Radoman Božović se vratio u javnost izvukavši iz stečaja firmu kojoj "Progres" Mirka Marjanovića nije mogao da bude "ni poslovnica"

      Radoman Božović u javnost se vratio u svom stilu - uz veliku pompu. Ovoga puta pažnju javnosti usmerio je na gotovo zaboravljeni "Geneks", nekad najjaču i najuspešniju spoljnotrgovinsku firmu u bivšoj Jugoslaviji. Od one nekadašnje, da je tako nazovemo, socijalističke multinacionalne kompanije, sa godišnjim prometom i do sedam milijardi dolara, tokom deset godina raspleta ostala je samo ljuštura. Buru negodovanja preostalih radnika, koji godinama čame na prinudnim odmorima, i ponovno zanimanje javnosti izazvala je Božovićeva izjava da je, kao rezultat "odvajanja aktivnog od pasivnog biznisa", osnovana nova kompanija "Internešenel CG". Ona će, prirodno, nositi "aktivni" biznis, dok će "pasivni", što podrazumeva dugove, gubitke i višak radnika, zadržati stari "Geneks".
       Božović se, doduše, nije složio sa konstatacijom da je nova firma enigmatičnog naziva izmišljena da izvuče preostali kapital i poslove, dok će stari "Geneks" (p)ostati "groblje slonova". Cilj je sasvim drugi, objasnio je Božović prilikom svog prvog pojavljivanja otkad je pre godinu dana postavljen za direktora "Geneksa": kako firma nije mogla normalno da posluje usled permanentne blokade računa, otvorena je nova. Za godinu dana rada, kaže, postigla je izvanredne rezultate. Iz (skoro) mrtvih povratio se i "Geneks" tako da je bar izbegnut stečaj, za koji je pre Božovićevog dolaska već bio pokrenut prethodni postupak kod Privrednog suda u Beogradu.
       "Nisam direktor ni trgovac od iskustva", skromno je priznao Radoman Božović. Jedni su u ovoj iskrenosti prepoznali zrnce ironije (s obzirom na glas koji ga prati kao vrlo bogatog i veštog biznismena), a drugi su se logično zapitali šta onda traži na čelu ovako delikatne i kompleksne firme. O njegovom postavljenju govorilo se (bar) od 1996. godine, ali je stvarno došao tek dva dana posle početka bombardovanja. Sam Božović izbegao je razgovor za NIN, uprkos čvrstom obećanju i uz uslov da govori samo o "Geneksu", a ne i o politici.
      
       Obnova
       Odvojiti "Geneks" od politike, naravno, nije moguće. Prosto zato što je ova kompanija nastajala i rasla sa prethodnom Jugoslavijom, a sa njom i propadala. U oba slučaja, a posebno u ovom drugom, presudnu reč imala je politika. Radoman Božović došao je da pokupi srču, kad je cela firma već temeljno razbijena.
       Mada se prvo malo snebivao, na kraju je rezultat desetogodišnjeg rada svojih prethodnika opisao kao porazan, zbog čega, možda, treba i da odgovaraju. Priznao je da je "Geneks" sada "relativno mala kompanija". On se, kaže, borio u teškim uslovima i stvorio "Internešenel CG" da upravlja imovinom koja nije ni pod kakvim opterećenjem: umesto dva aviona koja je pre godinu dana zatekao, sada su sva četiri preostala data u lizing u afričke zemlje. "Geneks drvo" obnovilo je posao, nekadašnji "Geneks kristal" sada je "Geneks trejd", a pošto je, kaže, trgovina pogodnija za male firme, svi maloprodajni objekti (na najboljim lokacijama) biće dati u lizing ili poslovnu saradnju. Otvoriće se i novo preduzeće "Geneks nekretnine".
       Dosta sredstava uloženo je u obnovu turističkog biznisa na Kopaoniku. Novost je to što će naši građani po principu "tajm šeringa" moći tamo da kupe termine na 99 godina. U planu je da se "Geneks" grupi priključe i objekti Petrovaradinske tvrđave u Novom Sadu. Takođe se organizuje i proizvodnja sredstava za agrar po sistemu zakupa fabrika. Do sada, tvrdi Božović, nisu uspeli da revitalizuju samo sektor tekstila, farmacije i metala.
       Dve ključne stvari koje su potrebne, a nedostaju da se sve što je planirano i ostvari, jesu pare i ljudi. Božović tvrdi da je aktivni kapital preduzeća sada oko četiri milijarde dinara, a da je upravo u toku konkurs za prijem stotinak mladih stručnjaka, jer je firma ostala bez sposobnih biznismena. Naši sagovornici, stari geneksovci, pak (ne sporeći da se Božović bori da ostvari nemoguć zadatak) tvrde kako prvo, nema para da se investira u sve što je nabrojano, a drugo, dok od tih mladih ljudi postanu biznismeni, treba da prođu neke godine. I to ne u ovakvom okruženju.
       O tome kako je "Geneks" osnovan - ovom prilikom samo kratko: preduzeće "Generaleksport" osnovano je 1952, prelaskom 19 radnika iz uvozno izvoznog preduzeća "Morava". Prvi direktor bio je Mihailo Županjevac. Pod vođstvom direktora Vlade Višnjića dostigao je svoje zvezdane trenutke i, reklo bi se, nadrastao samu državu, pošto su strane zemlje, umesto garancija NBJ, nekad uzimale garancije "Geneksa". Takođe je Narodnoj banci povremeno odobravao pozajmice. Višnjić je "pao" kao žrtva političkog obračuna, a nasledio ga je Milorad Miki Savićević. Došlo se dotle da je preduzeće 1989. godine obavljalo oko 13 odsto jugoslovenskog i 27 odsto srpskog spoljnotrgovinskog prometa i imalo godišnji obrt od oko šest milijardi dinara.
       A onda je i Savićević, političkom odlukom, smenjen. Sa takozvanog najvišeg mesta u Srbiji, jer nije pokazao dovoljno oduševljenje ritualnom Osmom sednicom. Upućeni, doduše, tvrde da je Savićević u poslednjem trenutku, nekim izjavama (naročito o tada aktuelnom bojkotu slovenačke robe) pokušao da se spase smene, ali je bilo kasno. Posle sučeljavanja sa Radošem Smiljkovićem (sada ambasadorom u Sofiji) završio je u bolnici i otuda poslao pismo sa otkazom.
       Na njegovo mesto postavljen je (u v.d. statusu) Andrija Dozet, dugogodišnji geneksovac, kome je bilo preostalo još dve godine do penzije. Ostao je skoro deset godina, a za to vreme "Geneksu" je ostalo ime (koliko god ono sada vredelo) ogromni dugovi i nešto od nekretnina i druge imovine. Finale sunovrata predstavljalo je pokretanje predstečajnog postupka 1998. godine jer je račun neprekidno bio u blokadi više od zakonskih 60 dana, odnosno od avgusta do decembra 1997. na računu nije bilo ni prebijene pare. Došlo se do jedne bizarnosti, da je čak i Đovani di Stefano, "čuveni" svetski biznismen zaljubljen u Srbiju, poslao pismenu ponudu da kupi većinski deo "Geneksa". Nije dobio odgovor.
      
       Čudovište
       Zašto je firma, čija je vrednost procenjivana na milijardu dolara, posle 45 godina napredovanja, za samo osam godina dovedena do stečaja? Priča je vrlo kompleksna: jednostavnog, a ni pouzdanog odgovora nema, ali se generalno može reći da je pratila sudbinu cele zemlje. Zato se može tretirati i kao svojevrsna paradigma propadanja, uništavanja, pa zašto ne reći i pljačkanja cele (preostale) Jugoslavije.
       Šta je "Geneks" sve posedovao u trenutku odlaska Mikija Savićevića pouzdano bi mogla utvrditi jedino neka popisna komisija. Šta je Radoman Božović zatekao prošle godine i gde se izgubila razlika, mogla bi utvrditi finansijska policija. A onda bi bilo posla, sigurno, i za "pravu" policiju. Mi ćemo ovde, radi zaokruženja priče, izneti samo grube podatke: na listi londonskog ekonomskog časopisa "South" "Geneks" je zauzimao šesnaesto mesto od 600 najuspešnijih trgovačkih kuća u zemljama u razvoju. Imao je oko 60 preduzeća u celom svetu, od Zapadne i Istočne Evrope preko Kine, Indije, Bliskog i Srednjeg istoka, Amerike, delom Afrike, a bilo je u toku i stvaranje mreže na Dalekom istoku. "Geneksov" turoperater "Jugoturs" dovodio je godišnje oko 800 hiljada turista, dok je "Aviogeneks" sa osam sopstvenih aviona, prevozio više od 600 hiljada putnika godišnje. Tu je još i hotel "Interkontinental" u Beogradu, "Geneks" apartmani, "Geneks" hoteli na Kopaoniku. U Jugoslaviju je posle šesnaestogodišnjih pokušaja doveo "Mekdonalds" lanac od 24 hiljade restorana u svetu, kao i "Deli frans", poznatu francusku pekarsku kompaniju. Imao je tada oko 6 500 zaposlenih, među kojima su bili najbolji domaći menadžeri, sposobni za ravnopravnu bitku (poslovnu, a ne bukvalnu, što se kasnije praktikovalo) na svetskoj sceni. "Geneksova" poslovna zgrada "Zapadna kapija Beograda" bila je, kako doslovno, tako i u poslovnom stilu okrenuta ka Zapadu.
       A onda je došla famozna Osma sednica i novo rukovodstvo. Tu se vraćamo na pitanje zašto je ovakva firma uništena. Ako imamo u vidu ono što je navedeno i uzmemo u obzir iskustvo sa ovom vlašću u protekloj deceniji, odgovor se sam nameće: trebalo je ovladati ovim sistemom, ne samo zato što je bio svojevrsna fabrika para (kojih nikad dosta) nego i zato što je praktično bio "država u državi". Toliki broj moćnih i sposobnih ljudi sa toliko poslova, para, veza po celom svetu i u celoj (već u izgledu bivšoj) Jugoslaviji, nije imao šanse da ostane izvan kontrole ambiciozne nove vlasti u narastanju. Tim "čudovištem" moralo se ili munjevito zavladati, ili ga razbiti. Na kraju je urađeno i jedno i drugo.
       Da će biti problema, postalo je jasno još odmah: Miki Savićević odbio je zahtev da na direktorsko mesto postavi tada mladog i ambicioznog (a sada pokojnog) Zorana Todorovića Kundaka. Onda je od 25 miliona dolara razrezanih za čuveni zajam, uplatio svega pet miliona i tri miliona poklonio. Pa se potom usprotivio da se nemački "Simens", dugogodišnji partner ovdašnjeg PTT-a, zameni francuskim "Alkatelom", na čemu je insistirao predsednik Srbije Slobodan Milošević, a po sugestiji svog prijatelja Miodraga Zečevića (kasnije deportovanog) direktora "Bank Franko-jugoslav" u Parizu. O delikatnim poslovima koje "Geneks" nije bio rad da obavlja za vlast koja se pripremala za rat, nema zvanične potvrde, pa ih nećemo ni pominjati.
      
       Progres
       Kad se već "Geneksom" zavladalo, kad je smenjen direktor i razjuren (preciznije: sam se razbežao) najsposobniji tim ljudi, postavlja se pitanje zašto je, na kraju, sasvim uništena firma. Tim pre što bi ona jaka režimu mogla i da koristi. Logike, kao i u mnogim drugim stvarima koje su urađene, nema, ili se ona bar do sada još ne vidi. Tek, poslove "Geneksa" preuzele su druge firme, što društvene (kao "Progres" Mirka Marjanovića ili "Ineks"), što privatne (recimo, "Delta") koje su mahom osnovali bivši "geneksovci". Neki od njih i te kako dobro sarađuju sa režimom svih ovih godina, iako im sedišta (svima) uopšte nisu u Beogradu. Svi su jako bogati ljudi.
       Jedna nesrećna takozvana objektivna okolnost zaista jeste pogodila "Geneks". Njegov sunovrat poklopio se sa raspadom SSSR-a koji je, preko čuvenih barter aranžmana i robnih lista bio "Geneksova" zlatna koka. Ako se i poveruje da se u promenjenim okolnostima nije na vreme prilagodio, postavlja se pitanje kako je to uspelo jednom "Progresu" koji, kako se izrazio jedan od naših sagovornika bivših rukovodilaca "Geneksa", "nije mogao da mu, u svoje vreme, bude ni poslovnica." Isti je slučaj i sa sankcijama - dok je rukovodstvo "Geneksa" njih potezalo kao dežurni alibi, dotle je Mirko Marjanović raspredao o "privrednom bumu" i rekordnom profitu "Progresa" uprkos sankcijama. On je uspevao da dobije atraktivne poslove, što je još jedan od dokaza da je "Geneks" gurnut u stranu.
      
       Stečaj
       Radilo se, doduše, na uništavanju i iznutra: "Jugoturs" je prodat grčkoj firmi "Travelvej" za samo 255 hiljada maraka (sada Božović tvrdi da ga je "Geneks" opet otkupio za iste pare), "Mekdonaldsu" su prodate akcije (Miki Savićević tvrdi da je to zločin), JUL-u, odnosno Nenadu Đorđeviću ispod cene je prodata zgrada u ulici Đure Đakovića, prodat je deo flote "Aviogeneksa", a "Deli Frans" je ušao u sastav privatnog preduzeća. Firme po svetu su pogašene ili su se svele na čoveka i telefon, a šta je bilo sa zamrznutim novcem na stranim računima, ne zna se. I još je Andrija Dozet u jednom od svojih vrlo retkih javnih istupa (1997) naglasio kako mu je "izuzetno drago što smo uz velika vlastita odricanja uspeli da održimo kontinuitet, sačuvamo imovinu i jedan broj ljudi, kao i ugled u svetu". Istu godinu, u kojoj je firma došla do stečaja, na skupštini radnika "Geneksa" ocenio je kao "najuspešniju u poslednjih osam godina". Sudbinom radnika, rekao je, pozabaviće se vlada, jer je firma na posebnom spisku za vlasničku transformaciju.
       Sudbinom radnika na prinudnim odmorima ipak se, umesto vlade, pozabavio Radoman Božović tako što im sad nudi raskid radnog odnosa uz 24 prosečne plate, pošto za njih kao recidive prošlosti (kako se izrazio) u firmi nema, niti će biti mesta. Božović tvrdi da je reč o 500, a novoosnovani Nezavisni sindikat kaže da je na spisku 1 100 suvišnih radnika. Oni zahtevaju da se vrate na posao. Sebe ne doživljavaju kao recidiv prošlosti kao, uostalom, ni sam "Geneks".
      
       BILJANA STEPANOVIĆ