NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Crno proleće u južnoj zoni

U jednoj od četiri ekološke "vruće tačke" samo pukom srećom u 78 dana bombardovanja nije došlo do masovnog stradanja građana. Međutim, i za sada nepotpuni zdravstveni izveštaji kažu da je udar "sa zadrškom" na zdravlje Pančevaca neminovan. Zašto Pančevo zovu "grad mrtvih"?

      Jedna od najugroženijih oblasti u prošlogodišnjem NATO napadu na našu zemlju bez sumnje je bilo Pančevo; konkretnije, njegova južna, industrijska zona. (Uz Bor, Kragujevac i Novi Sad, jedna od četiri "vruće tačke", po izveštaju Grupe za Balkan UNEP-a - Programa za životnu sredinu Ujedinjenih nacija). Tu se na malom prostoru, neposredno uz stambene četvrti Topola i Vojlovica, nalaze tri značajne hemijske fabrike, NIS Rafinerija nafte Pančevo, HIP "Petrohemija" i HIP "Azotara".
      
       Smrtna presuda
       Ova postrojenja su pretrpela ogromnu materijalnu štetu, a kao posledica nastalog zagađenja zemljišta, vode i vazduha stanovništvo je, uz ljudske žrtve pri samom bombardovanju, doživelo strahoviti udar na zdravlje. Stambeni i ostali objekti su u velikom broju oštećeni, što direktno, što kao indirektni rezultat vojnih dejstava (između ostalog, i manastir Vojlovica).
       Pančevci su imali zlu privilegiju da njihova mala sredina otvori i zatvori događanja "crnog proleća" prošle godine. U toku 78 dana ovaj grad gađan je 24 puta sa oko 60 projektila. Da podsetimo, prva meta te srede, 24. marta, bila je Fabrika aviona "Lola-Utva", po izveštajima republičkog inspektora za zaštitu životne sredine Južnobanatskog okruga Šimona Bančova. I u ostalim prilikama gađani su hemijski pogoni uglavnom namenjeni proizvodnji u civilne svrhe, kao što je "Azotara", koja se bavi proizvodnjom veštačkog đubriva, istakao je direktor sektora za proizvodnju u ovoj fabrici Miodrag Đorđević. Danas on dodaje: "Lepo je ponovo čuti taj huk mašina, koji je prava pesma u odnosu na huk aviona koji su nosili bombe."
       Na listi oslobođenih štetnih materija nalaze se: natrijum hidroksid, hlorna kiselina, koncentrovana azotna kiselina, fluorovodonična kiselina, nafta i naftni derivati (benzin, dizel, mlazno gorivo, mazut...), ugljovodonik, čađ, živa, a veću opasnost donosi i 15. april, kada su iste noći, u kratkom vremenskom razmaku, pogođeni i Azotara i Petrohemija. Tada je iz Petrohemijinog pogona za proizvodnju vinil-hlorid monomera oko 1400 tona etilen-dihlorida iscurilo kanalizacijom u Dunav. Zaustavljaju se svi pogoni, a zaostali gasovi se intenzivno spaljuju na baklji, što rezultira čađavim dimom. U Azotari biva uništena fabrika za proizvodnju amonijaka, gde je, srećom, neposredno po početku bombardovanja prekinuta proizvodnja. Tri dana kasnije neprijatelj završava posao u Petrohemiji, gde su uništeni skladište i tri vagona sa ukupno 190 tona vinil-hlorid monomera.
       Ova kancerogena materija sa "odloženim" dejstvom te noći i sutradan dostizala je, u više meranja koje je vršio Zavod za zaštitu zdravlja Pančevo, koncentracije čak 4600, 7200, 9000 i 10600 (!!!) puta veće od propisanih vrednosti. Istom prilikom u krugu HIP "Azotara" strada fabrika za proizvodnju NPK đubriva, a u vodu, zemlju i atmosferu odlazi oko 500 tona amonijaka i drugih sirovina i dolazi do trovanja većeg broja radnika. Te noći, ističe naš sagovornik gospodin Đorđević, "ljudi Pančeva mogli su 'demokratski' da biraju od kog će otrova umreti, belog kancerogenog dima VCM-a iz Petrohemije ili crnog iz Azotare". Tada i u još nekoliko navrata samo su povoljne atmosferske prilike sprečile da dođe do masovnog trovanja građana. Ne bez likovanja, neki domaći mediji preneli su da su povećane koncentracije štetnih hemikalija stizale čak i do skandinavskih zemalja.
       Nakon bombardovanja Petrohemije oko 40 000 Pančevaca napušta svoje domove i sklanja se iz grada, od čega se 10 000 onih koji nisu imali gde da se na duže sklone, vraća svojim kućama. Tu noć i sutrašnji dan pamte i mnogi stanovnici Beograda i okolnih naselja koje je probudilo jutarnje gušenje i dim tokom gotovo celog dana, koji je vetar nadnosio nad severne i istočne delove samog grada i, možda još više, predgrađa.
      
       Crne kiše
       Ribolov je, zbog izlivanja kancerogena i drugih otrova, zabranjen na Dunavu nizvodno od Pančeva. Preporučeno je i da se privremeno ne koristi zeleno sezonsko lisnato povrće zbog naslaga uljnih slojeva koji se ne mogu oprati, što je rezultat "crnih kiša" koje su obilno zalivale pančevački atar posle višednevnih požara u Rafineriji. Ostale opasne materije je, po zvaničnim izveštajima, bilo teško dislocirati usled problema da se na drugim mestima obezbedi adekvatno skladištenje. Tako je drugog dana agresije na 200 metara od bombardovane "Utve", na železničkoj stanici, stajala kompozicija sa većim brojem vagona-cisterni koje su sadržale hlor. Da je bilo koja oštećena, smrt trovanjem našlo bi desetak hiljada duša!
       U inostranstvu, kaže Đorđević, Pančevo već zovu "grad mrtvih". Dodaje da je tome isključivi uzrok NATO intervencija.
       U noći 7/8. juna šest rezervoara sa 20 000 tona sirove nafte Rafinerije Pančevo platilo je danak jogunastom oklevanju jugoslovenskih zvaničnika da pristanu na Vojno-tehnički sporazum, konačno potpisan nekoliko dana posle. Za Pančevo, bio je to "vatromet" na zatvaranju koji, jednostavno, nisu mogli da propuste.
      
       DAMIR JELISAVČIĆ
      
      

       Pančevački rak


       Tekst izveštaja UNEP-ovog tima "Sukob na Kosovu - posledice na životnu sredinu i civilna naselja" koji se odnosi na Pančevo
       Prema informacijama koje su sakupljene tokom dva obilaska, Radna grupa za Balkan (RGB) donela je sledeće zaključke o glavnim problemima:
       Iz fabrike petrohemije izlilo se u zemljište i u kanal za otpadne vode 21.000 tona etilen-dihlorida. EDC je otrovan i za kopnene i za vodene organizme.
       Iz fabrike petrohemije se takođe izlilo osam tona metilne žive, od kojih je, po procenama, oko 200 kg stiglo u kanal. Eksperti RGB-a su našli oko 50-100 kg metilne žive na betonskom podu jedne od fabrika. Kada se izlije u životnu okolinu, metilna živa se pretvara u organsku formu metil-živa, koja je toksična i koja se ugrađuje u lanac ishrane.
       460 tona vinil-hlorid monomera je izgorelo u fabrici petrohemije. Ovakav požar bi imao kao posledicu oslobađanje u vazduh dioksina koji su veoma toksični, hlorovodonične kiseline, ugljen-monoksida, poliaromatične ugljovodonike a moguće i fozgena. Međutim, osim jednog "žarišta" u neposrednoj blizini požara VCM, tim RGB-a je u Pančevu zabeležio samo male količine dioksina.
       Usled bojazni da bi direktni vazdušni napadi na skladišta amonijaka izazvali smrt velikog broja ljudi, direktori objekata su, kao preventivnu meru, ispustili iz fabrike đubriva 250 tona tečnog amonijaka u otvoreni kanal. Ovo ispuštanje je najverovatnije odgovorno za prijavljeni pomor ribe u Dunavu 30 km nizvodno.
       Smatra se da utvrđena kontaminacija predstavlja opasnost za zdravlje radnika u kompleksu i za kopnenu i vodenu sredinu.
       Tokom obilaska tim RGB-a je ustanovio da su fabrike primenjivale tehnologiju iz šezdesetih i sedamdesetih godina. Iako nije bilo dostupnih informacija o nivoima kontaminacije u ovoj zoni pre sukoba, jedna lokalna nevladina organizacija je dostavila spisak udesa u zoni u poslednjih 25 godina. Lokalni gradski službenici su izjavili da radnici dotičnih fabrika podležu takozvanom pančevačkom raku. Stručnjaci RGB-a smatraju da je ovo oboljenje najverovatnije angiosarkom jetre, koji nastupa usled izlaganja visokim koncentracijama VCM-a.


      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu