Poslovni, politički i tehnološki zaplet posle presude da je najskuplja tehnološka kompanija sveta svoj predominantan položaj na tržištu stekla nezakonitim gušenjem konkurencije

      Onima koji možda sumnjaju da na Zapadu zakon važi za sve, svakako nije promakao slučaj koji je minulih dana bio u žiži i globalnog i lokalnog publiciteta. Amerika i njenih 19 saveznih država tužili su korporaciju koja je najupečatljiviji simbol njihove dominacije u novim, informacionim tehnologijama i "novoj ekonomiji", a okružni sudija je presudio: Majkrosoft je monopolista jer je u sticanju svoje predominantne pozicije na tržištu kompjuterskog softvera nezakonito gušio konkurenciju. Kazna će biti izrečena naknadno, a to će biti ili deoba korporacije na nekoliko manjih, samostalnih delova, ili nalog da osnove svoje sada ekskluzivne tehnologije stavi na korišćenje i drugima.
       Presuđeno je na osnovu antimonopolskog zakona koji je donet još u prošlom veku, a ovo je njegova prva primena na industriju koja je ustanovljena tek u poslednjoj četvrtini ovog, prosperirala u poslednjoj deceniji, i koja će sasvim izvesno biti globalna ekonomska lokomotiva u sledećem. To je, takođe, i prvo veliko uplitanje države i pravosuđa u "novu ekonomiju" koja poslednjih godina stvara bogatstvo brzinom koja nije zabeležena u istoriji.
       Dakle, po svemu reč je o slučaju koji naveliko prevazilazi dimenzije običnog, kako po akterima, tako i po svojim pravnim, ekonomskim, političkim i tehnološkim posledicama. Iako još nije sasvim okončan - odlučeno je inače da se izricanje kaznenih mera obavi u skraćenom roku od 60 dana, što znači da bi sve (ne računajući žalbenu proceduru) moglo da se završi negde u junu - slučaj je povod za veliku debatu u kojoj se prepliće istorija kompjuterskih tehnologija i priroda kapitalizma i smisao preduzetništva.
      
       Gejts
       Razume se, centralna figura je Vilijem Henri Gejts Treći, poznatiji kao Bil Gejts, globalni magnat broj jedan mada tek na sredini pete decenije života. Iako njegovo lično bogatstvo premašuje godišnje bruto nacionalne proizvode bar dve trećine članica Ujedinjenih nacija, Gejts je i danas, na prvi pogled, isti kao što je bio i pre 25 godina kada je, odustajući od studija prava, kao 19-godišnjak, sa svojim ortakom Pol Alenom u jednoj hotelskoj sobi osnovao firmu koju su zajednički nazvali Majkro-soft. Dakle liči na sramežljivog i trapavog dečkića sa naočarima. Ko bi za njega rekao da je poslovni genije.
       Ko je, uostalom, mogao da predvidi da će dva momka iz dobrostojećih porodica, koji su prvi sopstveni novac zaradili prodavši lokalnim vlastima jedan programčić za merenje gustine saobraćaja, stvoriti korporacijskog giganta i neospornog barjaktara "trećeg talasa", ekonomije u kojoj više ne dominira proizvodnja materijalnih dobara, nego proizvodnja znanja. Jer sve što proizvodi Majkrosoft, koji na berzi vredi između 450 i 500 milijardi dolara, ne sastoji se od opredmećenih molekula i atoma, već od bestežinskih, nematerijalnih bitova i bajtova, određenih kombinacija elektronskih jedinica i nula, dakle digitalnih brojki koje jedino razume mašina što je promenila svet - kompjuter.
       Majkrosoft je vlasnik "prozora", u originalu Windows - osnovnog programa koji posreduje između danas sveprisutnog personalnog računara i korisnika. "Prozori" su danas pogled na računarski svet na između 90 i 95 odsto svih računara koji su u pogonu danas u svetu. Gejtsova korporacija je postavila i industrijski standard u osnovnim programima ("aplikacijama") za poslovnu primenu, "ofisu", odnosno programu za obradu teksta "vord". Od pre nekoliko godina, i dve trećine onih koji izlaze na svetsku infostradu, Internet, koriste za to program Majkrosofta, Internet eksplorer.
      
