NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Tuga sa "jugom"

U Jugoslaviji već deceniju broj automobila stagnira: ništa se ne baca

      Poziv nemačkim turistima: "Letujte u Crnoj Gori - vaš auto je već tamo."
       Prema foto-robotu, prosečni jugoslovenski vlasnik automobila ima između trideset i četrdeset godina i vozi "jugo" ili "kec" kupljen u vreme Ante Markovića ili nešto pre. Završio je srednju školu i relativno dobro poznaje modele automobila i najviše ceni nemačka vozila. Mašta o tome da nabavi neku verziju "golfa" ili bar "opel kadet". Vozilo je, uprkos, velikoj satrosti, uglavnom ispravno, a ako ipak nešto ne funkcioniše, najčešće su to uređaji za signalizaciju.
       Istraživanja koja su pokazala ovakvo stanje sproveli su agencija "Metro market", odnosno AMSS pre oko godinu i po dana, ali jedino što se moglo bitnije promeniti to je da su domaća vozila za toliko starija. Uostalom, kako je utvrdilo treće istraživanje, koje je sprovela agencija "Stratedžik marketing", broj putničkih vozila u nas već deceniju stagnira. Objašnjenje za to je jednostavno: ništa se ne baca.
      
       Policijska metodologija
       Postoje nagoveštaji, istina, da se u poslednjih nekoliko meseci nešto promenilo u pozitivnom smeru, ne toliko da bi se znatnije odrazilo na statistiku, ali ipak. Naime, oni koji prate tržište motornih vozila kažu da je pravo vreme za kupovinu novog (novog novog, a ne novog polovnog) automobila upravo sada. Trenutni režim naplate carinskih i drugih dažbina podrazumeva obračunavanje devizne vrednosti vozila po službenom kursu, a to je šest dinara za jednu marku. U praksi to znači da za 24-25 hiljada maraka možete da kupite "pežo 206", aktuelnog ljubimca moderne Srbije zasićene "golfom" (promene, nego šta!) i odmah da vozite. Sasvim pristojan novi strani auto može se trenutno kupiti za 15-20 hiljada maraka, pa i manje.
       Priča se da se poskupljenje, revalorizacija ili već kako se to zove, može očekivati već pre kraja tekućeg Sajma automobila u Beogradu, ali videćemo. Činjenica je da je situacija za kupovinu novih stranih kola povoljnija nego ikad u poslednjih nekoliko godina, ako ne i decenija. I to što skupljih, to bolje, kako kaže Nenad Gvozdenović iz AMSS-a.
       Do službenih podataka o starosti vozila, broju udesa i slično moglo bi se doći uz saradnju sa MUP-om, ali ti podaci i mnogi drugi se ne stavljaju na raspolaganje iz razloga koje niko pametan ne zna. Valjda ih u MUP-u znaju. Ipak, prema raspoloživim statistikama, broj udesa kojima je uzrok tehnička neispravnost vozila je vrlo mali, tek, recimo, svaki pedeseti udes se dogodio iz tog razloga. Sve to prema metodologiji naše policije.
       "Metodologija" je, pokazaće se, na ovom mestu ključna reč. Jer, nije logično pretpostaviti da ovaj broj bude tako nizak, pogotovo u zemlji u kojoj se na besplatnom i doborovoljnom testiranju (koje je sproveo AMSS) 43, 6 procenata vozila pokazalo kao što više, što manje neispravno. Iz nekog razloga, kažu NIN-ovi sagovornici (anonimni, ne bi da se zameraju MUP-u), naš sistem je oduvek više voleo da okrivi čoveka nego neki tehnički faktor.
       Stvar je očiglednija ako se zna da se, recimo, stanje kolovoza praktično nikad ne pokazuje kao službeni uzrok saobraćajnog udesa. A da je to nerealno, zna svako ko se ikad provezao nekim našim drumom. NATO-avijacija, kaže jedna prošlogodišnja "analiza", nije mogla da locira našu PVO zato što je ova bila sakrivena po rupama na magistrali.
      
       Razvojni planovi
       Narod smo koji voli kola i prava je nacionalna katastrofa da baš nas zadesi sudbina zemlje koja ima fabriku automobila kakva je "Zastava". Stvar je su sledećem: da bi se zaštitio domaći proizvođač, država je stalno držala režim visokih uvoznih dažbina za strana vozila, pošto u protivnom domaće čedo ne bi cenom bilo konkurentno sličnim ili boljim stranim kolima. Koliki je taj bezobrazluk bio, vidi se iz toga što je najbolja verzija "juga" zvana "jugo amerika", bilo gde u Americi bila jeftinija (3990 dolara) nego da ste kao napaćeni domaći kupac u krugu fabrike u Kragujevcu kupili lošiju varijantu tog vozila. Ekonomisti će reći da je zaštita domaćeg proizvoda svuda u svetu razumljiva i uobičajena, ali pod uslovom da traje tri-četiri godine, dok domaći proizvod ne stane na svoje noge, što se kod nas pretvorilo u večnost.
       Prošlogodišnje bombardovanje, ali i prethodna situacija, sveli su domaću proizvodnju automobila na desetak hiljada, što je iznos koji "Zastava" uspeva da rasproda. Cena "juga" je oko 6000 maraka, a veliko interesovanje izazvala je i neka vrsta 18-mesečnih kredita pomoću kojih se mogao nabaviti novi "jugić".
       Pošto je potražnja, zbog male ponude, zadovoljavajuća, možda su i zbog toga vlasti dopustile srazmerno male dažbine i omogućile narodu da, ako iole ima para, kupi pristojan strani auto. Mada, kako smatra Nenad Gvozdenović, pre će biti da je takva situacija dopuštena zbog male kupovne moći, pošto su i ta nikad jeftinija strana kola nedostupna za domaćeg kupca. Sam Gvozdenović, ako je to važno, vozi "folksvagen bubu" proizvedenu pre 21 godinu.
       Inače, "jugo" ne samo da se ne predaje, nego, sudeći po trenutnom sajmu automobila, ima i razvojne planove. Predstavljen je "jugo" redizajnirane karoserije, kao i verzija automobila koji ide na struju. Električni "jugo" ima autonomiju od pet sati gradske vožnje, a naravno, nije počeo da se serijski proizvodi nego će to tek kad se steknu uslovi.
      
       Narodna kola
       Domaći kupac često optira za kupovinu "juga" (svaki peti domaći auto je "jugo") ne samo zbog prihvatljive cene, već i zbog drugih pogodnosti kao što je pristupačnost rezervnih delova, dostupnost servisa i slično. Uopšte, Jugosloveni ne cene izazove kada su automobili u pitanju, pa odatle možda i njihova sklonost ka robustnom i solidnom ali neuzbudljivom "golfu".
       S tim u vezi je odluka da mnogi kupuju polovne automobile čak i ako bi smogli para da kupe nov. Zbog krađe. Stariji automobili su manje zanimljivi za lopove. Međutim, "posao" sa kradenim vozilima je toliko uzeo maha da se kradu čak i "jugići". Jugoslavija je, zapravo, carstvo za one koji kradu kola, a vrlo je razložno zaključiti da to ne bi moglo biti tako da se čitava stvar ne izvodi u saradnji s policijom. Policija je, u stvari, punkt za uspostavljanje veze sa lopovom. Ako vam se desi maler da vam ukradu kola, prijavite stvar policiji, ne zato da bi eventualno našli kola ili uhvatili lopova nego zato da bi lopov znao kome da se obrati da vrati kola, naravno, za cenu od koju hiljadu maraka.
       Posvetimo neku reč i onima koji su spremni i kadri da odreše kesu i da se "ispruže" kada je kupovina auta u pitanju. O njima se u poslednje vreme mnogo govori. Prema istraživanju agencije "Metro market", u Srbiji je 3,1 procenta onih koji misle da se bez 50 000 maraka u Srbiji ne može pazariti valjan auto. Da bogatuni ne preovlađuju, potvrđuju i podaci o prodaji, na primer "Sitroena": trenutno bolje idu manji modeli "sakso" i "ksara" nego luksuznija "ksantija".
       Naši ljudi, inače, u najvećem broju se izjašnjavaju da bi vozili "golfa trojku". Zanimljivo je da ima i onih koji preferiraju "dvojku", stariji i slabiji model - rekli smo zašto, starija kola se manje kradu. Na drugom mestu je takođe "folksvagenov" model "pasat". Hitler jeste, doduše, "folksvagenu" dao takvo ime - "narodna kola" - ali, sva je prilika, nije mislio na srpski narod.
      
       SRBOLjUB BOGDANOVIĆ
      
      

       Crnje od goreg


       "Krvna slika" voznog fonda Srbije naizgled je popravljena sa više od dvesta hiljada automobila uvezenih iz Crne Gore i preregistrovanih do pretprošle godine. To je svaki sedmi automobil koji se vozi u Srbiji. Međutim, prema podacima AMSS-a, čak 89 procenata tih automobila je na testiranju imalo neku neispravnost. Zanimljivo je šta se pokazalokao slaba tačka kod pojedinih tipova vozila: "opeli" (njih je uvezeno najviše, uglavnom "kadeta"), neispravnu su imali ručnu kočnicu i svetla, "folksvageni" i "audiji" kočnice, "fordovi" kočnice i uređaj za upravljanje, "mercedesi" i "pežoi" svetla i tako dalje. Sva vozila su u proseku stara oko 12-13 godina.


      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu