U datim okolnostima samo neki Mrka opozicije mogao bi da preuzme vlast

      Izlaganje ide zaobilazno, zbog Zakona o informisanju, kao neka vrsta alegorije pred kojom je i sudija za prekršaje nemoćan.
       Primio Staljin filmske radnike. Na kraju razgovora o ljudskim pravima i stanju u društvu, pita ih Staljin kome šta treba. Proskribišev beleži. Prvi će Mihail Rom: "Stariji sam čovek, teško se krećem, sve bi bilo lakše kad bih dobio auto." "Davaj mašinu", kaže Staljin sekretaru Proskribiševu. Zatim Pudovkin: "Nemam prostora za rad u tesnom stanu." A Staljin: "Možno, komnata!" Treći po redu je Dovženko koji voli prirodu. On bi daču u blizini Moskve. "Nu, davaj", saglašava se generalni.
       Na kraju nastupa Aleksandrov. "Druže Staljine", veli Aleksandrov, "moja želja je toliko neskromna, ne usuđujem se da je izgovorim". "Samo napred", hrabri ga drug Staljin. "Želeo bih", muca Aleksandrov, "želeo bih vaša sabrana dela s vašim potpisom!"
       I Aleksandrov je, kaže priča, dobio sabrana dela s potpisom, i još auto, stan i daču!
       Rez. Naše vreme i naša situacija.
       Direktor "Nadgradnje" Birtašević (iako je bajka tačna, imena su izmišljena, samo ime Milutina Mrkonjića nije izmišljeno) hvali se pred TV kamerama: "Svratim kod Mrke, da ga vidim. Pita me Mrka 'Što si došao, Birtaševiću?' Onako, kažem, samo da te vidim. Mrka razrogačio oči. 'Ti si', veli, 'jedini koji ne traži pare. Dajte mu dva i po miliona!'"
       Konsultovao sam psihijatra.
       Birtašević je, kaže psihijatar, tipična ulizica, a Mrkonjić je narcis. Zapravo, obojica su narcisi, ogledaju se jedan u drugome.
       A kad je šef obnove zemlje Milutin Mrkonjić pred kamerama pocepao i bacio u Dunav molbu za novu dinamiku izgradnje, ne pročitavši je, psihijatar je rekao: to je magijska radnja. Ako nema papira, nema ni problema. To je kao kad dete pokrije oči ručicama i veruje da ga niko ne vidi!
       Ali magija je naša šansa; jedino nas bacanje čini može usrećiti, takva je situacija. Što su shvatili u vrhovima vlasti. Vlast veruje u svoju falsifikovanu stvarnost i od svih traži tu istu veru. Dr Mira Marković zaista veruje u ono što piše i govori, i u tome je problem. Boje se istine koju su sami stvorili, ne žele da je vide, zato su svi drugi krivci, opozicija naročito, ali i svi koji nešto traže - plate, penzije, slobodu govora... Pokušavaju, posredstvom medija, lično mišljenje građanina da saobraze duhu mase; stoga im je važno da ovladaju svim medijima i svim mišljenjima.
       Kažu (Komitet univerzitetske levice): "Ne gradimo mostove i puteve za JUL, nego za sve nas. Ne obnavljamo mi zemlju da bismo samo mi u JUL-u živeli bolje, nego svi građani ove zemlje."
       Kad će taj bolji život? Ubrzo. Ako ne verujete, pogledajte!
       Potrebno je osnovati grupu od 2.000 jogijskih letača koji će Jugoslaviji doneti mir i učiniti je nepobedivom, poručeno je sa skupa u zgradi "Jugopetrola" u Beogradu, na kome je govorila i Jara Ribnikar, istaknuta književnica i članica JUL-a, a tu je bio i akademik (?) Prvoslav Marković, predsednik Jugoslovenskog komiteta za koherenciju duha i nepobedivost, direktor psihijatrijske klinike "Laza Lazarević" na Guberevcu. Istaknuto je da su transcendentalna meditacija i jogijsko letenje dokazane tehnike koje predstavljaju naučni put za suzbijanje kriminalnih radnji u društvu. Skup preporučuje organizovano okupljanje "promišljajućih ljudi i osnivanje univerziteta mira u Jugoslaviji koji bi osigurali novi kvalitet koherencije duha, pojedinca i naroda, nov kvalitet razvoja sveukupne uspešnosti i mira na prostoru naše zemlje, kao i dostojanstveno mesto i ugled Jugoslavije u međunarodnoj zajednici". Jara Ribnikar se založila za buđenje i razvijanje dobrote stanovnika planete!
       Vreme je da poletimo.
       Jogijski letači su na kraju skupa u "Jugopetrolu" leteli u mestu.
       Levica je, u interesu očuvanja vlasti, a za naše dobro, spremna da da - i već daje - i sopstvenu krv. Klub davalaca krvi Opštinskog odbora SPS na Vračaru saopštava da je za samo nedelju dana priložio pedeset litara!
       Ni malo beščašća ne škodi, ako se radi o opštem dobru. Kad je Šešelj pokojnog Ćuruviju i živog Dragana Veselinova u Narodnoj skupštini nazvao kriminalcima, i kad se Veselinov javio za repliku, RTS je komentarom ometala repliku. Nije prvi put, dosetka se ponavlja kako bi ušla u sveopštu istoriju medijskog beščašća. Tezu o RTS mogu da potkrepim dokumentarnim filmom Janka Baljka "Anatomija bola, 02.06". Tamo sam video Tatjanu Lenard iz JUL-a (trenutno je s delegacijom u Kini), kao Mariju na Prkosima, kako za vreme bombardovanja, u smislu nepobedivosti, upućuje izazov NATO paktu: gađajte, mi smo u Takovskoj 10!
       Oni su gađali, a mi smo pobedili.
       S druge strane, ostaje nejasno, pri takvom stanju stvari, kako se razvila NATO agentura, s NATO-vladikom Artemijem na čelu, kroz celu izdajničku opoziciju, a i šire. Špijunska mreža preti da uguši patriotski front koji se brani glasnošću. Pitam: ako smo ih stvarno pobedili, kako njihovi agenti ipak vršljaju pored Gorana Matića i Ivana Markovića, kako su probili liniju odbrane Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica? Kad je bilo da je pobednik bio nemoćan pred špijunima pobeđenog?
       Ili se priprema teren za žešću represiju? Tu je tehnika manipulacije NATO agresora dragoceno iskustvo. Prvo se obradi javno mnjenje, protivnik (opozicija) se satanizuje, a onda se primene krajnja sredstva!
       Sva je prilika da patrioti neće dati vlast ni ako je izgube na izborima. Zato daju krv...
       U datim okolnostima samo bi neki Mrka opozicije imao šansu.
       Budimo koherentni!