NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Linuks protiv Majkrosofta

Iako je Linuks besplatan, korisnici i dalje radije koriste Majkrosoftove proizvode koji koštaju oko 300 dolara

      Majkrosoft nastavlja da uživa u prevlasti koju ima na tržištu operativnih sistema. Neki su očekivali da će Linuks, zato što je besplatan, preuzeti veliki deo tržišta koje je Majkrosoft tako brižljivo izgradio. Ali to se još nije dogodilo. Velike firme i korporacije i dalje koriste Majkrosoftove proizvode, a takođe ih koristi i većina ljudi koji se ne bave "velikim poslovima". Zašto se to događa? Kako je moguće da Majkrosoft i dalje drži korak u takmičenju kada njegovi proizvodi koštaju više od 300 dolara, dok je Linuks besplatan?
       Odgovor je više nego jednostavan. Ljudi kupuju proizvod, uprkos beznačajnim vrednostima koje dobiju od najnovije verzije tog proizvoda. Drugim rečima, kada beznačajna vrednost određenog proizvoda padne ispod određenog nivoa, kupci odbijaju da konzumiraju ekstrajedinicu datog proizvoda, i zato neće dati pare. To znači da korisnik "besplatan" proizvod automatski smatra beskorisnim ili nekvalitetnim. Njegov prirodni instinkt je da "stidljivo" napusti te proizvode i osloni se na one programe koji su teži i skuplji. Pretpostavlja se da će proizvod biti skuplji, njegova proizvodna cena veća, odnosno ukoliko je proizvodnji tog proizvoda poklonjeno više pažnje, on mora biti i kvalitetniji. To je prirodna zakonitost koja sprečava Linuks da preuzme tržište operativnih sistema.
       Osim toga, kažemo da je Linuks besplatan, ali to ne znači da su besplatni softveri koji pokreću Linuks a koje je neophodno kupiti kako bi se u potpunosti iskoristile prednosti Linuksa. Znači ne plaćamo za Linuks, već za aplikacije. Kada se čovek u sve to već upusti pitanje je da li je Linuks zaista toliko "bolji posao" od onog što Majkrosoft nudi.
       Tehnički, korporacije kupuju različite Vindous operativne sisteme za svaki kompjuter koji koriste zaposleni i rukovodioci. Umesto toga, trebalo bi da kompanija kupi jedan kompakt disk i instalira isti operativni sistem na sve kompjutere. Cena originalnog kompakt diska postaje beznačajna u poređenju sa iznosom koji kompanije iz svojih fondova izdvajaju kako bi kupile oko hiljadu neophodnih proizvoda.
       U vremenu u kome živimo prodavnice kompakt diskova nalaze se na svakom koraku, a uz pomoć prijatelja čak i cena od 300 dolara postaje irelevantna. Za prazan disk treba izdvojiti jedan i po dolar a kod prijatelja preko ulice narežete sopstvenu kopiju operativnog sistema.
       Dakle, pitanje je: kako Bil Gejts uspeva da napravi pare? Kako Majkrosoft uspeva sebe da izdržava? Odgovor i na ova pitanja je jednostavan. Jevtina poboljšanja koja se svaki čas pojave za postojeći operativni sistem, ohrabruju korisnike da odvoje više novca za "novi i unapređeni" operativni sistem. Ali, ipak, to nije dovoljno da obezbedi egzistenciju velike kompanije. Kako većina kupuje kopije ili kopije kopija, pitanje je od čega Majkrosoft dobija prihode? Proizvodeći najobičnije, već upotrebljavane, programe kompatibilne sa Vindousom, Majkrosoft je siguran da će prodati nove aplikacije. Takođe, Majkrosoft je dovoljno veliki da može da kupuje male firme iz Silicijumske doline koje kao nadoknadu za briljantan izum (program/aplikaciju) dobiju veliku svotu novca.
       Majkrosoft izbacuje sve više aplikacija koje ljudi kupuju, a Vindous je neizbežan deo poslovne komunikacije većine ljudi koji imaju kompjutere i koji nemaju nameru da tu nešto menjaju. Nekada su kompjuteri bili rezervisani samo za elitu koja je bila sposobna da razume mnoštvo DOS komandi. Majkrosoft je kompjutere učinio dostupnim svakom.
       I tu leži glavni razlog Majkrosoftovog uspeha. Za pojedinca - pogotovo ako korisnik mnogo vremena provodi pišući na kompjuteru - prelazak sa Vindousa na Linuks predstavlja samo pitanje dopadljivosti. Međutim, to je potpuno druga priča kada je reč o velikim firmama i korporacijama. Izmena operativnog sistema u velikoj firmi nije samo izmena operativnog sistema i njegovih dodataka na hiljadu mašina, već predstavlja pitanje novca koji treba izdvojiti za obuku ili ponovnu obuku zaposlenih. U naporu da izbegne strukturalnu nezaposlenost, svaka firma morala bi da se prestrukturiše, a ova vrsta izmena najčešće nije poželjna.
       Zaposleni uglavnom idu na dobro poznate "prijateljske" Vindous programe koji predstavljaju usavršene verzije, umesto da se prilagode Linuksovom operativnom sistemu. Mnogi potrošači koji bi i prešli na Linuks nisu spremni da se odreknu mnoštva aplikacija koje je Majkrosoft razvio za svoje operativne sisteme. Za većinu korisnika to je cena koja nije vredna plaćanja.
      
       JON POL GAGNUM
      
       Autor ovog teksta trenutno radi za Linuks kompaniju u odeljenju za multimedijalne projekte. Pored toga glavni je urednik školskog časopisa "Blue & Gold". Ima 17 godina i uskoro će nastaviti studije na Harvardu radeći dobrovoljno za Linuks.
      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu