Gutenbergova slova od olova više su izmenila čovečanstvo no sve olovo ratne municije. Umro je slep, iznemogao i u bedi, ne sluteći da će pet vekova kasnije biti proglašen za ličnost milenijuma

      Jubilej koji Nemci slave ove 2000. je fiktivan utoliko što je tek 1900. usaglašeno da se 1400. godina uzme kao definitivan datum rođenja Johana Genzflajša iz Gutenberga, koji je u Americi proglašen "ličnošću milenijuma". Istoriografija nije raspolagala pouzdanim podacima kada je ugledao svet ovaj epohalni izumitelj štamparstva, pa je između 1393. i 1403. kao "realna" godina rođenja uzeta 1400. Tako će se ove godine, svih 12 meseci, u Majncu održavati omaž majstoru čijim smo otkrićem dosegnuli "nezamislivu slobodu i neizmernu korist" (Gete, 1812) Priprema se internacionalni simpozijum, ciklus predavanja, izložbi, koncerata...
       Gutenbergova slova od olova više su izmenila čovečanstvo no sve olovo ratne municije - sažeto je definisao nemački prosvetitelj Georg Hristof Lihtenber. Ovaj ingeniozni pronalazak pokretnih slova omogućio je da se glomazne, skupe i sporonastajuće rukopisne knjige zamene štampanima, da postanu dostupne velikom broju ljudi, a ne samo povlašćenima. To je, besumnje, najplodniji poduhvat u oblasti tehnike i kulture, koji je kanadski teoretičar masovnih komunikacija Maršal Makluan šezdesetih godina originalno nazvao "Gutenbergova galaksija". Obrazovni i kulturni domet pisane reči od tada do danas povećavao se do neslućenih granica.
      
       Rođen kao plemić
       Čitaoci treba da zamisle sliku srednjovekovnog grada Majnca podeljenog na dva sloja: plemstvo i građanstvo koje počinje naglo da se bogati. Gutenberg se tu rodio u plemićkoj porodici koja je iz političkih razloga morala da napusti grad, a oženio se ćerkom bogatog trgovca. Umesto sreće i zadovoljstva, brak mu je doneo samo nevolje. U zavisnosti od toga da li su vlast u Majncu držali predstavnici plemstva ili građana, on je morao da traži utočište i zaštitu u okolnim gradovima. Godine 1434. došao je u Štrasburg i tu je proveo sledećih deset godina baveći se juvelirskim zanatom i izradom ogledala. Lišen bogatstva i lagodnog života, morao je da se okrene nečem drugom. Ispostavilo se, epohalno novom, mada nije mali broj njegovih poštovalaca koji tvrde da nije mogao biti svestan značaja svog poduhvata kada je po povratku u Majnc napravio prvu knjižaru, osmislivši pre toga pokretna štampana slova. Međutim, ubrzo se štamparstvo proširilo u celoj Evropi. Vlastodršci i sveštenstvo su to zdušno sputavali bojeći se pismenosti i obrazovanja. Gutenberg je umro iznemogao i slep, u bedi, pet godina posle otvaranja prve štamparije na svetu, da bi tek sa propašću feudalizma i inauguracijom demokratskih načela u Evropi i Americi, pre svega, značaj njegovog otkrića dobio pun smisao i priznanje.
      
