Vecina domacih politicara, kako onih iz vladajuce koalicije, ako i onih iz opozicionog tabora, po mišljenju eksperata, ne ume dobro da se obuce: ili su dovec sivog, ili nemarnog izgleda, ili suviše nakindureni…

      Mac, mac, reče jedan visoki funkcioner vlade "Narodnog jedinstva" devojci s pudlicom na povocu, na Zemunskom keju. - Nije to maca, to je pas, sa osmehom odgovara devojka. - Pa i ne govorim psu, samozadovoljno će funkcioner i nastavi da šeta. A korak ili dva iza njega, šetao je i narogušeni telohranitelj, s desnom rukom upadljivo zavučenom ispod sakoa, na gotovs.
       I ovo obraćanje psu ili maci govori o načinu na koji srpski političari grade i plasiraju svoj imidž; uspešno, izgleda, ma koliko to čudno zvučalo, pošto se ona plavuša sa pudlicom od srca nasmejala pošalici i ponosno se isprsila.
       Specifičan za većinu naših političara jeste njihov bodigard imidž, italijansko-mafijaški izgled koji kod nas označava uspešnog čoveka.
       "Postoji jedan italijanski izraz koji, kada se prevede, znači 'paunisati se'", kaže poznati beogradski stilista Ašok Murti. "Bavljenje sopstvenim izgledom je naš nacionalni sindrom koji, eto, nije zaobišao ni političare. Ono često ide i u neprimerene ekstreme, ali to je, izgleda, deo našeg mentaliteta. I političari su, ipak, deo ovog naroda."
       Čovek zaslužan za najveću stopu privrednog razvoja kojom hita naša zemlja Mirko Marjanović tipičan je primer političara sa ovih prostora. Zlatan sat, veliki zlatan prsten, svilena maramica u džepu sakoa, jarko žute i šljašteće kravate... Karakteristično je za Marjanovića njegovo upadljivo kicošenje i razmetanje spoljnim detaljima kojima kao da sebi pokušava da prida veću važnost.
       Ali to ne odgovara ni njegovim godinama ni njegovom statusu, smatraju modni eksperti. Dodaju i da je Marjanovićevo razmetanje, možda, neprimereno stanju u kome nam je Srbija.
       Primetno je da se izgledom svojih ljudi najviše bave Demokratska stranka i crnogorski državni vrh, kao i Srpski pokret obnove. Takođe, napominje Ašok Murti, "veoma uspešnu i elegantnu promenu imidža izvršili su i bivši generali Vuk Obradović i Momčilo Perišić".
       Predsednik DS Zoran Đinđić usvojio je imidž zapadnoevropskog političara - skupa elegancija, srednje upadljiva, uvek dobro spakovana. "Kad pogledate Đinđića, ne vidite šta on nosi, ali ste uvek sigurni da je dobro obučen", kaže jedan beogradski stručnjak za marketing. "Upravo je to osnovna ideja - da političar svojim izgledom odaje utisak sigurnosti, na kojoj ništa ne štrči."
       S druge strane, SPS je nekako nevoljno uvučen u tu priču, što se vidi i na prvi pogled. "Čitav SPS je jedna siva struktura, poslušnici koji nemaju gotovo nikakav imidž, i upravo je to karakteristično za njih", smatra marketinški konsultant Voja Žanetić.
       Svakako, najupadljivije neupadljiv među kadrovima SPS-a je "sivi" potpredsednik savezne vlade Nikola Šainović. Obična siva odela, bele košulje, neupadljive kravate, ništa specijalno da se vidi, da ukaže na njegovu moć i značaj.
       Ima, ipak, i među socijalistima izuzetaka. Predsednik Srbije Milan Milutinović - vidi se kada se on pojavi u javnosti - veoma brine o svom izgledu. "Zahvaljujući svom angažovanju u diplomatiji, počeo je čak i da koristi neke zapadne kanone u oblačenju", kaže Ašok Murti. Njegovom stilu doprinelo je, valjda, i urbano poreklo, to što su mu i deda, i pradeda bili Beograđani, čime je često umeo da se pohvali.
       Ima ih, opet, kojima smeta što su odela našeg "nevidljivog" republičkog predsednika tesno skrojena ili što ne ume dobro da veže kravatu. Ali, o ukusima...
       A čudesnu transformaciju doživela je i Gorica Gajević, priča se, po nagovoru najbolje prijateljice. Promenila frizuru, skratila suknju, dobrano poradila na imidžu. Ranije se hvalila da nosi "Šanelove" kostime a ni sada, kada ne može iz zemlje, ne odriče se ekskluziviteta oblačeći se, kako kažu, u "Euromodi". Na poslednjem kongresu SPS-a suknja joj je bila još-malo-pa-mini, što je mnogima zasmetalo, zbog ozbiljnosti teme.
       Nova i drugačija pojava u redovima "najbrojnije stranke na Balkanu" je i vredni graditelj Milutin Mrkonjić. "On je izabran da bude neka vrsta Bate Živojinovića srpskih građevina - dođe i kao heroj kaže: 'Ovaj most će biti završen pre roka'", kaže Voja Žanetić.
       Mrkonjić je jedini političar koji u javnosti može da se vidi i bez odela i kravate, u farmerkama i dukserici, bez kaputa ili mantila ali zato u skupoj "Paul & Shark" jakni. Nehajni, građevinarski način oblačenja on je preneo i na svoju novu funkciju. Uostalom, ako prihvatimo da je stvarno reč o obnovi i izgradnji, da se tu radi a ne prikazuje, onda je njegov imidž upravo onakav kakav treba da bude. A to je imidž čoveka iz naroda, bliskog svojim radnicima.
       Za najbolje obučenog socijalistu i jednog od najelegantnijih političara ovdašnjih važi srpski ministar kulture Željko Simić. Najisfriziraniji član vladajuće stranke, miljenik Ruške Jakić, uporno i upadljivo gaji mondenski imidž čoveka koji je uvek u trendu. U modi je tamno, eto Simića u tamnom odelu, u modi prsluci i visoke kragne, Simić se momentalno presvlači.
       Govori Ašok Murti: "Takvim imidžom gospodin Simić je previše trenutno ograničen, a političari svojom pojavom moraju da pokažu da zahvataju širi spektar vrednosti. Treba da budu u kontaktu sa vremenom u kome žive, ali da se od njega i distanciraju, čime će pokazati da poznaju modu ali da je tretiraju na svoj način. Slepo praćenje trendova, s druge strane, ukazuje na nedostatak originalnosti pa čak i pouzdanja u sebe."
       No, i Simić i Marjanović i Mrkonjić samo su izuzeci. Ostali, više ili manje neupadljivi i međusobno slični, izvor svog imidža našli su u svom predsedniku. "Postoji jedna definicija, nije moja, koja kaže da se drug Tito podelio na dva dela - jedan je distribuiran Tuđmanu, drugi Miloševiću", kaže Voja Žanetić. "Tuđmanu je pripao glamurozni deo, maršalski, a Milošević je razradio onaj drugi."
       Za Miloševića su karakteristične i uvek iste kravate - bordo ili plava, ništa drugo. "Na njima kao da piše: Konzervativan sam. Ne želim ništa da promenim", kaže Ašok Murti. Zanimljivo je, dodaje, i predsednikovo forsiranje tamnih odela, za koje psiholozi kažu da ukazuju na mračnog tipa.
       Voja Žanetić primećuje da je situacija "malo pomerena kada su julovci u pitanju". Razlika između SPS-a i JUL-a je kao između Radio televizije Srbije i TV Pink. "JUL je oličenje 'pink' politike koja od nje pravi Grand šou. Oni su estradni, politiku shvataju kao tezgu, za razliku od SPS-a koji se njome bavi kao poslom", kaže Voja Žanetić.
       Kod Ljubiše Ristića, recimo, predsednika Jugoslovenske levice, ljudi iz sveta mode primećuju kaubojke na nogama, malo pohabane, "kao da su izvađene iz nekog pozorišnog fundusa". A kada pokuša to da promeni, shodno svom političkom uverenju, navuče košulju sa ruskom kragnom i ekstravagantni sako sa kopčanjem do grla. "Ovakav način oblačenja uklapa se u pozorišni deo njegovog života, ali je nespojiv sa njegovim političkim angažmanom", ocenjuje Ašok Murti.
       I predsednica Direkcije JUL-a Mira Marković počela je da menja svoj imidž. Primetno je, oslobađa se lagano lepršavo cvetnih dezena obavezno crne i tamne garderobe. Tu su sada i skuplji materijali nego ranije, uređenija frizura bez cveta da je remeti...
       Jedan od pokliča koji su pratili famoznu Osmu sednicu bio je "dole sa lister odelima". Pripadnici pobedničkog tima iz onih vremena, u sivim, konfekcijskim odelima okraćih rukava i sa razdrljenim kravatama, u međuvremenu su otkrili "Armanija" i ostale, pa su počeli da se presvlače. Ali taj duh nastavlja da živi - kod onog socijaliste koji zaboravlja da skine "Kristijan Dior" etiketu sa rukava svog tamnog, elegantnog odela, ali i kod radikala koji, smatra Voja Žanetić, predstavljaju "upravo neku vrstu nastavka Osme sednice". "To su ljudi koji slabo znaju padeže i katastrofalno se oblače", kaže Voja Žanetić.
       Nisu, međutim, ni svi radikali isti, recimo, za razliku od većine ovdašnjih političara, radikala i inih, Maja Gojković se većinom snabdeva kod domaćih proizvođača, prvenstveno u "Afrodite mode collection" i kod kreatora Zorana Stanića.
       Njen partijski predsednik je drugačija priča. Čovek bez stila, bez predstave o sopstvenom izgledu, koji svakim detaljem, kravatom, naočarima ili odelom, svejedno, govori: "Baš me briga za imidž. Moj stil je antistil." "Kravata uvek kao da mu je samo prikačena, on je nosi zato što mora. To su stalno loše kravate, uza sve još i loše vezane", kaže Ašok Murti.
       Ovaj stilista napominje da su kravate danas praktično jedini kreativni deo muške garderobe, koji ima veliki udeo u neverbalnoj komunikaciji i koji puno govori o onome ko je nosi. Standardi i nenapisane poruke kravata svuda su u svetu isti, ali Šešelj njih odbacuje. "Kada bi on, kojim slučajem, bio u prilici da se sastane sa zapadnim političarima, oni bi doživeli pravi vizuelni šok", veli naš sagovornik.
       "Svojim imidžom radikali se, jednostavno, trude da privuku čoveka koji hoće da glasa za 'one što piju pivo ispred prodavnice zajedno sa mnom'", kaže Voja Žanetić.
       Naša šarenolika opozicija je, opet, sasvim druga priča. Dvojica se, ipak, iz dosadno-jednolikog opozicionog lonca izdvajaju svojim neformalnim imidžima - jugoslovenski superdeka Dragoslav Avramović i istoričar Milan St. Protić. Avramović je, kažu, tip mudrog penzionera koji svojom jaknicom, džemperima i kariranim košuljama, neodoljivo podseća na nekog harvardskog predavača. Protić, s druge strane, kaže Ašok Murti, svojim neformalnim nastupom uspešno gradi imidž intelektualno-sportsko-gradskog lika.
       Najveći zaokret u imidžu, veći i od Gorice Gajević, napravio je predsednik SPO-a. Prilikom predizborne kampanje 1997. godine pojavio se novi Vuk; nemarni umetnik, razbarušeni kralj ulica i trgova, govornik epske širine i zamaha pretvoren je u "običnog" političara, nalik na one stereotipne zapadnoevropske. Doduše, sa manirima "balkanskog džentlmena", kako reče portparol SPO-a Ivan Kovačević.
       Vukov imidž, smatraju stručnjaci, trebalo bi da odgovara njegovoj ličnosti - uvek bi trebalo da bude nekoliko detalja, malih grešaka u njegovoj pojavi, kako bi ona bila uverljiva. Ali on je sada ili previše upeglan, ili ode u staru razbarušenost koja političaru kakav on želi da postane nikako ne priliči.
       Vukovom lutanju između epskog pesnika-tragičara i modernog političara uzrokuje delom i to što, čini se, njegova transformacija nije izvršena do kraja. Napravljene su samo radne verzije novog imidža, odabrana jedna koja je trebalo da posluži kao polazna tačka za njegovu dalju obnovu i izgradnju, ali se na tome, izgleda, i stalo.
       No, ne vrše se samo korekcije garderobe i frizure. Odlikuju naše političare (političarke, zapravo) i mnogo krupniji zahvati, izvlačenje masnih naslaga iz tela, na primer. Pripišimo to želji da se promeni imidž ili običnoj ženskoj sujeti, svejedno, tek, liposukcija dovodi i do komičnih situacija, poput one u kojoj ministarka, posle intervjua novinaru daje svoju fotografiju u novom izdanju i ljubazno ga moli da poradi na tome da se uz tekst objavi upravo ta, a ne neka starija.
       Interesantno je i pitanje gde naši političari kupuju svoje "krpice". Opozicioni još i mogu napolje, tako da je problem manji, ali šta rade ovi drugi? Ni tu nema problema pošto, tvrdi stilista Ašok Murti, "99 procenata ima svoje privatne izvore snabdevanja". "Oni, u stvari, biraju kanale koji generišu sivu ekonomiju da bi se obukli", tvrdi Murti. Drugim rečima, oblače se kod "šanera", po iznajmljenim, sigurnosnim kamerama opremljenim "gajbama" u centru Beograda, prepunim robe donete iz Italije.
       Ali oblače se i na drugim mestima, u ekskluzivnim buticima Sava centra, recimo. Sami i bez telohranitelja, dolaze i oni sa vlasti i ovi iz opozicije, kažu prodavačice. "Često nas pitaju za savet kada kupuju. Obično uzimaju puno stvari, ali obavezno traže popust i kada kupuju samo jedan par gaća", kaže devojka zaposlena u jednom od butika.
       "Ma, oni dolaze samo zbog devojaka koje ovde rade", ubacuje se njena koleginica.
       Svejedno, zbog devojaka ili ne, bez obzira na tužne priče o posledicama NATO agresije i katastrofalnom stanju u kome grca zemlja nam, "paunisanje" i kupovina skupih krpica ne prestaju. Kao i to sitno, pijačarsko cenkanje oko gaća, toliko slično onome oko poslaničkih fotelja i privilegija. I samo da se zgrabi - jeftinije gaće ili neka profitabilna foteljica, nebitno - da se zgrabi sve što može, dok može.
       Toliko o imidžu domaćih političara.
      
       NIKOLA VRZIĆ