Momčilo Krajišnik, jedan od najmoćnijih Srba u Bosni, u ponedeljak rano ujutru uhapšen je u roditeljskoj kući na Palama i odveden u Hag bos i u pidžami. Francuski specijalci iz sastava Sfora razvalili su eksplozivom ulazna vrata, a nekoliko njih, kako svedoči jedan od Krajišnikovih sinova, upalo je sa maskirnim kapuljačama na glavama i, uperivši puške u članove porodice Krajišnik, čak rekli: "Dobro jutro!" Na srpskom.

      Pošto je Krajišnik istog dana stigao u Hag, državni sekretar SAD Medlin Olbrajt je na dobro obavljenom poslu čestitala francuskom šefu diplomatije Iberu Vedrinu. Mesecima pre toga Vedrin je trpeo njene optužbe da se francuski vojnici nedovoljno upuštaju u rizike hapšenja osumnjičenih za ratne zločine u svom sektoru, gde spadaju i Pale.
       Pre tri nedelje opet je podgrejana teorija zavere prema kojoj srpsko-francusko "razumevanje" na Palama i okolini datira iz jeseni 1995, kada su Srbi velikodušno oslobodili dvojicu francuskih pilota koji su učestvovali u vazdušnim napadima NATO-a na RS. U aprilskom izdanju magazina "Atlantik montli" ratni reporter "Njujork tajmsa" iz Bosne Čak Sudetić optužio je francuske vlasti da "i danas kontaktiraju sa optuženim ratnim zločincem broj jedan Radovanom Karadžićem". Zaključujući da je za Srbe u Bosni najbezbednija teritorija koju pokriva francuski kontingent Sfora, Sudetić tvrdi da "bez kontakta sa Karadžićem Francuzi ne bi mogli da snabdevaju svoje trupe u istočnoj Bosni gorivom koje nabavljaju od Radovanovog brata Luke".
       Proizvod srpsko-francuskih odnosa u Bosni jeste i dobrovoljni odlazak Dragoljuba Kunarca iz Srbinja (Foče) u Hag 1998. godine. Za Kunarčev gest dobre volje njegovoj porodici su, prema pouzdanim izvorima iz srbinjske policije, Francuzi isplatili 40 hiljada maraka. Francuzi su optuženi i da su tajnost svojih veza sa Srbima branili oružjem.
      
       Optužbe
       Sudetić sumnja "da bi se Hag mogao nositi sa tako krupnim ribama kao što su Karadžić i Mladić". "Oni veruju da bi bilo koja od krupnih riba mogla da napravi darmar u političkom sistemu Francuske, ali i SAD, jer bi svojim izjavama, koje ne moraju uopšte biti istinite, mogli izazvati tešku nestabilnost vlada nekih zapadnih zemalja", kaže Sudetić i celo pitanje svodi na strah Francuza "za vlastitu kožu". "Moj susret krajem prošlog meseca sa francuskim predsednikom Žakom Širakom bio je odlučujući za promenu držanja francuskih snaga u sastavu Sfora", objasnila je svoje zasluge u disciplinovanju Francuza dan nakon Krajišnikovog hapšenja glavna tužiteljica Haškog tribunala Karla del Ponte rimskoj "Republici".
       Ozbiljno uzdrmani Krajišnikovim hapšenjem samo nedelju dana uoči lokalnih izbora, na političkoj sceni RS nisu se bavili Francuzima, ali jesu međusobnim optuživanjem. Poslanik Krajišnikove Srpske demokratske stranke Mirko Banjac je otkrio da je premijer RS Milorad Dodik, zakleti Krajišnikov neprijatelj, nedavno predsednicima opštinskih odbora svoje stranke rekao: "Vodite kampanju kako možete najdalje do 4. aprila. Tada će se desiti nešto što vam sada ne mogu reći, ali to je za nas ključna stvar."
       S druge strane, radikali Nikole Poplašena, koji zagovaraju bojkot izbora, optužili su Krajišnikovu partiju da je hapšenje izvršeno "u dosluhu" s njom.
       Ali jedan čovek sigurno je danima pre toga znao za mogućnost Krajišnikovog hapšenja. Bio je to on sam. Prema izvorima iz njegove okoline, od prošle jeseni izbegao je najmanje dva pokušaja hapšenja. Profesionalni policajci na Palama, međutim, odmahuju rukama zaključujući, shodno dosadašnjem ponašanju SFOR-a, da je teško utvrditi šta je pokušaj hapšenja, a šta samo ispipavanje obezbeđenja.
       Te večeri kada je najmoćniji čovek na Palama odveden u Hag, ni u kući ni ispred nje nije imao obezbeđenje. Jedni to tumače time što je Krajišnik, pošto je pretprošle godine izgubio od Živka Radišića na izborima za člana Predsedništva BiH, izgubio i pravo na policijsku pratnju. Drugi, u tome što nije bilo obezbeđenja, vide splet čudnih okolnosti, budući da je Krajišnikova opreznost bila poslovična. Ta teza brani se time što je bivši funkcioner RS prošle godine, pošto su stranci od njegove partije zahtevali da ga se javno odrekne, više vremena provodio u Srbiji, gde je u okolini Aranđelovca kupio imanje, nego u Bosni. Ovog proleća ne samo da se vratio na Pale nego je tri dana pre hapšenja na lokalnoj televiziji demantovao glasine da je prodao imovinu u RS i odselio se u Srbiju. Pre toga, od nastupa u medijima disciplinovano se uzdržavao više od godinu dana.
      
       Holbruk
       Koliko god se predstavnici međunarodne zajednice upinjali da dokažu suprotno, Krajišnikovo hapšenje uzdrmalo je svrhu održavanja lokalnih izbora, ali i same temelje RS. Shvatajući da oni kojima je odgovaralo hapšenje Krajišnika upravo sada ne pokazuju dovoljno razumevanja za njegovu misiju, visoki predstavnik za BiH Volfgang Petrič, zajedno sa svojim portparolima, tri dana je neprestano ponavljao rečenicu da se mora praviti razlika između hapšenja i izbora.
       Dodik bi ga i poslušao kada ne bi naglas strahovao kako je uklanjanjem Krajišnika najviše profitirao upravo SDS. Dobili su jak motiv kampanje. Osim toga, rešili su se kompromitovanog Krajišnika koji je novom reformisanom rukovodstvu SDS-a visio o vratu ne želeći da se odrekne svog dela uticaja koji nije bio mali. Poznato je kako je Krajišnik prošle godine iz duboke beogradske ilegale sprečio približavanje SDS-a i Dodika. Pre nepuna dva meseca naložio je Mirku Šaroviću, SDS-ovom potpredsedniku RS, da prihvati ingerencije smenjenog predsednika Nikole Poplašena i smeni Dodika. Oprezni Šarović je to uradio i zamalo pred besom stranaca nije zauvek prekinuo političku karijeru.
       Kolike će reperkusije hapšenje Krajišnika imati na opstanak RS, tek će da se vidi. Do tada valja čitati Ričarda Holbruka, američkog ambasadora u UN i čoveka kome Bosna znači mnogo više od radnog mesta. Ushićen Krajišnikovim hapšenjem, Holbruk je svog dejtonskog sapregovarača iz RS nazvao "okorelim separatistom i totalnim rasistom". Iako je Karl Bilt pričao anegdotu kako je Krajišnik tokom jednog njihovog razgovora jedva pristao da na stolu bude cveće zbog zelene boje, Holbrukovo pozivanje na rasizam, tako znakovit pojam u američkom političkom rečniku, ima mnogo dublji smisao od karikaturalnog slikanja Krajišnika. Naime, često pominjući Krajišnika u svojoj knjizi o Dejtonu, Holbruk nigde o njemu ne govori kao o rasisti.
       Prisećajući se Krajišnikovih rigidnih stavova u Dejtonu, uključujući i udaranje pesnicom po mapama, najgore što Holbruk o Krajišniku kaže, jeste da je reč o "tipičnom predstavniku nekih lidera bosanskih Srba koji su od političke prešli u neku vrstu poslovne mafije". Isto tako, nigde u mirovnom sporazumu Holbruk nije govorio o zajedničkoj vojsci BiH ili o zajedničkoj graničnoj službi, pa se ipak sada gorljivo zalaže i za jedno i za drugo. Hapšenje Krajišnika i Holbrukova reakcija zato je, više od svega drugog, menjanje dejtonskih pravila igre. A sudeći prema Krajišnikovoj optužnici od 17 tačaka - koja obuhvata dijapazon od kršenja zakona i običaja rata, do genocida "uključujući ubistvo i istrebljivanje" - ne piše se dobro ni njemu, a ni RS. Ona bi posle presude jednom od dvojice svojih najuticajnijih lidera mogla da bude proglašena tvorevinom genocida i da kao takva nestane.
       U toj optužnici Krajišnik je označen kao "jedan od vodećih članova SDS-a, čija se politička platforma zasnivala na ideji jedinstva svih Srba unutar Jugoslavije, a bila je povezana sa idejom 'Velike Srbije', koja je kružila u bivšoj SFRJ krajem osamdesetih". Protiv tog njenog dela, veruje se, ni sam Krajišnik ne bi imao ništa protiv, jer mu je osnovna preokupacija uoči bosanskog rata bila da poslovičnom lukavošću kao predsednik predratne Skupštine BiH blokira donošenje odluka bitnih za budućnost samostalne BiH.
      