       Najlepša knjiga na svetu
       Nije pronađena nijedna Gutenbergova slika dok je bio živ. Njegovom najstarijom slikom smatrao se jedan francuski bakrorez iz 1584. godine. Krajem 1967. direktor Gutenbergovog muzeja u Majncu doktor Preser pronašao je u jednom rukopisnom kodeksu iz prve polovine 16. veka minijaturu nepoznatog majstora koja se danas smatra najstarijim Gutenbergovim portretom. Sasvim gore, pri ivici, piše Johan Gutenberg. Nemački istoričar Hajnc Honeger opisuje prvu drvenu ploču na kojoj su bila izrezana slova gotice premazana crnom bojom. Kasnije je Gutenberg montirao olovna, a potom i čelična slova.
       Najvrednija ostavština koju je Gutenberg štampao bio je Jeronimov latinski prevod Biblije (Vulgata) od koje je sačuvano 49 primeraka. Oni se međusobno razlikuju u dekoracijama koje im je majstor Johan lično dodao. Tačnije rečeno, Gutenberg je štampao tekst Biblije, a inicijale je ručno dodavao. Danas se ova remek dela čuvaju u trezorima biblioteka u Vašingtonu, Londonu, Parizu, Minhenu, Kijevu, Kembridžu, Getingenu... Svaka od tih stranica Biblije ima 42 reda i većina onih kojima je bila dostupna slažu se da je to najlepša knjiga od kada postoji štampa.
       U kanon besmrtnih Nemaca Gutenberg je uveden tek u 18. stoleću, a 1900. godine je u Majncu osnovan Gutenbergov muzej, kao i Gutenbergova asocijacija. koja zasad broji 1700 članova iz 37 zemalja. Ova asocijacija od 1926. godine izdaje godišnjak u kome se objavljuju radovi renomiranih autora na nemačkom, engleskom, francuskom i španskom jeziku iz oblasti istorije i kulture štamparstva, a od 1968. godine dodeljuje "Gutenbergovu nagradu" za izuzetne tehničke, umetničke ili naučne rezultate iz oblasti štamparskog umeća.
      
       Makluan se prevario
       U Nemačkoj je povodom ovog značajnog jubileja univerzalne kulture objavljena izvanredno opremljena monografija "Gutenberg und seine Njirkung". Njen autor je Štefan Fisel, profesor na Gutenberg katedri za bibliotekarstvo u Majncu, i može se slobodno reći da je ovo delo od posebnog značaja. Između korica se nalaze gramatike, kalendari, popularnim jezikom sročene pouke o lekovitim biljkama, Ezopove basne, fragmentarna didaktička proza, nešto što predstavlja narodni sveznadar... rečju spektar tema koje su se nalazile u prvim listovima Gutenbergove "male štampe".
       Kuriozitet ovog izdanja je u tipografskoj autentičnosti. Knjiga je, naime, štampana i ilustrovana Gutenbergovom tehnikom Offizin Haag Dragulin - olovnim monotipom, što je zaista više nego originalan omaž u ovoj postmodernoj epohi digitalne tipografije. Ovaj događaj je besumnje bio povod da se i ovom prilikom podseti kako je Makluanovo predviđanje da će štampanje knjiga biti marginalizovano i supstituisano drugim medijima komunikacije, pre svega audio-vizuelnim, ostalo, na sreću, neosnovano. Primera radi, iz saveza izdavača i knjižara Nemačke, može se dobiti podatak da je u 1999. godini štampano 57 678 novih naslova. Broj ponovljenih, dopunjenih i proširenih izdanja nije uračunat u ovu cifru. Od Gutenberga do danas tehnika štampanja je doživela ogromnu evoluciju. Doduše, od pronalska ofset kao i rotacione štampe u 19. veku, praktično je samo kvantitet maksimiran. Danas knjiga dolazi do čitalaca na jedan od tri načina: autor preda rukopis izdavaču, ovaj to štampa u štampariji i to je tzv. klasična šema. Drugi put je da se informacija, odnosno tekst direktno prenosi na štamparsku ploču, bez filma, i treći način je Computer to plate - napisano u kompjuteru i odštampano.
      
       ZORAN M. ANDRIĆ RADMILA STANKOVIĆ
      

U vinu je istina        Ako je nesporno da bi bez Gutenberga Kolumbovo otkriće i Šekspirove drame bili nezamislivi, ostaće predmetom spora da li je utemeljivač javnog mnjenja do štamparske prese došao tako što je preinačio vinsku presu ili presu za papir. Nema valjda nijednog novinara koji drži do sebe, a da kao jedinu istinu ne proglasi verziju po kojoj je prva štamparija bila u vinarskom podrumu, pa je otuda štamparska presa mogla nastati jedino od vinarske.        Neka im bude.