NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Raspad zbog vere

Nedavno probuđene nade da u velikoj i naftom veoma bogatoj afričkoj državi konačno počinje demokratski razvoj, nestaju u krvavim međuetničkim sukobima u kojima se uzajamno uništavaju muslimani i hrišćani koji čine po polovinu stanovništva

      Više od hiljadu ljudi je proteklih dana smrtno stradalo u federalnoj i mnogonacionalnoj Nigeriji, gde se uz pomoć batina i oružja vode religijske rasprave o prednostima islama nad hrišćanstvom. Povod je nađen u uvođenju islamskog zakona šerijata u skupštini savezne države Zamfara, a potom i u još nekoliko provincija na severu gde dominiraju muslimanske etničke zajednice Hausa i Fulani. Legalizovano je odsecanje ruku lopovima, kamenovanje preljubnika i organizovane su odvojene škole i posebni javni prevoz za muškarce i žene. Gnevni hrišćani Jorube sa juga i istoka su se najpre protivili, onda su se branili, pa su i oni prešli u kontranapade. U gradu Aba, nedaleko od velike naftne luke Port Harkort, preko noći je mučki ubijeno 450 sledbenika Muhamedovog učenja. Krvavi i masovni neredi registrovani su i u obližnjoj Onitši, gde su hrišćani plemena Ibo napali Hause. U Kanu, najvećem gradu na severu, policija s mukom sprečava odmazdu muslimana, dok je u Kaduni, za vreme protestnih demonstracija hrišćana, nekoliko stotina ljudi poginulo pre nego što su snage bezbednosti uspostavile kontrolu.
      
       Ubeđivanje
       Doduše, posle hitno sazvanog skupa velikog broja provincijskih rukovodilaca u glavnom gradu Abudži sa prvim ljudima Federacije, potpredsednik Atiku Abubakar izjavio je da je ubedio guvernera severnih država da odustanu od uvođenja šerijatskog prava. Prema dogovoru, nijedna država neće menjati svoj krivični zakon i nastaviće da ga primenjuje na način koji je predviđen Ustavom. Ali, politička atmosfera u zemlji nije pogodna za ispunjavanje takvih obećanja.
       Prošlog maja u Nigeriju se vratila demokratija, kada je hrišćanin i pripadnik plemena Joruba Olesegun Obasandžo na izborima postao predsednik. Vlast vojnih diktatora sa muslimanskog severa, koji su, osim u kraćim periodima, vladali zemljom posle njenog osamostaljivanja od Velike Britanije (1960), legalno je smenjena na izborima i na snagu je stupio demokratski ustav, kojim je predviđeno razdvajanje vere od države.
       Međutim, uprkos začetku drugačijeg političkog poretka, ljudi i dalje nemaju posao i bezbednost, školama i bolnicama nedostaju struja i voda, pa je tako nova centralna vlast za njih ostala samo prazna forma. Od Obasandža se verovatno mogu očekivati manje loše stvari, ali se još ne vidi ništa dobro. Zbog toga ljudi i dalje polažu svoje nade u religiju i etničku pripadnost budući da ove zajednice obećavaju brzu pomoć u svakodnevnim potrebama. Nigeriji potpuno nedostaje građanski sloj, i biće da je to i glavni razlog zbog koga se veoma stabilizuje drugačije društvo i državi preti raspad.
       Sadašnje stanje podseća na situaciju neposredno pre izbijanja građanskog rata 1967. godine. Tada su masakriranja hrišćana na severu Nigerije izazvala masovni izbeglički talas: narod Hausa nasilno je isterao pleme Ibo iz severnog regiona u istočni, i sledio je pokušaj otcepljenja hrišćanskih područja i osnivanje nezavisne republike Bijafre. Tokom tri godine milion Nigerijaca je ubijen pre pobede federalnih snaga nad secesionistima.
       Dok katolički biskupi u Lagosu svakodnevno iznose svoja strahovanja, smatrajući da je Nigerija na putu da izvrši "nacionalno samoubistvo" ako makar i deo zajednice zavede obavezu primene tradicionalnih muslimanskih običaja, islamski ulema podseća da je na severu šerijat bio primenjivan oduvek.
      
       Ograničavanje vlasti
       Zagovornici linije građanskog uređenja insistiraju da se za takvu radikalnu promenu ustrojstva mora organizovati narodni referendum, ali i upozoravaju da bi teritorije sa legalizovanim fundamentalizmom same sebe isključile iz Federacije, budući da nije moguće u istoj državi primenjivati dva pravna sistema. Analitičari su počeli da se pitaju da li će se zbog verskog problema raspasti ova najmnogoljudnija zemlja Afrike, u kojoj je 110 miliona žitelja, iz 250 različitih plemena, administrativno podeljeno u 30 saveznih država, pod upravama sultana, poglavica i predsednika. Među stanovništvom po petinu čine Hause-muslimani i Joruba-hrišćani, hrišćanski narod Ibo se održava na 18 odsto, a islamsko pleme Fulani obuhvata 11 odsto Nigerijaca. Procenjuje se da je zemlja konfesionalno skoro tačno podeljena: 50 odsto stanovništva su katolici i protestanti, koji pretežno žive na jugoistoku, dok je druga, muslimanska polovina, razmeštena na severozapadu i mada je zemlja izuzetno bogata naftnim rezervama, društveni proizvod po stanovniku tek je prešao 300 dolara.
       Politički i administrativni razvoj nezavisne Nigerije ima specifičan tok, koji stalno vodi ka ograničavanju centralne vlasti. Uz oslobađanje od engleske kolonijalne uprave Nigerija se najpre proglasila republikom, a 12 istorijsko-etničkih regiona postali su savezne države. Godine 1976. Federacija se razdrobila na 19 provincija, pa se potom (1991) podelila na 30. Politička nestabilnost i međunacionalni-plemenski sukobi praćeni su i velikim ekonomskim problemima, presporim razvojem, masovnom korupcijom i najvećom stopom rasta populacije u Africi.
      
       RADOVAN POCIN


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu