NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Simbol propadanja

"Geneksova" škola mišljenja bila je najvrednija. To je bila preteča slobodne tržišne ekonomije u zemlji

      Prilično sam izbegavao da pričam o "Geneksu" da to ne bi dobilo konotaciju lične osvete ili zlobe. S druge strane, mislim da imam i pravo da neke stvari zameram ljudima iz vrha zemlje. Ja sam čak popuštao na neke teme, bilo mi je sugerisano da probam, ali to kod ove vlasti nema nikakvog uticaja i sve se završilo nekoliko dana posle jednog intervjua, po nalogu sa najvišeg mesta.
       "Geneks" je 1989. bio u velikoj ekspanziji, pre svega u spoljnoj trgovini Jugoslavije, a posebno Srbije. Već se uveliko govorilo da dolaze ozbiljna vremena, a ja nisam tada mogao da pretpostavim rat i krv. Sukobe i oštre podele da, ali čvrsto sam uveren da rat nije bio neizbežan. Možda je razlaz bio neizbežan, ali ovako krvav svakako nije.
       Centar biznisa tada je stvarno bio u Srbiji, glavne pare išle su u Beograd, možda nismo u celoj zemlji bili voljeni, što u poslu nije ni važno, ali smo svakako bili izuzetno poštovani. Koincidencija čitavog niza nepovoljnih okolnosti i ličnosti dovela je dovde. Nikako nije dobro gledati "Geneks" kroz inventar materijalne štete. Ja nisam kvalifikovan za priču šta se desilo sa parama za ovih desetak godina. Ne treba, mislim, tako ni da je postavimo, jer bismo time jako uprostili stvar i sveli je na knjigovodstveno-odštetni zahtev. To inače stoji, ali ne može biti glavni prilaz celoj priči.
       Mi na poslovnom planu krajem 1989. i početkom 1990. nismo imali osipanje partnera iz drugih republika. Znali smo da postoji koncept republičkih ekonomija, ali su svi još bili poslovno privrženi "Geneksu". Mi smo u pogledu imovine samo rasli, bili smo pred čitavim nizom projekata zamišljenih, doduše, za mirnodopski razvoj Jugoslavije. Tada smo mislili o stvaranju "Geneksa" kao velikog holdinga koji bi išao u pravcu bankarstva, unutrašnje trgovine, distribucije, imali smo projekte u turizmu i proizvodnji. Čak smo razmišljali i o nekom akcionarstvu kao preteči buduće privatizacije.
       "Geneks" je, smatram, imao sledeće vrednosti: prvo, ogromnu koncentraciju sposobnog kadra od preko dve hiljade kreatora posla, kadrih da rade u inostranstvu. Drugo, to je bila organizacija specijalizovana po poslovnim oblastima, od hrane do finansijskih transakcija. "Geneksova" organizacija na svim glavnim područjima u svetu bila je apsolutno najbolja. Treća vrednost bile su poslovne veze i informacije. "Geneks" je bio u izuzetnim odnosima sa velikim svetskim kućama, uključujući mnoge banke i konsalting firme. Obrtni kapital bio je veliki, mogli smo brzo da pokrenemo i obrnemo novac. Na kraju, imali smo i te nekretnine.
       Najveća vrednost "Geneksa" bila je u tom, da kažem, modernom duhu privređivanja, u toj atmosferi pravog evropskog poslovnog sistema. Da vas za ravnopravnog partnera prihvati "Mekdonalds", "Boing", "Interkontinental", morate stvarno imati kvalitet. "Geneksova" škola mišljenja bila je najvrednija. To je bila preteča slobodne tržišne ekonomije u zemlji. U ono vreme i u onim uslovima ostvarivan je maksimum - "Geneks" je ipak uspeo da se odupre samoupravljanju i onom zaista besmislenom Zakonu o udruženom radu. Već je bio zakoračio tamo gde je trebalo da budemo ovih deset godina, umesto što smo išli natrag. On je bio embrion jedne moderne svetske srpske kompanije što ćemo mi tek sada, ako bog da, početi da ostvarujemo.
       Mogao je "Geneks" da se raziđe i od njega da se napravi deset "Geneksa", da je država išla u pravcu demokratije, otvaranja, privatizacije i višepartijskog sistema.
       Mi nismo bili pod tutorstvom prethodne političke vlasti, imali smo partnerski odnos, čak smo vrlo često dobijali pomoć i zato je to bila tako uspešna priča. Ne želim da idealizujem tadašnje rukovodstvo i ljude, bio je to, prosto, sklop dobrih okolnosti. Ne bi se, uostalom, toliko pričalo o "Geneksu" svih ovih godina da nije vredeo. Meni je veoma žao što su oni to upropastili. Ja mogu sad da pretpostavljam da je tada u rukovodstvu Srbije, mora biti, postojao neki političko-privredni koncept nacionalističke Srbije i trebalo je likvidirati jedan previše jak i samostalan centar koji nije bio spreman tome da služi.
       Nije to bio sukob ličnosti, pogotovu sa moje strane nije, već koncepata: ja sam bio za otvorenu privredu, a oni su nameravali da zagospodare svim tokovima kapitala da bi mogli da sprovedu svoj politički koncept. Jedna od prvih ideja bila je da ovladaju "Geneksom". Trebalo je da Zoran Todorović Kundak preuzme firmu iznutra, čemu sam se ja usprotivio. Mogao je da dođe da uči zanat, ali da preuzme kuću u vidu nekog potpredsednika - rezolutno sam rekao ne. To je bio povod, a razlozi su bili koncepcijski - mi smo se u svemu razlikovali. Da nismo tada, razišli bismo se svakako kasnije, kad su oni otkrili karte - diktat, sila, oružani sukobi. Već 1989. razišli smo se po svim krupnim ekonomskim pitanjima.
       Pošto nisu hteli da gube vreme na ubeđivanje sa mnom, organizovali su izvesnu grupu iznutra (nije teško kupiti ljude) i preuzeli su "Geneks". Ja sam predsedniku Republike tada napisao pismo u kome sam rekao da za dobro srpske privrede treba drukčije raditi, ali nisam dobio nikakav odgovor. Odnosno, dobio sam ga u svemu što se dešavalo za ovih deset godina. Oni su sprovodili jedan sasvim antiistorijski proces, pa je lomljenje "Geneksa" lomljenje svih struktura u državi.
       Umesto apsolutno inertnog i nesposobnog rukovodstva, nažalost iz "Geneksa", mogli su dovesti nekog sposobnijeg, ko bi bio mnogo korisniji sluga sve ovo vreme. Zašto nisu, ne znam. Uostalom, mnogo je nelogičnih stvari i gluposti napravljeno. Mogu da pretpostavim da su mnogi ljudi i druge kuće, zbog svojih političkih i materijalnih interesa, bili srećni da "Geneks" tavori. Odgovaralo im je da upadnu u taj prazan prostor. Rukovodstvo zemlje diglo je ruke, bavilo se drugim poslovima i sve je nekako išlo.
       E sad, ko je tu šta sve ućario, koje su malverzacije napravljene, gde su pare, imovina, ne mogu da ulazim u to. Ima ko je trebalo time da se bavi, ili će se jednog dana baviti. Ne pretim nikome, samo kažem da se za sve mora odgovarati. "Geneks" je, u krajnjoj liniji simbol jedne ekonomije i politike destrukcije. U stvari, simbol je propadanja na svim frontovima. Računi se moraju položiti, završni račun mora se napraviti, kad-tad.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu