Uprkos sankcijama, Srbija prednjači po broju objavljenih stranih dela, prvenstveno autora sa Zapada

      Prema podacima stranih izdavača, u Srbiji je od raspada SFRJ, uprkos sankcijama, objavljeno više stranih dela nego u svim ostalim republikama zajedno.
       Najviše tih prevedenih dela objavili su privatni izdavači.
       Petar Živadinović, vlasnik "Paideje", kaže da je samo njegova izdavačka kuća za poslednjih pet godina, koliko postoji, objavila osamdesetak dela savremenih autora, "od kojih je 90 odsto autora iz zemalja čije su nas vlade bombardovale".
       Većina tih dela objavljena je skoro istovremeno kad i u matičnim zemljama, gde je njihovo pojavljivanje predstavljalo kulturni događaj. Takođe, ovde su objavljivana, istovremeno ili neposredno po dobijanju, dela dobitnika Nobelove ili neke druge velike nagrade.
       - To razbija mnoge predsrasude - objašnjava Živadinović. - Verujem da je ovde uvek, mada potisnuta, postojala vladajuća tendencija liberalizacije. Duh preduzetništva, uprkos što ga i spolja i iznutra potiskuju, najsnažniji je upravo u Srbiji. Dokaz se može videti i u činjenici što je u vreme kratke reformske vlade, koju je samo slučajno personifikovao Ante Marković (neko bi taj posao, ubeđen sam, obavio i bolje od njega), najveći zamah privatne inicijative bio upravo u Srbiji i da su reforme, prema svim anketama, najsnažnije podržavali građani Srbije.
       Za ilustraciju takvog liberalnog duha Živadinović navodi i primer svoje izdavačke kuće, koja je "iz inata" posle bombardovanja objavila tridesetak autora iz zapadnih zemalja:
       - Nerviraju me oni koji su govorili da nam ne treba niko, da nam posebno ne treba zapadna kultura. Isto tako, nervirali su me i oni sa Zapada koji su o nama govorili kao o primitivcima i varvarima. Tvrdim da u ovom tenutku ima malo naroda u svetu koji tako pomno prate zbivanja u svetskoj književnosti kako to prati srpski narod, preko svojih izdavača, uprkos raznim sankcijama, pa i uprkos kulturnoj izolaciji.
       Teško je utvrditi, ali po prodavanosti pojedinih knjiga stiče se utisak da su kod nas čitanija upravo strana dela. (Samo "Alhemičar" Paula Koelja, ne računajući piratska izdanja, prodat je u 85 000 primeraka.)
       Izdavačka kuća "Klio" za poslednjih sedam godina objavila je više od 130 stranih dela. Pod okriljem ove kuće postoji biblioteka "Gral" koja se bavi isključivo prevodnom literaturom.
       - Biblioteka "Gral" nastala je kao odgovor na krajnju kulturnu autističnost devedesetih, kada je došlo do eksplozije produkcije, nečeg što sam ja nazvao kulturnom deponijom, jer je pisao ko je šta stigao i kako je stigao. Bez ikakve izdavačke procedure počele su da pristižu nepotrebne knjige. Strani autori su nestali - kaže Zoran Hamović, direktor izdavačke kuće "Klio".
       Hamović kaže da "Klio" sarađuje sa oko osamdeset izdavačkih kuća u svetu, koje ih blagovremeno obaveštavaju o svemu što objavljuju i o svemu značajnom u svetskoj izdavačkoj produkciji.
       I privatna izdavačka kuća "Geopoetika", koja postoji sedam godina i koja takođe ima razgranatu saradnju sa nekoliko desetina izdavača u svetu, prednjači u prevodnoj literaturi. Njen direktor pisac Vladislav Bajec o otvorenosti srpskog književnog tržišta kaže:
       - To što je ovde objavljeno više stranih dela nego u svim drugim bivšim republikama SFRJ jeste, pre svega kvalitativno važan i dobar podatak (apsolutno je tačan i lično mi je poznat), jer nešto ipak govori o ovoj kulturi i ovom prostoru. Slovenija je u poslednje vreme takođe otvorena, ali je imala period, prvih nekoliko godina posle raspada zajedničke države, kada je bila okrenuta isključivo svojoj kulturi, što je na neki način i razumljivo...
       Ipak, naglašava Bajec:
       - Kada globalno sve saberemo, otvorenost ove kulture prema drugim kulturama je ostala najveća, bez obzira na razne kontradiktornosti, što smo pod sankcijama i u daleko gorem položaju od drugih republika. To je stvar duha, znatiželje za ono što se dešava u svetu, koja je postojala u onoj Jugoslaviji, a očigledno je da postoji i u ovoj.
       Zbog toga nam država, kaže Bajec, kada bismo je gledali kroz fokus izdavačke delatnosti, izgleda mnogo bolje nego kada bismo je gledali kroz druge oblasti.
      
       JOVAN JANjIĆ