NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Pažnja: glasači vas posmatraju

Dok ujedinjena opozicija propušta prilike da manifestuje svoje zajedništvo, vlast koristi svaku priliku da pothranjuje sumnju u njihovo jedinstvo znajući da neodlučni antirežimski opredeljeni birači izlaze na izbore tek kada su sasvim sigurni da će njihov glas doneti pobedu opoziciji

      Kada je Vojislav Mihailović, gradonačelnik Beograda i unuk "prvog antihitlerovskog gerilca Evrope" pozvao opozicioni narod da se okupi na protestima dan pošto vladajući režim preuzme Studio B, redovni kritičar opozicije Predrag Marković (G 17 plus) rekao je da je jasna odluka da se ova radio-televizija preda vlastima.
       Marković je ovo kazao posle sastanka ujedinjene opozicije na kojem su odbijeni predlozi da se po gradovima Srbije naprave krizni štabovi za odbranu medija, da se u njima organizuju stalna i pojačana dežurstva, da se lideri opozicije okupe u Studiju B iza gvozdenih vrata "Pa neka nas policija izbaci, ali neka se vidi da smo bili odlučni da ga branimo" (Zoran Đinđić).
       Onda su tri događaja demantovala Markovića koji u svom uverenju nikako nije bio usamljen. Prvo je Ognjen Pribićević savetnik Vuka Draškovića, opovrgao Markovićeve tvrdnje u "Blicu", a za NIN dodatno kazao: "Sigurno ćemo odbraniti Studio B." Potom se Vuk Drašković preko ove stanice prvi put obratio javnosti posle pogibije četvorice njegovih prijatelja na Ibarskoj magistrali. I - Studio B je platio naknadu za korišćenje frekvencije, što je prvo odbijao, pa uslovljavao prethodnim pojašnjenjem nadležnog ministarstva, da bi na kraju izbrojao i u državnu kasu uplatio oko deset miliona dinara.
      
       Batinaši
       Režim je mogao da bude sasvim zadovoljan. Na stranu što je dobio desetak miliona dinara, do toga mu i nije naročito stalo. Mnogo je važnije što je još jednom uspeo da demonstrira sopstvenu MOĆ (Morate da platite.), pojača STRAH opozicione javnosti (Ako padne Studio B, pašće i svi drugi mediji koje režim neposredno ne kontroliše.), pothrani SUMNjU U JEDINSTVO ujedinjene opozicije.
       Naravno, režim sasvim dobro zna da je politika u mnogo čemu igra privida, iracionalna predstava u kojoj je mnogo važnije kako glasači jedan događaj ili jednog političara doživljavaju, nego kakvi oni stvarno jesu. Zato je NIN u danu kada se još nije znalo da li će Studio B platiti naknadu za frekvenciju pitao opozicione lidere "Da li vidite da režim pokazuje moć braneći i svoje plakate plaćenim batinašima, a da vi pozivom na protest posle gubitka Studija B obznanjujete sopstvenu nemoć ?" i "Da li mislite da gubite izbore ako režim preuzme kontrolu nad Studijom B a potom i nad ostalim medijima koji sada nisu u njegovim rukama?".
       Dušan Mihajlović, predsednik Nove demokratije: "Srećan sam što režim braneći plakate batinašima pokazuje sopstvenu neodgovornost i što opozicija pokazuje da je odgovorna, da ne želi nikakvu novu katastrofu ovome narodu, da neće ponavljanje onoga što se dogodilo u Bosni ili na Kosovu. Odgovornost je na Slobodanu Miloševiću. Za tuču su potrebna dvojica. Milošević može da se bije jedino sam sa sobom".
       Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije: "Naša moć i nemoć su ogledalo moći i nemoći društva. Naša nemoć izazvana je odnosom Zapada, a pre svega Amerike prema Srbiji, traumatičnim sankcijama koje traju osam godina i sumanutim podizanjem haške optužnice protiv Slobodana Miloševića. Ričard Gelbard je kazao da bi bilo dobrodošlo novo prolivanje srpske krvi u nekom malom građanskom ratu. Radije pristajem da budem optužen za nemoć i oklevanje nego da okrvavim ruke krvlju svog naroda. I, ne vidim da su demonstracije dan posle ulaska režima u Studio B loša ideja. Zar demonstracije 1996. nisu počele posle krađe glasova na izborima."
      
       Prilike
       Goran Svilanović, predsednik Građanskog saveza Srbije: "Nisam za građanski rat, nisam za ubijanje. Ali, ako izgubimo Studio B ili druge nezavisne medije po gradovima Srbije, a ne pokažemo dovoljno volje i spremnosti da ih branimo - potpisaćemo sebi smrtnu presudu. Mislim da su u Požegi i narod i opozicioni političari pokazali sasvim dovoljno volje da odbrane lokalnu televiziju. Posle toga, čak i da preuzme tu televiziju, režim nema šta da traži na izborima u Požegi."
       Milan St. Protić, kopredsednik Nove Srbije: "Znam da je borba demokratskim sredstvima protiv nedemokratskog režima sasvim nezahvalna i da joj je delotvornost ograničena. Ne mogu se separatno braniti mediji mimo globalne strategije prema režimu. Ne shvatam odbranu medija pošto ih vlast osvoji. Kada režim uđe u neku TV stanicu stvar je gotova."
       Mogu se ove izjave tumačiti i kao dokaz jedinstva i kao dokaz nejedinstva opozicije. Interes je opozicije da insistira na onome što je u njima zajedničko: borba svim demokratskim sredstvima, apsolutno odbijanje nasilja, odnosno mogućnosti građanskog rata. Opozicija zna da će njoj naklonjeni birač, koji još nije odlučio da li će glasati, na biralište izaći jedino ako bude uveren u njenu pobedu. Jedini način da ga opozicija u to ubedi jeste da svakoga dana u svakom pogledu što više pokazuje svoje JEDINSTVO, jer ono je njena jedina prava MOĆ, i zbog toga što su dva dosadašnja najveća udruživanja opozicije - DEPOS i Zajedno - imali traumatične rastanke koji su jedino mogli da izazovu trajnu SUMNjU u mogućnost njene ponovne zajedničke akcije. Samo poslednjih dana opozicioni lideri propustili su nekoliko zicera da demonstriraju svoje jedinstvo: nisu se zajedno uslikali na Studiju B kada je najavljena krivična tužba za klevetu protiv Dušana Mihajlovića, nisu se Drašković i Đinđić iz istog studija obratili gledaocima kada su pretučeni čuvari i odneta oprema sa repetitora Studija B, nisu se pojavili u sudnici u kojoj je Čedomir Jovanović odgovarao na optužbe za klevetu.
      
       Dogovor
       Da li opozicioni lideri veruju da su ubedili neodlučne da ovoga puta nemaju razloga da sumnjaju u njihovo jedinstvo ?
       Zoran Đinđić, predsednik Demokratske stranke: "Dva meseca ponavljamo da moramo da budemo jedinstveni, što nam se nije dogodilo u prethodnih deset godina. Ne pravimo dramu ako se u nečemu ne slažemo, zadovoljavamo se da nađemo najmanji zajednički imenitelj. U razgovorima je mnogo veći stepen poverenja nego što je bio u Zajedno, nema olakih sumnjičenja i njihovo brzo iznošenje u javnost. O ideološkim pitanjima - odnosi sa Crnom Gorom, Kosovo, država, nacija - postigli smo jedinstvo, ali ga nema u akciji. Ako ga tu brzo ne postignemo, narod će imati pravo i da malo posumnja u naše jedinstvo.".
       Milan St. Protić: "Deklarativno jedinstveni smo: 1) odluku o izlasku ili neizlasku na izbore donećemo zajedno, 2) tražićemo izbore na svim nivoima uz ispunjavanje minimalnih demokratskih uslova, 3) da nema ni predizborne ni postizborne saradnje sa vladajućim strankama, 4) da ćemo se o svim akcijama zajedno dogovarati, 5) da treba redefinisati odnose Srbije i Crne Gore prema volji naroda u obe federalne jedinice, 6) da treba napisati novi ustav Srbije - ali nam manjka jedinstven dogovor o akciji. Moramo pokazati da postojimo. Savez za promene je predlagao neke akcije, ali nije bio podržan. Mislim da bi već trebalo da kažemo ko će biti u vladi posle izborne pobede i koji će biti njeni prvi potezi".
       Goran Svilanović: "Narod sasvim dobro vidi da bismo mogli da budemo čvršći, da je naše jedinstvo labavije od onoga kako bi narod hteo da ga vidi."
      
