Ne daju nam novac iz svog džepa, nego iz gradske kase, dakle plaćaju nas građani, čiji smo miljenici, naročito posle rata

      Radio televizija Pančevo prošla je sve što i većina lokalnih stanica (pritiske, smene urednika, pokušaje zatvaranja), ali je za razliku od ostalih uspela da se izbori za status slobodne televizije, čak i kad je na vlast došla opozicija.
       Program ove televizije vidi se u delu Beograda (uz Dunav, a ulazi i u delove centra), u južnom Banatu, delu srednjeg Banata, u Smederevu i Požarevcu, a donedavno, dok RTS nije počeo da ih ometa, video se i u Vršcu. Radio ima 24 sata programa, a televizija 18, vesti idu na svakih sat vremena, a pored sopstvenog informativnog programa, prenose se ANEM, VIN i MREŽA.
       Ekipu koja sada radi predvodi urednik i direktor Ofelija Backović, koja je isterana 1992. godine, a vraćena 1997, što ne znači da je tu bio i kraj problemima. O tome kako je izgledala "sloboda", Ofelija Backović kaže:
       - Posle 50 godina promenila se vlast, neki su tada prvi put ušli u politiku, nisu ni znali šta i kako treba da rade, a mi smo očekivali uvažavanje naše profesije. Vlast se promenila, ali je mentalni sklop ostao isti. Uveli smo emisiju "Vruća fotelja" gde su gradski funkcioneri odgovarali na sva moguća pitanja o tome šta rade i kako rade. Hteli smo da pokažemo da moraju da odgovore javnom mnjenju na svako pitanje. U početku je bilo lako, jer su govorili o tome šta su zatekli, ali je problem nastao posle godinu dana, kad je trebalo da kažu šta su oni uradili.
      
       I šta su uradili?
       - Sukobili su se međusobno, a pošto mi nismo hteli da im ustupimo prostor za ličnu promociju, počeli su da nas iscrpljuju. Smanjivali su nam sredstva, u toku 1998. nekoliko meseci smo bili bez plata. Nije bilo ucena, jer nije ni moglo da bude, ali je bilo podzemnog rada, pokušaja da se smeni ekipa. Upravni odbor nas je podržavao, a Izvršni podrivao, iako su u oba odbora članovi istih stranaka. Povezali su se interesno, a ne stranački. Nas su branile centrale, pa se govorilo da koalicija "Zajedno" ako se i raspala, nije u Pančevu. Vojislav Koštunica, Zoran Đinđić i Vuk Drašković su nas podržavali, lokalci su tražili smenu. Predsednik opštine izjavio je da ni RTS nije tako kritikovao opštinsku vlast kao RTV Pančevo.
      
       Kako se završilo?
       - Još se nije završilo, to traje, a zahuktalo se u poslednjih mesec dana. Pala je opštinska vlada, razrešen je Izvršni odbor, a novi nije izabran. Ima prebega iz jedne u drugu partiju i ne znamo kako će se završiti. Preplivavanje je u toku...
      
       Šta vam se najviše zamera?
       - To što smo, kako kažu, država u državi, ne vodimo računa šta misli izvršna vlast, a oni nas plaćaju. Ja ne bih rekla da nas oni plaćaju, ne daju nam novac iz svog džepa, nego iz gradske kase, dakle plaćaju nas građani, čiji smo miljenici, naročito posle rata. Da ne govorim da ta sredstva koja dobijamo imaju nekako tendenciju smanjenja.
      
       Da li vam gostuju članovi SPS-a i JUL-a?
       - Nikada nisu hteli da dođu, uz obrazloženje da "nemaju vremena", "zauzeti su" i slično. Obično ostavimo praznu fotelju. Ali imaju dovoljnu promociju, jer smo mi jedina televizija u Srbiji koja direktno prenosi sednice skupštine.
      
       Bili ste jedina stanica koja je radila bez prekida sve vreme bombardovanja. Kako je Ministarstvo gledalo na to?
       - Došli su u prvim danima, 27. marta, jer su utvrdili da nije izvršen tehnički prijem objekta na kojem se nalazi predajnik, koji tu stoji deset godina, i da vide kako smo to dobili dozvolu pre deset godina. Nažalost, a za nas je ispalo na sreću, Pančevo je već bilo bombardovano dva puta i bilo je neophodno da radi neki lokalni medij u slučaju da bude bombardovana rafinerija. Opštinska vlast je skočila da nas brani, a intervenisala je i vojska. Posle dva-tri dana ostavili su nas na miru. Nastavili smo da radimo normalno, davali smo čiste informacije i nismo koristili njihovu terminologiju. Bili smo 24 sata nad gradom, a imali smo i dobru mrežu po Srbiji tako da smo uvek znali gde se šta dešava. Kada je nestalo struje jedino smo se mi setili da uključimo agregat, tako da smo i tada radili.
      
       Ipak ste imali problema posle rata.
       - Ministarstvo nam je u julu poslalo ljubavno pismo da ne priznaje našu FM frekvenciju mada nam dozvola važi do kraja ove godine. Tražili su nam da za početak plaćamo 30 000 mesečno, kao da se čujemo do Njujorka. Pisali smo da ne vidimo razlog da plaćamo za frekvenciju koja nam je dodeljena, a za TV smo ionako plaćali. Sada je problem srednji talas, za koji je istekla dozvola. Na naš zahtev za produženje, odgovoreno je da će je ministar "ako bude imao vremena i ako bude bio raspoložen", produžiti.
      
       Televizija je pre konkursa godinama radila bez dozvole. To, izgleda, ranije nije bio problem?
       - Televizija je radila bez dozvole u vreme kada su socijalisti držali vlast i to nikome nije smetalo. Od 1992, kad smo mi izbačeni, služila je kao igračka za njihovo lokalno slikanje. Na konkursu 1998. dobili smo dozvolu, a pre toga smo radili u okviru Radija koji postoji već dvadeset godina. Naravno, otkako smo pre tri godine počeli da radimo imamo inspekcije dva puta mesečno. Od finansijske do vatrogasaca i carinika. Carinici su dolazili da vide kako smo došli do opreme preko koje smo emitovali Bi Bi Si, uputili smo ih na ANEM sa kojima smo imali ugovor, a ANEM ih je uputio na britansku ambasadu. Ne znam šta su pronašli u ambasadi. Vatrogasci su nam našli dva neispravna aparata za gašenje požara, tužili su me kao direktora i platili smo kaznu.
      
       Zakon o informisanju vas je zaobišao?
       - Nije nas zaobišao. Tužio nas je direktor "Razvoj inženjeringa" kada je sindikat tražio njegovu smenu, tvrdeći da širimo lažne vesti, jer sindikat navodno nije legalan. Na sudu se ispostavilo da je uredno registrovan i oslobođeni smo.
      
       U odnosu na ostale lokalne medije, Pančevo je do sada još dobro prošlo.
       - Kod nas su sukobi unutar opozicije došli malo kasnije, a i nisu bili toliko očigledni njihovi međusobni, koliko sukob sa nama. S druge strane, Ministarstvo nas je koliko-toliko ostavilo na miru računajući da će doći do promena u skupštini i da će problem RTV Pančevo da reše uz pomoć dela opozicije, koji su u jednom trenutku uspeli da pridobiju. To im još nije uspelo, a videćemo šta je sledeći korak. Naša televizija je stekla veliki ugled i među građanima koji nisu opoziciono orijentisani, pa bi im možda bilo neprijatno da nas direktno ugase. Elegantan način da reše taj problem jeste da opoziciona vlast smeni ekipu na gradskoj televiziji.
      
       IVANA JANKOVIĆ