Kako splašnjavaju nade da će režim u Beogradu uskoro biti zamenjen, i Zapad i susedi sve ozbiljnije rade na izgradnji novih veza sa Azijom

      Ponekad su i socijalisti u pravu: nebo nad Srbijom i tok Dunava ne mogu se premestiti. Superiornost i lakoća kojom je potpredsednik Vlade SRJ Nikola Šainović odbacio mogućnost da će, posle uspešnog okončanja susreta finansijera Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope u Briselu sa zemljama iz regiona Srbija definitivno biti zaobiđena u infrastrukturnom smislu, ipak je preterana. Ne samo da smo se, nažalost, već uverili na sopstvenom primeru da se i Dunav može pregraditi a nebo nad Srbijom ograditi, nego i da šargarepa koju nudi Evropska unija mic-po-mic izglađuje nesporazume među našim susedima koji i bukvalno pripremaju nove mostove zaobilaženja Srbije.
       Najsnažnija opipljiva poruka upozorenja Srbiji u svemu tome zapravo bi moglo da bude potpisivanje ugovora o izgradnji novog mosta na Dunavu između Rumunije i Bugarske kod Vidina, odnosno Kalafata. Time će biti uspostavljen novi pravac drumskog i železničkog saobraćaja, a gotovo deceniju dug spor o mestu za gradnju mosta je okončan. Obe zemlje su, naime, želele da izborom lokacije za most podstaknu i unutrašnji tranzit, Rumunija nizvodno, u istočnom delu zemlje, bliže prestonici i važnim industrijskim zonama prema Crnom moru, a Bugarska je insistirala da most bude kod Vidina, nedaleko od granice sa Jugoslavijom, odakle se koridor IV upućuje prema Sofiji, Plovdivu i Kapetan Andrejevu, u blizini bugarsko-grčko-turske tromeđe. Spor je vođen istovremeno sa "energetskim ratom" za primat Rumunije i Bugarske. Čak 40 odsto svojih potreba za strujom Bugarska je zadovoljavala iz nuklerne elektrane Kozloduj (čije je zatvaranje tražila ne samo EU nego i Rumunija), za to vreme visokim maržama sprečavajući izvoz struje preko svoje teritorije iz Rumunije u Grčku i Tursku.
       Motivisane željom da umanje svoje gubitke nastale zbog sankcija prema Srbiji i NATO bombardovanja, podstaknu međusobnu trgovinsku razmenu, kao i da se pokažu što kooperativnijim u saradnji sa Evropskom unijom, dve zemlje su konačno prošlog ponedeljka stavile potpis na sporazum o gradnji mosta, a istovremeno je postignut dogovor o transportu rumunske energije preko Bugarske.
      
       Apolodor 2
       Rumunija tako neće imati potrebu za prenosom struje preko Srbije, a forsiranje koridora IV, budući da će osim mosta biti izgrađena i mreža prilazne infrastrukture, na dugi rok može značiti veliko infrastrukturno zaobilaženje Srbije. Premijer Bugarske Kostov izjavio je da je za Bugarsku veoma važno što ovaj koridor ne prolazi kroz Jugoslaviju, a rumunski predsednik Isaresku je naglasio da će koridor prolaziti kroz stabilni deo regiona.
       Forsiranjem ovog pravca Zapadna Evropa će se povezati sa članicom EU Grčkom preko Mađarske, Rumunije i Bugarske, zemalja kandidata za prijem.
       Ma koliko se busali svojim jedinstvenim geografskim položajem koji nas, je li, čini tako važnim i neophodnim, stvari zapravo stoje tako da od deset panevropskih koridora šest prolazi kroz Balkan, a kroz Jugoslaviju samo dva - Dunav kojim je kroz našu zemlju onemogućena plovidba (koridor VII), i koridor X koji preko Ljubljane i Zagreba u jednoj, odnosno preko Budimpešte, prolazi preko Srbije povezujući Zapadnu Evropu sa Solunom, odnosno drugim krakom preko Niša sa Sofijom i dalje Istanbulom. Kako se dogovoreni rumunsko-bugarski most, već nazvan Apolodor 2, nalazi na kraku koridora IV koji takođe vodi ka Solunu, može se očekivati da značajan deo tranzita preko Srbije bude usmeren nešto istočnije, van granice naše zemlje koja se ne može pohvaliti vladavinom prava i besprekornim funcionisanjem carinskih i ostalih službi važnih prilikom izbora transportnih ruta. Kako beleži Olga Cvetanović iz Saobraćajnog instituta CIP, od prve konferencije u Pragu 1991. godine do poslednje u Helsinkiju 1997. na kojima su utvrđivani panevropski koridori koji spajaju Zapadnu Evropu, preko zemalja u tranziciji sa prostorima Istočne Evrope, Azije, Bliskog istoka i Afrike, politički izolovana Jugoslavija nije bila prisutna ni na jednom od tih važnih skupova na kojima se crtala nova infrastrukturna mapa sveta. Tek na tom poslednjem sastanku prihvaćen je i deseti koridor koji prolazi kroz našu zemlju.
       Potom je osnovana i posebna institucija TINA (Transport Infrastructure Needs Assessment) koja je u saradnji sa Evropskom unijom i zemljama u tranziciji napravila program investicija u saobraćajne koridore u tim zemljama u sklopu dugoročnih vizija razvoja Evrope i sveta.
       Osim već pominjanog koridora IV Srbija se izoluje infrastrukturnom zonom koridora VIII, kojom su obuhvaćene Albanija, Makedonija i Bugarska.
       I ne samo to. U želji da se zaobiđe Srbija i olakša komunikacija susedima koji nesumnjivo trpe zbog izolacije Srbije i ponašanja ovdašnjeg režima, uspostavljaju se i novi pravci, još zvanično neucrtani, kao što je plan za povezivanje Makedonije i Crne Gore preko Kosova.
      
