NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Dug fitilj u "Prvoj Iskri"

Projektili nisu pogodili pravu metu. Sreća je bila veća od nemara koji je mogao da ugrozi milionski Beograd

      U "Prvoj iskri" u Bariču nalazile su su velike količine fluorovodonične kiseline koja se koristila kao dodatak LAB-u (linearni alkil benzol) prilikom proizvodnje deterdženta.
       "Bili smo puni sirovine, jer se u martu obično kreće sa većom proizvodnjom", priča danas stručnjak detaljno upućen u proizvodne procese u "Prvoj iskri - Namenska proizvodnja" koja se nalazi tik uz svog "velikog brata", fabriku bazne hemije istoimenog naziva i deset puta veću. "Pored azotne kiseline, toluola, oleuma (koncentrovane sumporne kiseline), piralena (koji se u ovoj fabrici stručno uništavao - spaljivanjem) bilo je i neprodatog eksploziva. Da je neka bomba odmah pala, bilo bi svašta."
      
       Oštećenja
       Na svu sreću (ako je i to sreća) prvi projektili na Namensku i njenu "veliku sestru" pali su tek 17. aprila 1999. godine, skoro mesec dana posle prvih udara na Beograd. Za to vreme zaposleni u Namenskoj uspeli su da dislociraju sve opasne materije i demontiraju proizvodne mašine iz objekata tako da nije ostalo ništa što bi moglo da ugrozi naselje Barič, koje od fabrike deli samo asfaltni put.
       "Dok smo mi obavljali evakuaciju u Holdingu su nam se smejali, jer su bili uvereni da njih neće gađati", kaže naš sagovornik. "Tek kada su prvo veče pala četiri zapaljiva projektila i na nas i na njih, shvatili su da je đavo odneo šalu i da treba nešto da učine. Dok našim objektima skoro da nije ništa falilo jer su građeni i za slučaj eksplozije koja se može dogoditi tokom proizvodnje, njihove fabrike PVC folija i procesne opreme pretrpele su značajna oštećenja." Tek tada se preduzima evakuacija velike količine fluorovodonične kiseline koja je predstavljala opasnost ne samo za Barič već i za Beograd. Njenim oslobađanjem u vazduhu bi se stvorio hlor čija bi koncentracija bila pogubna po stanovništvo celog Beograda. Možda je to bio razlog što RTV medijima nije bilo dozvoljeno da javnosti objave prvi udar na "Prvu iskru". Cisterne sa fluorovodoničnom kiselinom su pod okriljem mraka železnicom odvezene iz Bariča i njihov sadržaj izručen u Dunav, na mestu koje nije predstavljalo opasnost za stanovništvo naše zemlje.
       Odmah posle dva dana NATO je razornim projektilima gađao samo Holding "Prvu iskru" i sa tri projektila oštetio "Fabriku armature", "Poliuretana" i FPC. U sledeća dva naleta, 10. i 20. maja, Holding je potpuno razoren.
       "Bilo je u početku ideja da se stanovništvo Bariča evakuiše ali se od toga odustalo, naročito kada su opasne materije uklonjene, mada su ljudi posle svake eksplozije spontano bežali u brda", dodaje naš sagovornik uz demanti priče o nastavljenoj proizvodnji u Namenskoj i tokom tromesečnog rata.
      
       Kućna hemija
       Naime, po Beogradu se pročulo da zaposleni u ovoj vojnoj fabrici preko dana prave eksplozivna punjenja, noću ih razmeštaju po okolnim kućama i kasnije distribuiraju tamo gde treba. Namenska je već duže vreme pre ovog rata pravila male količine eksploziva, uglavnom se orijentišući na "kućnu hemiju": sredstva za higijenu u domaćinstvu, omekšivače vode u termoelektranama, antifriz i program za farmaceutsku industriju. Pošto za vreme rata nije bilo proizvodnje, VJ je sa Namenskom sklopila posao za proizvodnju priručnog kompleta deterdženta za vojničku higijenu.
       "Mi ujutru dođemo, umešamo masu, napunimo burad, stavimo na traktor i nosimo po selu. Zainteresovani seljaci to pune u bočice a mi posle skupljamo, nosimo u magacin i predajemo vojsci. Čisto na nivou male kućne radinosti", kaže naš dobro upućeni sagovornik. "Bilo je i komičnih situacija. Često nas je zaustavljala policija i kontrolisala misleći da smo neki šverceri."
       Naravno, sa jednogodišnje distance sve to deluje komično, skoro šarmantno, ali da je neki projektil pogodio stokove još nesklonjene hlorovodonične kiseline, sadašnja priča bi izgledala sasvim drugačije, ako bi je uopšte i bilo. Jer, i o Bopalu su pisali drugi i sa prilične prostorne distance.
      
       SLOBODAN IKONIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu