Tek kad je Vladimir Putin dao imunitet Borisu Jeljcinu, dobio je Rusiju u nasleđe

      Vladimir Vladimirovič Putin nije naš izbor, što i ne krijemo. Zjuganov je miliji i draži. A što je Rusija izabrala Putina, to je unutrašnja stvar Rusije!
       Kad kažem mi, mislim vlast.
       Zjuganov se, uostalom, žalio; kao svaki pošteni komunista, s tri karanfila u ruci, izjavio je da su predsednički izbori u Rusiji falsifikovani već u prvom krugu. Ostao je usamljen u toj izjavi.
       Putin je, još pre izbora, rekao da Rusija nema ništa protiv NATO-a; u datom trenutku, i pod određenim uslovima, mogla bi, veli, i da se učlani! Šta bi onda bilo s nama, s obzirom na opredeljenje da se ujedinimo s Rusijom i Belorusijom, čemu težimo preko Šešelja: zar da tako, kolektivno, uđemo u NATO!? Kako, kad smo pobedili? Gde ste videli da pobednik prelazi na stranu poraženog!
       Pošto nismo izabrali Putina - naš favorit bio je Zjuganov - opet smo stali (izraz D. Batakovića) na pogrešnu stranu istorije. Naše je da kažemo istorijsko njet!
       Kao slovenske duše, međutim, novi ruski i jugoslovenski predsednik u jednom su slični: ne trpe javnost. Putin je odbio da debatuje u predizbornoj kampanji, nije, kaže, imao vremena. Predizborna kampanja je bezvredna, propaganda je dobra, primetio je, za prodaju "snikers" čokoladica, ali ne i za kandidate za visoka mesta u državi. Seo je u lovački avion, napravio nekoliko lupinga, i to je Rusiji bilo dovoljno!
       Putin je pobedio tako lako, kao da je biran u Srbiji. Nije bilo iznenađenja, kao što ih ni kod nas neće biti. Dok je nama Kineza, nema iznenađenja! Zna se za koga će Kinezi - jugoslovenski državljani na sledećim izborima da glasaju. Zato ih, tvrdi Dragan Veselinov, i uvozimo...
       Rusiji je bio potreban čovek kakav je Putin, da joj vrati veru u sebe. Pomalo nabusit, energičnog ponašanja, čovek reda i policije. Ne zazire od upotrebe sile. Jednom je rekao: "Morate da udarite prvi, i da udarite toliko jako, da protivnik ne stane na noge". Upražnjava džudo... Istraživač javnog mnjenja Aleksandar Oslon zaključuje: "Putin je dokazao da je pravi mužik. Kao vođa ulične bande na koga možete da se oslonite!"
       Putin je toliko galvanizovao birače da se mnogi plaše, piše "Tajm", da će se njegova vladavina pokazati kao modernizovani autoritarizam, a ne reformska demokratija. On, pak, navodi dva istorijska uzora koja bi želeo da sledi: De Gola - stvorio čvrstu, centralizovanu Francusku i izveo je iz rata u Alžiru - i Ludviga Erharda, tvorac nemačkog privrednog čuda. Iako Jeljcinov naslednik, javno kaže da je pod Jeljcinom centralna vlast oronula, da su neke regionalne vođe "čak zaboravile da postoji Predsednik", da je kampanja u Čečeniji vođena amaterski...
       Upravo je Čečenija Putinova komparativna prednost nad Miloševićem. Izgleda da će Putin problem Čečenije da reši za deset meseci, dok je Milošević problem Kosmeta zapuštao deset godina, zato što mu je zapušteni Kosmet odgovarao, najpre u biračkom smislu i na biračkom spisku. U krajnjoj liniji, odgovara mu i danas, jer može da kaže: pakao su drugi!
       V.V. Putin rođen je 1952. godine u komunalnoj kvartiri (zajedničko kupatilo, zajednička kuhinja) u tadašnjem Lenjingradu. Jedinac, iz radničke porodice. Priznaje da je bio dete ulice, više huligan, nego pionir. Uporni i ljubazni učitelj vremenom ga je vaspitao, a sport disciplinovao. Gutao je filmove o slavnim sovjetskim špijunima u Drugom svetskom ratu i jednoga dana ušao je u kancelariju KGB-a da im se priključi. Rekli su mu da prvo završi školu...
       Diplomirao je pravo, pohađao obaveštajnu akademiju i nepunu godinu posle upućen je u Drezden na obaveštajne poslove. Čuveni šef istočnonemačke špijunaže Markus Volf kaže, pak, da za Putina nikad nije čuo i da je Drezden bio sporedno špijunsko mesto. Kad se komunizam raspao, vratio se u rodni Sankt Peterburg, gde ga je zapazio gradonačelnik Sobčak, osvedočeni reformista. Potom prelazi u Moskvu. Jeljcinu ga preporučuju kći Tatjana Djačenko i šef osoblja Jumašev. Putin dobija najviše mesto u službi bezbednosti, a 9. avgusta prošle godine postaje i premijer.
       Putin se oženio Ljudmilom 1983. godine, imaju dve kćeri. Žena mu je neupadljiva, retko se pojavljuje u javnosti i ne piše knjige!
       Očekuje se da Putin načne problem korupcije koja davi Rusiju. "Nijedan klan niti finansijski oligarh neće moći da se približi ni regionalnoj ni federalnoj vlasti", rekao je samouvereno. A na pitanje da li će se opozicija ponašati konstruktivno, odgovorio je: "Ne mislim da će imati bilo kakvog načina da se ponaša drukčije."
       Jeljcin je, kažu, imao samo dve stvari na umu: da niko ne bude veći gazda od njega, i da jede i pije. Putin je ambiciozniji, uprkos preprekama. Najpre bi morao da se udalji od korumpirane Porodice i klanova unutar sistema. Neće biti lako. Kada je tadašnji premijer Primakov prozvao čuvenog bosa Borisa Berezovskog zbog korupcije, Jeljcin je, na pritisak Porodice, otpustio Primakova. Ali Jeljcin više nije predsednik...
       Ogromni su, dakle, zadaci pred V.V. Putinom. Nasledio je bukvalno bolesnu zemlju: prošle godine, piše "Njusvik", broj stanovnika u Rusiji opao je za 900 hiljada, životni vek muškarca je oko 60 - tri i po godine niži nego deceniju ranije - alkohol je ubio milione ljudi u najproduktivnijim godinama, sida dobija razmere epidemije...
       Kada je 31. decembra 1999. Putin obećao Jeljcinu imunitet od gonjenja za greške tokom vladavine, Jeljcin je Putina proglasio za naslednika i odmah napisao ostavku. (Amnestija ne obuhvata Porodicu). Eto kako se problem rešava.
       To sa imunitetom, dakle, kao iskustvo nije loše. Da probamo!