Hrvatski predsednik Stjepan Mesić dogovorio se u Ljubljani sa slovenačkim kolegom Milanom Kučanom da sva otvorena bilateralna pitanja rešavaju na principu saradnje, a ne trgovine

      (Specijalno za NIN od dopisnika iz Ljubljane)
      
       Prva dvodnevna državnička poseta novog hrvatskog predsednika Stjepana Mesića Sloveniji počela je razgovorima sa dr Cirilom Ribičičem, sa predsednikom Milanom Kučanom, premijerom dr Janezom Drnovšekom i predsednikom parlamenta Janezom Podobnikom. U nezvaničnim i zvaničnim razgovorima dodirnuta su sva još nerešena bilateralna pitanja.
       U svakom slučaju, istakli su oba predsednika i njihovi saradnici (posebno ministri inostranih poslova Tonino Picula i dr Dimitrij Rupel), Slovenija i Hrvatska će "pokušati bar da umanje psihološku, odnosno političku oštrinu" nerešenih pitanja. To su, pre svih, granica na moru, u Piranskom zalivu - gde je slovenački interes izlazak na otvoreno more, u međunarodne vode, a hrvatski očuvanje granice sa Italijom - zatim dogovor o vraćanju novca štedišama Ljubljanske banke u Hrvatskoj i naročito pitanja vezana za nuklearnu elektranu u Krškom. Ovde se, naime, pokazalo da je dr Tea Petrin, slovenački ministar za ekonomske odnose, bila preveliki optimista kad je govorila o ugovoru Slovenije i Hrvatske o nuklearki. Slovenci, pre svega, žele da izmene član koji se odnosi na razgradnju nuklearke, zatim predlog o podmirivanju dugova iz prošlosti i neka druga pitanja koja su se pojavila posle neisporučivanja struje Hrvatskoj (od 31. jula 1998. godine). Nerešena su, znači, sva glavna pitanja...
      
       Posredništvo sa SRJ
       Boravak hrvatskog predsednika u Sloveniji i dogovor da sva otvorena pitanja najpre pokušaju sami da reše (bez arbitriranja drugih) govori o "novom stilu" i "novom duhu" (kako reče ministar Picula) delovanja rukovodeće hrvatske garniture.
       Svakako da u tom svetlu treba pomenuti i potvrdan Kučanov odgovor na novinarsko pitanje da li će Slovenija iskoristiti Hrvatsku kao posrednika za uspostavljanje diplomatskih odnosa između Slovenije i SRJ - Mesić je, naime, u razgovoru sa Ribičičem u Pozorištu lutaka u Ljubljani rekao da Hrvatska želi normalizaciju odnosa sa svim susedima, pa i sa SRJ.
       Pomalo u medijskoj senci Mesićevog boravka, ali ništa manje intenzivno, na slovenačkoj političkoj sceni dešavaju se dosta ozbiljni potresi. Ponajviše zbog predstojećeg ujedinjavanja Podgornikovih narodnjaka (SLS) s Peterleovim demohrišćanima (SKD) - na kongresu 15. aprila - a onda udruživanja i sa Janšinim socijaldemokratima (SDS) i stvaranja koalicije "Slovenija", jakog desnog bloka, što je već ozbiljno uzdrmalo premijera Drnovšeka. Naročito posle saopštenja Marijana Podobnika da narodnjaci (10 ministara) napuštaju 15. aprila vladinu koaliciju.
       Zbrku i nesigurnost upotpunjava i očita Drnovšekova nepripremljenost na ovakav razvoj događaja. Činjenica je da je najavljeno udruživanje SKD i SLS - zapravo najava o konačnom odlasku narodnjaka iz vlade - iznenadila premijera, pa se sada neprestano sastaje sa prvacima parlamentarnih stranaka i grozničavo pokušava da dobije podršku za buduću manjinsku vladu. Čini se (za sada) dosta neuspešno.
      
       Uslovljavanje
       Janez Janša ovakvu podršku uslovljava, navodno, zamenom nekih ministara iz redova Drnovšekovih liberalnih demokrata (LDS). Janša je takođe spreman da podrži samo tehničku, ali ne i političku vladu, dok na prevremene parlamentarne izbore pristaje samo ako se prethodno usvoji njegov predlog zakona o dvokružnom većinskom sistemu, umesto sada važećeg proporcionalnog sistema izbora!
       Peterle ne obećava Drnovšeku podršku ukoliko se imenuju novi ministri, dok lider "narodnjaka" Marijan Podobnik smatra da su najbolje rešenje prevremeni parlamentarni izbori, koji bi mogli da se održe već krajem juna. Uslov da se ti izbori održe jeste prihvatanje većinskog izbornog sistema.
       Ni lider Udružene liste socijaldemokrata (ULSD) Borut Pahor nije raspoložen da pomogne Drnovšeku, čak i ukoliko dobije takvu ponudu. Jednostavno zbog toga, kako reče, što je suviše malo vremena da bilo šta pokažu, a podrška takvoj vladi znači da "podržavaš nešto na šta ne možeš uticati", ističe Pahor i napominje da ne treba isključiti mogućnost prevremenih izbora.
       Drnovšek se, po običaju, još ne izjašnjava kako će postupiti posle odlaska iz vlade koalicionih narodnjaka ali je ipak malo verovatno da će vratiti mandat, odnosno podneti ostavku. Mnogo je verovatnije da će delovanje manjinske vlade usloviti glasanjem o poverenju, odnosno da će odabrati prevremene izbore.
      
       DUŠAN DIMITRIJEVIĆ