       Istorija
       Sličnu veštinu koristio je od 1996. do 1998. kao srpski član u Predsedništvu BiH, ali i kada je maja 1993. ponizio Slobodana Miloševića u njegovoj jedinoj poseti RS. U maju 1993. Milošević je došao na zasedanje Skupštine RS na Pale, gde je trebalo da prisustvuje prihvatanju Vens-Ovenovog mirovnog plana. Vešto manipulišući poslanicima, Krajišnik je izdejstvovao da se Milošević kući vrati praznih ruku, ljut na "bosanske bukve", kako je ponekad nazivao rukovodstvo RS.
       "Zajedničku srpsku državu moramo praviti čvrstom muškom rukom polazeći prvenstveno od srpskog nacionalizma sa svim obeležjima pravoslavlja i nacionalne tradicije", govorio je svojevremeno Krajišnik, začuđen šta se to u njegovoj izjavi ne dopada Miloševiću. Shvatio je da to nije muška ruka, već nešto drugo, kada su mu u Beogradu zamerili što je posle jednog sastanka sa četničkim organizacijama RS pozvao na pomirenje partizana i četnika. "Rečeno mi je da nema oproštaja, nema pomirenja", govorio je kasnije.
       Za razliku od intelektualaca Karadžića, pokojnog Nikole Koljevića i Biljane Plavšić, Krajišnik je voleo da se u odnosu na srpsku državu predstavlja kao domaćin koji brine o imanju. Kada je u Dejtonu izgubio svoje imanje u okolini Sarajeva, bio je to početak njegovog pada, koji je usledio tri godine kasnije. Izgubio je političku bazu, koju nije nadoknadilo ni to što se posle povlačenja Karadžića u leto 1996. do jeseni 1998. godine on pitao za sve i što je to znao da iskoristi za sopstvene poslove. Tada je postao kralj svih tokova novca u Republici Srpskoj i iz nje.
       Kada je posle sukoba sa Biljanom Plavšić, kojoj su stranu držali stranci, odbačen iz zvanične politike, Krajišnik se posvetio biznisu. Iz tabora srpskih reformista optuživan je da, iako ne vlada više političkom scenom, još ekonomski neprikosnoveno vlada istočnim delom RS. "On ne samo da čvrstom rukom vodi svoju imperiju, nego je i proširuje, a Pale je privatizovao mnogo ranije nego što je proces privatizacije i započeo u RS", pisale su o Krajišniku novine pod Dodikovom kontrolom. A onda je u ponedeljak ujutro svoju privatnu guberniju napustio svezan i bos.
      
       BILJANA MITRINOVIĆ
      
      

Izetbegović uskoro u Hagu?        Član Pravnog centra Fonda za otvoreno društvo u Sarajevu dr Zdravko Grebo izjavio je za NIN da je u vrhu Armije Bosne i Hercegovine izbila panika i da bi uskoro Haški tribunal mogao doći do predsedavajućeg Predsedništva BiH Alije Izetbegovića. "Ukoliko do kraja bude slijeđen princip komandne odgovornosti za koji se ja zaista iskreno zalažem, vjerovatno će u krajnjoj liniji to dovesti do izvođenja Alije Izetbegovića pred Haški tribunal", rekao je Grebo.        On je ocenio da zločini koje je tokom rata počinila Armija BiH dolaze na dnevni red u Hagu, dodajući da je bivši komandant Zajedničke komande Vojske Federacije BiH Rasim Delić očigledno na optužnici i da su komandanti Devete i Desete brigade Armije BiH "spakovani za Hag". Hapšenje Momčila Krajišnika Grebo je okarakterisao kao "privođenje Haškog tribunala svojoj pravoj svrsi", ali da bi bolje bilo da je pre Krajišnika uhapšen Radovan Karadžić.        Inače, na početku rata u BiH, Grebo je bio portparol "Patriotske lige", oružane formacije koju je prema sopstvenom priznanju osnovao Izetbegović godinu dana pre početka sukoba i koja je kasnije prerasla u Armiju BiH.               V. S.