoravlju... Tako je i sa članovima Pokrajinskog odbora i sa članovima Izvršnog odbora Pokrajinskog odbora... Jedan broj njih je, naravno, i u drugim krajevima Srbije, čak i u Crnoj Gori, tamo gde su raseljeni srpski i crnogorski narod i naše članstvo.
      
       Kako su Kfor i UNMIK gledali na izbornu aktivnost Socijalističke partije Srbije na Kosovu i Metohiji?
       - Izborna aktivnost nije ostavila ravnodušnim ni Kfor ni UNMIK. Informacije o tome stizale su i do Medlin Olbrajt. U Kosovu Polju, na primer, pripadnici Kfora fotografisali su nas, doduše, sa pristojne udaljenosti i pri ulasku i pri izlasku sa izborne konferencije. Sigurno ne radi uspomene. U Lipljanu su polujavno posumnjali da pravimo spiskove paramilitaraca, u Zvečanu im nije bilo po volji što se okupilo preko 400 delegata i gostiju pokrajinske konferencije... Ipak, nije bilo nikakvih incidenata.
      
       Ova godina je godina lokalnih i saveznih izbora. Da li će i kako oni biti organizovani na Kosovu i Metohiji? Kakav je vaš stav prema izborima koje na Kosovu i Metohiji priprema UNMIK?
       - Da li će saveznih izbora biti i na Kosovu i Metohiji, zavisiće od niza uslova i okolnosti u tom delu Srbije, ali je sasvim sigurno da lokalnih izbora neće biti sve dok je na Kosovu i Metohiji UNMIK. Što se, pak, izbora koje na Kosovu i Metohiji često pominje Bernar Kušner tiče, oni za nas, ukoliko bi bili organizovani, neće imati nikakav značaj, kao ni brojni drugi "sadržaji" koje on najavljuje kao što su popis stanovništva, političko organizovanje i drugo. Taj čovek je na Kosovu i Metohiji osnovao pravu industriju uredbi i svojih pravnih propisa čiji je cilj najpre albanizovanje tog dela Srbije, potom njegovo izvlačenje prvo iz pravnog, a potom i iz ustavnog sistema Srbije i, najposle, i fizičkog odvajanja od Srbije.
      
       Šta je svrha postojanja Socijalističke partije Srbije u Pokrajini ako neće da izlazi na izbore, da kontroliše raspoloženje stanovništva, onemogućava opoziciju...?
       - Ne kontrolišemo raspoloženje stanovništva već sa njim delimo teškoće i probleme i zajedno sa njim radimo da te teškoće i probleme lakše podnesemo i prevaziđemo. Ne onemogućavamo opoziciju, već pozivamo sve patriotske snage na jedinstvo...
      
       Kvalifikacije neistomišljenika na našoj političkoj sceni sve su teže. Sbi se proglašavaju izdajicama, pa i oni koji su ostali u Prištini i drugde na Kosovu i Metohiji. Vlasti Srbije i Jugoslavije su potpisale junske sporazume o Kosovu i Metohiji, a sada osporavaju pravo lokalnim Srbima da sarađuju sa UNMIK-om i Kforom na njihovoj primeni. Zbog čega?
       - Ako neko radi izdajnički posao, grehota je ne reći mu da je izdajica. Ne reći izdajici da je izdajica isto je što i izdati. Jer, nije tu reč o neistomišljenicima, već o odnosu prema svome narodu i svojoj otadžbini. Ići na poklonjenje srpskim dušmanima i krvnicima, onima koji su nam ubijali nedužne građane, uništavali materijalna dobra, sakatili i ubijali decu, bombardovali bolnice i porodilišta, zavijali u crno majke i sestre i učinili brojna druga zlodela koja je osudio i dalje osuđuje sav miroljubivi i pravdoljubivi svet, nije neistomišljeništvo već izdaja. I više od toga - ponovno ubijanje ubijenih i amnestiranje njihovih ubica.
       To što je Jugoslavija sa Ujedinjenim nacijama potpisala dokumenta o Kosovu i Metohiji, ne znači da o njihovom sprovođenju sa drugom stranom može da razgovara ko hoće i kako hoće. Zamislite, pojavi se tamo neko, proglasi sebe za predstavnika srpskog naroda, uzme tašnu u ruke i stane pred predstavnike međunarodnih bezbednosnih snaga i Civilne misije Ujedinjenih nacija i hoće da razgovara. A oni to jedva čekaju. Da razgovaraju sa nekompetentnima. Pa Jugoslavija je država, sa svim atributima države, i neće valjda da dozvoli da samozvanci budu stariji od nje i narodnih izabranika. Nije, dakle, reč ni o kakvom osporavanju ili neosporavanju, već o pojedincima ili grupama pojedinaca, nenahranjenih i nenapojenih ambicija koji se toga radi udvaraju i dodvoravaju strancima, često pri tom ne birajući ni način, ni sredstva.
      
       Znači, nije problem što se razgovara sa strancima, nego što to ne čini Socijalistička partija Srbije?
       - Ne znam odakle ste izvukli takvu konstataciju. U celom svetu se zna da u ime države može razgovarati samo država ili ona institucija ili pojedinac koje ona, ta država, ovlasti.
      
       Kakvo će Kosovo i Metohija biti na kraju vašeg mandata?
       - Ne znam kakvo će Kosovo i Metohija biti na kraju našeg mandata, ali zasigurno znam da će doći kraj toj anarhiji, nasilju i teroru koji danas dominiraju tom srpskom pokrajinom, u prisustvu i pred očima više desetina hiljada do zuba naoružanih i najmodernije opremljenih pripadnika međunarodnih bezbednosnih snaga i Civilne misije Ujedinjenih nacija. Da će zločinci, a njih je na Kosovu i Metohiji mnogo, platiti visoku cenu svojih zločina. Ako, naravno, budu smeli da zajedno sa svojim pomagačima, svojim sunarodnicima, sačekaju taj kraj.
      
       Ne čini li vam se da pothranjujete lažnu nadu? Kako i kada će doći taj kraj?
       - Sve što se na Kosovu i Metohiji u proteklih devet meseci dogodilo i što se danas događa dogodilo se i događa se pod stražom velike sile i nepravde. Danas - uočava se to po sve žešćem reagovanju inostrane javnosti - vide svi sem onih koji se te sile i te nepravde još plaše. A u prošlosti, od kada je sveta i veka, nijedna sila i nepravda nisu bile večne.
      
       SVETLANA ĐURĐEVIĆ-LUKIĆ