       Kompjuter na stolu
       Žalbe da se Majkrosoft uspinje preko leševa konkurencije počele su još početkom devedesetih, kad još nije bilo sasvim izvesno da će korporacija iz Redmonda, predgrađa Sijetla, severozapadne savezne države Vašington, postati ono što je danas. Tehnologija personalnih računara tada, doduše, već uveliko detronizira sisteme zasnovane na velikim centralnim kompjuterima ("mejn frejm"), ali "kompjuter na stolu" još je sprava čije korišćenje zahteva mnogo veštine i snalaženja u nerazumljivim komandama pred praznim i ravnodušnim ekranom na kojem je samo trepćuća crtica i enigmatično jedno slovo. Dominantan operativni sistem je "DOS", koji je pustio u pogon i prvi Aj-Bi-Emov personalni računar.
       Majkrosoft (u međuvremenu je izbacio crticu iz svog imena) "licencirao" je DOS, što znači da Gejts i njegova firma ubiraju prihod od svakog prodatog računara. Pokušaji da se naprave konkurentni operativni sistemi (DR DOS i slični), samo donekle uspevaju. Naime, MS DOS se već ustoličio kao industrijski standard, ne samo zato što je navika "druga priroda" već i iz razloga što svaka promena - košta.
       Kuća koja je čak i pre Aj-Bi-Ema, počela da kompjutere uvodi u narod, Ejpl, u međuvremenu je smislila novotariju koja je rad na računaru učinila jednostavnim, čak i za "svačiju babu". Ekran je, naime, popunjen sličicama ("ikonice") kojima se, uz pomoć neobičnog upravljača nazvanog "miš", otvara svaki program i obavljaju sve druge radnje na već dovršenim poslovima ("fajlovima"). Prvi računar sa ovakvim operativnim sistemom imao je žensko ime "liza", ali je širu popularnost stekao tek njen potomak, nešto elegantniji "mekintoš".
       Majkrosoftovi "vindouzi" su u početku neuspela imitacija "mekintoš" sistema, jer su, prvo, samo nadogradnja DOS-u, a zatim su ograničeni osnovnom memorijom od 640 kilobajta, koja je hardverski nametnuta kao standard prvom Pi-Si-ju, navodno zato što je Gejts smatrao "što nikada nikome neće trebati više" (danas je uobičajeno sto puta više - 64 megabajta). Sa verzijom 3.0 (a malo potom i 3.11), 1989, Majkrosoft počinje da pokazuje veće ambicije ali tek će inkarnacija "vindouz 95" - čiju su premijeru pratili dugački redovi ispred prodavnica softvera - postaviti temelje za Gejtsovu dominantnu poziciju u kategoriji takozvanih grafičkih interfejsa, operativnih sistema koji su, mada "ispod haube" veoma komplikovani, spolja relativno jednostavni za korišćenje.
       Kada sredinom devedesetih počinje eksplozivno širenje novog komunikacijskoj medija Interneta - globalne mreže telefonskim linijama i komunikacionim kablovima miliona međusobno povezanih računara - Majkrosoft je zatečen na spavanju. Novoosnovana kompanija Netskejp, koja je napravila prvi program za pretraživanje Interneta, "Netskejp navigator", postavlja rekord prvog dana svoje dokapitalizacije na berzi: njeni osnivači postaju instant milioneri. Veoma brzo, svako ko je želeo da jezdi globalnom infostradom, kako je kršten Internet, morao je da poseduje "netskejp navigator".
       Majkrosoft se trgao tek kad je shvatio da bi Netskejp, u stvari, jednog dana mogao da postane osnovni program, operativni sistem, i da time istisne "vindouz". U Redmondu, programerski timovi rade danonoćno da bi sastavili sopstvenu verziju pretraživača, nazvanog "internet eksplorer". Kada je bio gotov, imao je karakteristike približne "navigatoru", ali, avaj, Netskejp je već bio zauzeo 90 odsto tržišta.
       I odatle, u stvari, počinje priča o Majkrosoftu monopolisti, nefer konkurentu i, u krajnjem ishodu, kako bi se to razumljivije formulisalo, "privrednom prestupniku". Da bi istisnuo Netskejp, Gejts odlučuje da "navigator" integriše u "vindouz". To znači da svako ko kupi novi kompjuter, ili želi da nadogradi operativni sistem starog, nema izbora programa za pretraživanja Interneta. Uz "vindouz" se naime dobija i "navigator". Kraj priče.
       Bio je to zaista početak kraja Netskejpa. Nije pomoglo što je "navigator" besplatan (svako može da ga "skine" sa Interneta). "Besplatan" je i "eksplorer" (mada se za "vindouz" plaća licenca, pa je naplata na neki način zaračunata). Pritužbe Netskejpa u prvi mah su ignorisane, jer obrazloženje Majkrosofta glasi da su dva programa spojena zbog dobrobiti korisnika.
      
       Standard
       No, kada je ovaj spor dodatno osvetlio i neke druge manipulacije već stasalog džina iz Redmonda protiv konkurencije u ostalim segmentima tržišta, to je privuklo pažnju države, čija je osnovna dužnost da garantuje iste uslove poslovanja za sve, i time omogući da i malecni Davidi nekim inovacijama eventualno obore omlitavele Golijate. Već 1997. se najavljuje antimonopolski proces. Zvanično počinje 1998. U novembru prošle godine, sud je saopštio "činjenično stanje" u kojem je već na neki način bila formulisana današnja presuda.
       Iz svega što je posle njenog obelodanjivanja izrečeno i što su analitičari raznih specijalnosti napisali, proizilazi nekoliko neospornih činjenica. Prva je da je Majkrosoft, odnosno Gejts činio sve ono što bi činio svaki preduzetnik, odnosno kapitalista: da na sve načine postane prvi u svojoj oblasti, iz čega proizlazi da je težnja ka monopolu prirodni instinkt u pravoj tržišnoj privredi. Drugo, Majkrosoft je u celom procesu ipak usavršio tehnologiju svojih programa koji, mada nepopularni u esnafu programera, ipak predstavljaju industrijski standard. Treće, veliki izazivač nije na vidiku uprkos publicitetu koji u poslednjih godinu i nešto više dobija rivalski operativni sistem Linuks, čije je "jezgro" napisao jedan skandinavski programer, a koji su potom, pošto je "izvorni kod" postao opšte dobro, usavršavale na hiljade nezavisnih programera širom sveta. Istina, Linuks sve više postaje pogon "servera", računara koji su centri lokalnih i nešto širih mreža, ali je još daleko od toga da postane "program za mase".
       Četvrto, Majkrosoft je već stekao ono što se u poslovnom i berzanskom svetu naziva "status gorile": narastao je u tolikoj meri da je rvanje sa njim beznadežno. On na postojećim proizvodima ostvaruje toliko profit da može sebi da dozvoli ulaganje u svaki novi projekt koji gubi i da ga podržava sve dok se ne ustoliči i ne pobedi konkurenciju. Drugim rečima, gotovo da nema poduhvata u kojem Majkrosoft ne može da uspe. Nije zato čudno što je Gejts sve ovo što se događa primio relativno mirno, izjavljujući da, što se njegove korporacije tiče, "najbolje tek dolazi".
       I na kraju, najneuverljiviji element presude je onaj gde se kaže da je Majkrosoft naškodio korisnicima jer je sprečio da se pojave bolji operativni sistemi. S tim u vezi pomenuta je i analogija s isto tako kontroverznim "herojem kapitalizma" sa početka ovog veka, Henrijem Fordom, koga takođe mnogi nisu voleli, ali je svako ko je želeo pristojan auto morao da kupi njegov.
       Sve ovo ipak ne znači da je najnovijom presudom pomenutog gorilu samo ujela buva. Majkrosoft će sada biti izložen i pravoj navali pojedinačnih tužbi, i pritisku advokatskih ajkula koje su, kao i u slučaju duvanske industrije, "namirisale krv". To će svakako angažovati određene resurse korporacije, ali ni izdaleka ne podrazumeva da će je oboriti na kolena, a pogotovo ne na pleća.
      
       Politika
       Najzad, ceo slučaj nije ni bez određenih političkih dimenzija u izbornoj godini koja dosad nije bila preterano uzbudljiva. Na Kapitol hilu, sedištu američkog zakonodavstva, već se postavlja pitanje "nacionalnog interesa" i iznosi dilema da li je "slučaj Majkrosoft" pitanje za sud ili za Kongres. U opticaj su puštene i spekulacije da se Gejts uzda u Buša, uveren navodno da će mu, u slučaju pobede, republikanska administracija biti blagonaklonija (veće razumevanje Departmana pravde).
       Gazda Majkrosofta je međutim jaja položio u obe korpe: u tekućoj kampanji, i republikancima i demokratama je, u vidu priloga, dao po nešto manje od milion dolara. U Kongresu, njegovu stvar sada brane, reklo bi se podjednako, i istaknuti republikanci i poznate demokrate. Dva dana posle saopštavanja presude bio je, između ostalog, i u Beloj kući (kao učesnik skupa o "novoj ekonomiji"), a američke TV mreže već uveliko vrte njegove reklamne spotove koji treba da stvore pozitivan korporativni imidž.
       U pozadini svega jeste i činjenica da je pomenuti "status gorile" doprineo i tome da danas praktično svaki Amerikanac poseduje delić Majkrosofta. U njegove akcije investirali su naime svi takozvani institucionalni fondovi (penzijski, zdravstvenog osiguranja i slični), uvereni da je reč o investiciji koja ne može da propadne. I zaista, sve dosad akcije Majkrosofta su rasle. Iako ih je presuda za trenutak pokolebala, niko u Americi ozbiljno ne očekuje da one u dogledno vreme dramatično padnu. Zakon jeste jednak za sve, ali svi nisu jednaki u nošenju s njegovim štapom.
      
       MILAN MIŠIĆ