       Ulog
       Vojislav Koštunica: "Sasvim smo jasno poručili da smo jedinstveni i da je narod to shvatio."
       Ognjen Pribićević: "Jasno je da smo jedinstveni. Strategija dogovorena 10. januara je toliko fleksibilna - smena režima na izborima i ulazak u Evropu - da nikome ne može da smeta. Da je Milošević uveren u naše nejedinstvo, odmah bi raspisao bar lokalne izbore."
       Dušan Mihajlović: "Da su izborni uslovi demokratski, opozicija ne bi bila jedinstvena, nego bi svako sam izašao pred glasače. Ali, čak i kada bi sada Milošević raspisao demokratske i fer izbore, ne bi razjedinio opoziciju."
       Izvesno je da bi opoziciono jedinstvo bilo jasnije, a njena moć veća da iz jedinstva sledi i neka zajednička akcija. Saopštenja i platforme su za mnoge tek samo mrtvo slovo na papiru. Razumljiv je i strah od akcija posle svih represalija režima i čvrste namere da se izbegne građanski rat u Srbiji. Ognjen Pribićević kaže: "Politika su izbori, politika je ono što će se dešavati posle izbora. Ovo nije politika. Ovo je autoritaran režim i zna se šta on sve može da uradi i na šta je spreman. Ulog je isuviše veliki. Ne mogu reći koji je."
       Goran Svilanović smatra da prostora za akciju, za dokazivanje moći opozicije ipak ima: "Kada je stala kampanja Saveza za promene, ja sam pokrenuo sopstvenu kampanju i sa njom neću stati. Biće me na radiju, televizijama, bilbordima, novinama, tribinama kako se ne bi ostvario Miloševićev san da u Srbiji nema opozicije. Pokazao sam moć opozicije kada je na bilbordu u Zrenjaninu s jedne strane bio plakat socijalista, a sa druge moj. Pokazao sam jedinstvo opozicije kada sam na svoju tribinu u Nišu doveo demokratu Zorana Živkovića i espeoovca Baneta Jovanovića, odnosno u Kragujevcu Boru Radića i Verka Stefanovića."
      
       Garanti
       Sa jedinstvenom listom za lokalne izbore - bez obzira na to da li će se na njih uopšte izaći - i garancijom bezbednosti Slobodanu Miloševiću posle eventualnog izbornog poraza opozicija bi mogla da uknjiži dva nova, ogromna poena u dokazivanju sopstvene moći, odnosno jedinstva.
       Garanti tog jedinstva su u ovom trenutku možda najviše Slobodan Milošević, međunarodna zajednica i strah od osvete birača prema svakome ko bi dogovor napustio. "Deset godina je međunarodna zajednica tretirala Miloševića kao svog jedinog partnera u Srbiji i Jugoslaviji - objašnjava Protić - "i zato je on privlačio domaće političke aktere da sarađuju sa njim. Sada ga je međunarodna zajednica otpisala, i onaj ko bi pokušao da sarađuje sa Miloševićem jednostavno ne bi imao političku budućnost." Ognjen Pribićević tvrdi: "Svaki izlazak iz dogovora jedinstvene opozicije je ravan političkom samoubistvu i ne vidim stranku spremnu na njega.".
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ
      
      

      

Samouverenost
       Rezultati istraživanja raspoloženja javnosti kojima raspolažemo, a koja nisu samo naša već i pozicije, pokazuju da opozicija u ovom trenutku ima nedostižnu prednost. Šta god loše da uradi opozicija, tu prednost ne može da izgubi.
      
       (Ognjen Pribićević)
      
       Akcija
       Moramo da mobilišemo ljude, da krenemo u neku akciju na terenu. Možemo da organizujemo veliki miting, ali šta posle njega. Treba nam trajna akcija. Neka svaki od sedam ili osam hiljada kandidata za odbornike obiđe po sto ljudi u svom gradu ili selu, neka im objašnjava stavove ujedinjene opozicije...Neka u svakom gradu dežuraju grupe za odbranu nerežimskih medija...Neka počne obuka 20 000 kontrolora za izbore i provera biračkih spiskova bez obzira da li ćemo izaći na izbore.
      
       (Zoran Đinđić)
      
       Ujedinitelji
       Opoziciju je ujedinila nevolja u kojoj se nalaze Srbija i njeni građani. A Milošević joj ne da da se razjedini.
      
       (Dušan Mihajlović)
      
       Deficit
       U kakvim uslovima živi godinama, dobro je da je narod i živ. Ne znam da li imamo pravo da od njega očekujemo da uradi nešto više od toga do da se bavi sopstvenim preživljavanjem. Deficit energije i nade je veliki i moramo da pazimo da ne učinimo nešto što bi pokazalo našu nemoć i nemoć naroda.
      
       (Vojislav Koštunica)
      
       Posvećenost
       Dobro je što su se Gvozden Rosić i Velja Ilić poljubili kada su se sreli, ali ne treba mi da dokazujemo da se volimo već da smo posvećeni jednom cilju, da svi govorimo isto i radimo isto kao što je to u Savezu za promene. Jedino tako možemo da pobedimo krizu poverenja u predvodnike.
      
       (Milan St. Protić)
      
       Svađe
       Sukob koji je nekada postojao između Vuka Draškovića i Vojislava Koštunice sasvim je nestao, ne vide se ni njegovi tragovi, baš kao ni posledice ranijih nesporazuma Dragoljuba Mićunovića i Zorana Đinđića. Drašković i Đinđić se trude da se njihova neslaganja ne vide, ne predstavljaju ih kao nešto važno i to je jako dobro.
      
       (Goran Svilanović)


      
      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu