("Bezgrešni oportunizam", NIN br. 2570)

      Pozdravljam mr. Milenka Ribića što je u svom napisu pozvao Srbe da se izjasne i da slepo ne robuju i ne prepuste svoju sudbinu "bezgrešnim" institucijama.
       Postoje Srbi koji nikad nisu bili spremni da svoju sudbinu prepuste "bezgrešnim" institucijama pa makar imale i oreol svetinje. Problem je što se malo njih odlučuje da se javno izjasne, a pogotovo ličnosti koje su bile u zabludi ili u "zabludi" i koje su "svojim činjenjem, odnosno nečinjenjem", doprinele da se nađemo u ovoj katastrofalnoj situaciji. Nesporno je da je odgovornost SPC velika i da postoji potreba za preispitivanjem ne samo sopstvene istorije, već najviše svoje aktivnosti u poslednjih (pe)desetak godina, ali se ne može sva odgovornost svaliti na njena pleća (da SPC daje pastirski impuls i vladajućim i opozicionim partijama). Sve "relevantne" srpske institucije su odgovorne za dezintegraciju srpskog naroda.
       Setite se samo brojnih književnika i inih kulturnih poslenika i naučnika raznih profila koji su nas pre desetak godina zdušno upućivali na ovaj put u bezdan. Naravno da su najodgovornije institucionalizovane institucije na čelu sa SPC, Srpskom akademijom nauka i umetnosti, Udruženjem književnika Srbije, pa sve ostale brojne staleške organizacije (institucije), da ih ne nabrajam. Veći broj ovih institucija a najviše SPC doprineli su da se podgreje i dalje razvije "prirodna" konzervativnost srpskog naroda i dovele ga do paranoidne ksenofobičnosti. Naša unutrašnja samoizolacija je, u stvari, najviše doprinela da se nađemo u spoljnoj izolaciji.
       Obradovao sam se kada sam svojevremeno u TV seriji o Vuku Karadžiću video sekvencu kako Dositej Obradović uči članove Praviteljstvujuščeg sovjeta da jedu krompir. Oslobađao ih je straha od stranog i nepoznatog i prema tome opasnog, šijačkog, katoličkog, izdajničkog, a to je, u stvari, samo korisna prehrambena biljka. Ponadao sam se da će zatim krenuti lučonoše i osvetliti srpskom narodu put, a ono prevagnuše opsenari.
       Odgovornost SPC (grešnost kako to navodi mr. Milenko Ribić) za desrbizaciju Srba je zbilja velika i počelo je to mnogo ranije, još u početku organizovanja srpske države kada su zatrveni ili proterani u Bosnu Srbi bogumili. Zabrana pričešća medicinskog osoblja koje odgovorno radi svoj posao je nonsens. Razvoj Srpske pravoslavne crkve je zaustavljen na izvesnom stupnju što bi se još nekako moglo razumeti, ali pojava retrogradnih aktivnosti se ne može nikako opravdati. Pogledajmo arhitektonsku razliku između crkava Gračanice i Visokih Dečana, a nenadmašne lepote i jedna i druga. Da ne zalazimo dalje u razvoj arhitekture srpskih crkava i da ne pominjemo "probleme" oko oslikavanja hrama Svetog Save, danas se u SPC osporava barok u prečanskim pravoslavnim crkvama i na sve strane niču kopije Gračanice. Vraćamo se u dosegnuto pre sedam-osam vekova. Zar zbilja ne umemo drugačije? Ako sada ne umemo - zašto smo nekad umeli?
      
       Prim. dr Vitomir Bugarski,
       Futog