       Prioriteti
       Zamoljeni da za NIN kažu koji su od niza projekata prijavljenih Paktu stabilnosti za jugoistočnu Evropu uoči susreta zemalja iz regiona sa finansijerima u Briselu za njih prioritet, visoki zvaničnici Hrvatske, Albanije i Rumunije odmah su naveli upravo najveće infrastrukturne projekte. To je logično s obzirom na visinu potrebnih sredstava, angažovanje industrije i zaposlenost, ali i ide u prilog tezi o mogućem infrastrukturnom zaobilaženju Srbije. Vladimir Drobnjak, pomoćnik ministra inostranih poslova, rekao je da je Hrvatska najviše zainteresovana za jadransko-jonsku magistralu, koja, doduše, košta oko pet milijardi dolara pa se novac ne očekuje odmah, za razliku od finansiranja deonica puta Zagreb-Varaždin-mađarska granica, odnosno Zagreb-granica sa SRJ. Za Albaniju je, prema rečima dr Maća Lakrorija, šefa albanske parlamentarne delegacije u Zapadnoevropskoj uniji, prioritet izgradnja infrastrukture na koridoru VIII od Drača i Vlore preko Skoplja i Bugarske, kojim se povezuju zapad i istok Balkana, skraćuje put od Italije do Crnog mora.
       Minhea Konstatinesku, generalni politički direktor Ministarstva inostranih poslova Rumunije, kao prioritetne projekte naveo je poboljšanje infrastrukturnih veza Rumunije i Bugarske u vezi sa dogovorenim budućim mostom, kao i onih između Mađarske i Rumunije sa jugom Balkana.
       Finansijeri su u Briselu odlučili da Hrvatskoj za deonicu puta prema Mađarskoj na koridoru Vb u dužini od 23 km u okviru "brzog starta" odobre 100 miliona evra, a sledeća 22 miliona za prugu Beli Manastir - Vrpolje - Ploče na koridoru Vc. Projekti koje je Hrvatska podnela za podršku na deonici koridora X na liniji Zagreb-Beograd stavljeni su u grupaciju onih koji "zahtevaju dalje istraživanje i analizu specifičnih problema koji prethodno treba da budu rešeni", što znači odlaganje od najmanje dve godine.
       Čak pet od sedam projekata na donatorskoj konferenciji odobrenih Albaniji, podrazumevaju ulaganje u rekonstrukciju puteva na koridoru VIII, kao i puta Drač-Kukeš koji je važan zbog pristupa Kosovu. Za Rumuniju je istom prilikom iz sredstava koordiniranih posredstvom Pakta stabilnosti za ovu godinu predviđeno 332 milona evra za 199 km puteva na delovima koridora IX i IV.
       Bugarskoj je odobreno 160 miliona za tri projekta, od čega čak 150 za sofijski aerodrom, Makedoniji 104 miliona za pet projekata, Bosni i Hercegovini 100 miliona za deonicu na koridoru Vc i za rekonstrukciju mostova kod Šamca i Jasenovca. Crnoj Gori je odobreno 15, sve za infrastrukturu, Kosovu 43 milona za puteve...
       Sredstva koja će biti investirana u region u roku od dvanaest meseci, takozvani paket brzog zamajca Pakta stabilnosti za hitnu obnovu infrastrukture, iznose 1,7 milion evra. U odnosu na potrebe koje se u Rumuniji ili Hrvatskoj, na primer, mere milijardama, sredstva za "brzi start" možda i nisu velika ("nije baš kap, ali, recimo, kofa u moru u odnosu na potrebe regiona"), ali su predstavnici ovih zemalja veoma ohrabreni što novac sigurno stiže i ozbiljna ulaganja počinju. U narednih šest godina za region je planirano 12 milijardi evra (gotovo 24 milijarde maraka).
       U igri nisu samo pomenuta sredstva usmeravana preko Pakta stabilnosti, već i velike sume koje EU izdvaja za kandidate za prijem, među kojima su od decembra i Rumunija i Bugarska. Zbog promene vlasti u Hrvatskoj verovatno će doći do značajnog investiranja u ovu republiku koja posle Rumunije ima najveći bruto nacionalni dohodak među zemljama u regionu. Makedonija ima potpisan sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa EU koji predviđa posebne povlastice i sredstva. Očekuje se da bi takav ugovor mogao biti potpisan i sa Albanijom, u kojoj će biti ulaganja i iz geostrateških razloga. Iako se očekuje i podstiče priliv sredstava iz privatnih izvora, novac za region sada prvenstveno potiče od Evropske unije, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i vlada zapadnih zemalja. Pošto SRJ zbog sankcija nije članica tih institucija, niti je međunarodna zajednica smatra demokratskom i tržišno orijentisanom, što se inače obavezno kao epitet vezuje uz pominjane vlada svih drugih zemalja u regionu, SRJ nema ni mogućnosti da bude korisnik ovih sredstava.
       Dr Predrag Simić, jedan od posmatrača briselske konferencije u ime demokratske opozicije naglašava da razni ugovori sa zemljama u regionu ne podrazumevaju samo direktna ulaganja i investicije u infrastrukturu, već i odobravanje raznih kvota, preferencijala, i niz drugih podsticaja za zemlje jugoistočne Evrope.
       Mimo svega toga ostaje samo Srbija. "Srbija je srce Balkana", ali, "pošto je politički 'čir' Balkana, to se svodi na poslovicu: daleko od očiju, daleko od srca", smatra "Fajnenšel tajms".
      
       (Ne)zavisnost od Beograda
       "Postoji opasnost od infrastrukturnog zaobilaženja Srbije, apsolutno. Srbija sasvim sigurno propušta priliku da izvuče koristi iz Pakta jer je to do sada najbolji stvoreni okvir iz kojeg će svaki njegov sudeonik profitirati", kaže gospodin Drobnjak, nacionalni koordinator Pakta stabilnosti u Hrvatskoj, zemlji koja je koliko prošlog leta bila rezervisana prema svom učešću u ovoj organizaciji. Rumunski visoki zvaničnik Konstantinesku takođe veruje da "sigurno postoji rizik za Srbiju, stvari se odigravaju oko nje a ona nije uključena. Region ne može biti zaustavljen, zamrznut dok se Srbija sama ne promeni. To je šteta, ali je jasno da mi ne možemo orijentisati razvoj čitavog regiona tako da zavisi od politike Beograda. Stvari se moraju pomerati."
       Dobronamerno upozorenje stiže i iz Slovenije, koja je već kandidat za prijem u EU i sada se pojavljuje kao donator i sufinansijer projekata vezanih za Balkan, planira čak osnivanje univerziteta jugoistočne Evrope. Roman Kirn, prvi čovek odeljenja za multilateralnu saradnju Ministarstva spoljnih poslova Slovenije, za NIN podseća kako su se Slovenci premišljali pogađajući se sa Evropom. "Što se više odugovlačio naš sporazum o asocijaciji sa Evropskim unijom, sve više smo gledali kako se prave infrastrukturni planovi da se zaobiđe Slovenija. To su realnosti, ali realnosti koje vam ne nameću drugi - o njima morate voditi računa sami. Jer kada smo to videli, zaključili smo da je vrag odneo šalu, i da treba nešto uraditi. Tako bi i u Srbiji morali gledati na Pakt stabilnosti."
      
       Domaće škole
       U Srbiji među stručnjacima postoje dve škole mišljenja kada je reč o opasnosti da zemlja bude zaobiđena u infrastrukturnom smislu. Dr Nebojša Savić iz Ekonomskog instituta u Beogradu i politikolog dr Mijat Damjanović smatraju da je teorija o geografskoj nezaobilaznosti Srbije znatno uzdrmana posle odluke donatora da finansiraju izgradnju mosta između Bugarske i Rumunije i celog tog alternativnog pravca preko Balkana za koji su ove zemlje devet godina lobirale.
       "Verujem da je Srbija geografski nezaobilazna, tim pre što su alternativni pravci, preko koridora IV kroz Bugarsku i Rumuniju i drugi kroz Albaniju i Bugarsku mnogo duži, manje izgrađeni i skuplji", kaže za NIN prof. Ljubomir Madžar.
       "Zaista je moguće da do dugoročnog zaobilaženja dođe ukoliko ovaj režim u Beogradu opstane i ovaj položaj tog režima u svetu. Ostali neće sedeti skrštenih ruku nego će se izgraditi nova infrastrukturna mreža. Ljudi misle da je Srbija centar i da se bez nje ne može. To je potpuno netačno. Dobro, može biti malo skuplje, ali na to se stvar svodi: skuplje je samo dok se ne izgradi, kada se završi, onda nije skuplje koristiti ono u šta je investirano, nego je skuplje ulagati u Srbiju", kaže za NIN Vladimir Gligorov, poznati ekspert za Balkan zaposlen u Bečkom institutu za internacionalne ekonomske studije.
       "Ne mislim da ćemo biti zaobiđeni u infrastrukturnom i ukupnom ekonomskom smilu jako brzo, na primer tokom ove godine. Ali ako se ništa ne promeni, za tri-četiri godine to će se desiti sigurno. Ići ćemo u Vidin kao što danas idemo u Segedin", prognoza je Predraga Simića.
      
       Planovi režima
       Onima koji su obeshrabreni dužinom održanja režima u Beogradu preostaje da se nadaju da Srbija neće ostati potpuna crna rupa, jer ma koliko neodgovorna, vlast ipak radi na tome. Može se pretpostaviti da je obnova glavnih putnih pravaca u Srbiji za vladu strateška, a ne samo propagandna stvar.
       U tom kontekstu, a naročito s obzirom na dogovorenu gradnju rumunsko-bugarskog mosta, ponovo se kao urgentno postavlja pitanje mostova na Dunavu u Srbiji, oko čega su stvari i dalje nejasne. U zvaničnom izveštaju sa prošlonedeljne konferencije u Briselu čišćenje korita Dunava navedeno je kao projekat brzog starta za koji je predviđeno 25 miliona evra, ali da je to samo stvar Dunavske komisije. Evropska investiciona banka se ogradila, navodeći da nije učestvovala u proceni, i da bi do implementacije tog projekta, kao i rekonstrukcije mostova, moglo da dođe jedino kada se ispune politički uslovi.
       Stevan Vrbaški, gradonačelnik Novog Sada, već je potpuno rezigniran: "Mislim da Zapad opet podržava Miloševića", bilo je sve što je imao da kaže za NIN.
       "Nekoliko puta najavljivano je da bi se iz alternativnih izvora mogli finansirati pravci kroz Srbiju, što znači da sam izostanak iz Pakta ne znači da će infrastruktura u Srbiji ostati neizgrađena. Ali te mogućnosti su i dalje iza zavese", kaže Mijat Damjanović.
       Da li je zavesa dimna ili prava, još je nejasno. Zvanična ponuda je jasna: hoćete li prsten (odnosno omču) ili pare - odlučite sami.
      
       SVETLANA ĐURĐEVIĆ-LUKIĆ
       TANjA JAKOBI
      
      

Signali        Melodija koju zvanična Srbija ponavlja u svakoj prilici: geografija i ekonomija su na našoj strani, ima svoje izvođače i van SRJ. To nije samo Evangelos Mitilineos, grčki trgovac metalima, koji je izjavio "Fajnenšel tajmsu" da je "Balkan jedinstveno tržište, a Srbija leži u njegovom centru. Sve zemlje će trpeti štete, sve dok Srbija bude isključena iz programa rekonstrukcije regiona".        Kristijan Portman, regionalni koordinator Svetske banke za jugoistočnu Evropu, rukovodilac projekta koji je ova izuzetno značajna finansijska institucija pripremila kao strateški papir upravo za konferenciju u Briselu ("Put ka stabilnosti i prosperitetu u jugoistočnoj Evropi"), naglasio je da izveštaj Svetske banke "jasno kaže da je sa ekonomske tačke gledišta Jugoslavija integralni deo jugoistočne Evrope i da treba biti inkorporirana, ostavljajući po strani političke prepreke koje tome stoje na putu u ovom trenutku".        Shvativši da je zima prošla bez ponavljanja rumunskog scenarija, Zapad (posebno Evropa) polako gubi strpljenje čekajući na srpsku opoziciju, i čini se, šalje vladajućim strankama u Beogradu nekakve pozitivne signale. Prošlonedeljno neprimenjivanje viza-ban sankcija na parlamentarnu delegaciju SRJ koja je učestvovala na konferenciji o saradnji u Mediteranu u Francuskoj, istovremeno održavanje sastanka direktora železnica jugoistočne Evrope (SERG) u Beogradu, ili propuštanje prilike da se u ponedeljak usvoji odredba o zaoštravanju finansijskih sancija primeri su za to.        Kontrasignali, kao što je hapšenje Momčila Krajišnika, međutim, upozoravaju da vremena za premišljanje nema mnogo, a sve je to potkrepljeno u Briselu promovisanom sumom od tri milijarde evra (oko šest milijardi nemačkih maraka) koji su navodno spremni za temeljnu obnovu Srbije čim Slobodan Milošević odstupi sa vlasti. Što brže i bezbolnije on ode, novac će pre stići u Srbiju, poručio je građanima Srbije evropski komesar Kris Paten.        Da je zbog Miloševićeve nepopustljivosti većina evropskih vlada otpisala integraciju Srbije u evropsku porodicu za dogledno vreme, procenjuje i ugledna američka analitička agencija Stratfor.