Hrvatski lektori danas rade u Rimu, Firenci, Peskari, Padovi, Milanu, Napulju i Bariju. Srbija je dobila samo dva lektorska mesta u Italiji - u Trstu i Bariju, ali još uvek nema našeg lektora u Trstu

      Od prošle godine, dr Svetlana Stipčević je profesor po pozivu i šef odseka za srpski i hrvatski jezik i književnost na Katedri za slavistiku Fakulteta za strane jezike i književnosti Univerziteta u Bariju. Lektor za srpski jezik na odseku za srpski je Vesna Kilibarda, profesor iz Nikšića. Na prvoj godini u Bariju upisano je četrdesetak studenata koji uče srpski jezik i književnost. Deo tih studenata pod A studira neki svetski jezik ili studira političke nauke kao prvi fakultet, a srpski jezik im je pod B. Kako u praksi izgleda rad lektora za srpski, a kako lektora za hrvatski jezik, pitamo našu sagovornicu prof. Stipčević budući da ima uvida u ono što se radi na oba odseka:
       - To poređenje nije nimalo prijatno za nas, jer je hrvatski lektorat neuporedivo bolje snabdeven knjigama i učilima koji su potrebni za rad sa studentima. Oni imaju svoju gramatiku na italijanskom jeziku, sve rečnike u oba smera, istoriju književnosti na svim jezicima, svakodnevno im stižu dnevne novine, potom časopisi, periodična štampa. U toku je zvaničan zahtev da se odsek za hrvatsku književnost odvoji od srpskog i stvori posebna katedra za hrvatski jezik i književnost. Hrvati su koristili ne samo dozvoljena sredstva da promovišu svoj jezik i svoju literaturu u svetu, već svojataju i pisce iz srpske književne baštine. Tako se o Ivi Andriću u Italiji predaje kao o srpskom ili hrvatskom piscu, u zavisnosti od stava profesora. Da ne govorim o književnosti Boke Kotorske, koju takođe prisvajaju neki hrvatski naučnici koji se rukovode političkim a ne istorijskim razlozima.
       Kod nas u lektoratu nema ni dnevnih ni periodičnih novina, ni geografskih i istorijskih atlasa ni mapa, ni postera sa ćiriličnom azbukom koja se uči tek od prošle godine pošto su svi prethodni lektori bili Hrvati. Zvanično postoji udžbenik Bože Đorića za studente koji izučavaju srpski kao strani jezik, a od 1997. u upotrebi je "Početni srpski za strance" Maše Selimović i Ljubice Živanić, koji je objavio Institut za strane jezike. Koristimo još italijansko-srpski rečnik Ivana Klajna, a u toku je izrada srpsko-italijanskog rečnika.
       Ne postoji gramatika srpskog jezika za strance za analitičke jezike. To su jezici koji nemaju padeže već se padeži zamenjuju predlozima - italijanski, engleski, francuski, španski. Trebalo bi što pre da se napravi minimum poznavanja gramatičke strukture i leksičkog fonda, što postoji za sve druge evropske jezike. Taj predlog je sačinila grupa uglednih stručnjaka i lingvista, Ministarstvo za prosvetu ga je usvojilo, ali ništa nije urađeno. Takođe nema jednojezičnog, srpsko-srpskog rečnika. Mi smo imali takav rečnik Miloša Moskovljevića, ali je on bio spaljen posle kritike Mirka Tepavca, i novo izdanje štampano pre nekoliko godina potpuno je rasprodato.(Kao direktor "Politike", Mirko Tepavac je u jednom uvodniku, šezdesetih godina, napao ovaj rečnik zbog definicija nekoliko "nepodobnih"reči, među kojima su bili "četnik" i "ustaša", posle čega je tadašnji direktor Nolita Vasko Popa naredio da se u toplani spali celokupan tiraž. Sačuvan je samo mali broj primeraka - prim. R.S.)
       Od početka školske godine, kada sam otišla u Bari, do danas, lično sam se zauzela da opremim lektorat knjigama koje sam dobila od Instituta za književnost, Matice srpske, Srpske akademije nauka i umetnosti. Pomoć mi je obećana i iz Zavoda za izdavanje udžbenika. Međutim, sve je to stvar lične inicijative, a izostaje briga države da ovim putem popravlja svoju ne baš ružičastu sliku u svetu. Tim pre što (govorim, doduše, o Bariju, ali čujem da ima sličnih primera i na drugim lektoratima u Evropi) mladi pokazuju sve veće interesovanje za učenje srpskog jezika. Događaji koji su poslednjih godina obeležili naš život privlače pažnju, makar i zbog negativne reputacije. Zbog blizine Jugoslavije i mogućnosti privredne saradnje, pre svega, u Bariju, i Italiji inače, ima zainteresovanih za izučavanje srpskog jezika pa jer red da im država to i omogući.
       Pitanje jezika u svetu se sve više postavlja kao apsolutno političko pitanje. Italijanski slavista iz Firence Anton Marija Rafo nedavno je objavio tekst u kome kaže da je sada na redu "crnogorski" jezik koji podrazumeva ćirilično i latinično pismo, ali u azbuku i abecedu uvodi tri nova slova. Rafo to komentariše kao jasnu želju da se odvajanjem od linije Karadžić-Daničić-Belić, što predstavlja standrad srpskog jezika, u stvari jasno iskazuju antisrpstvo i filohrvatska nota. On predviđa da će se i crnogorski jezik, poput makedonskog koji se iznedrio iz bugarskog, iznedriti iz srpskog. Naravno, Rafo mnogo toga temelji, pre svega, na osnovu dve nove knjige Vojislava Nikčevića "Crnogorski jezik" i "Piši kao što zboriš". U podnaslovu ove druge stoji da je reč o glavnim pravilima standarda crnogorskog jezika."
      
       R. S.