Spremnost za radikalne promene izražena je samo u delu BiH gde živi većinsko muslimansko stanovništvo

      (Beta specijalno za NIN iz Sarajeva)
      
       Haris Silajdžić se možda "mešao u božje poslove", kako su neki ovdašnji komentatori kvalifikovali njegove prognoze o ishodu lokalnih izbora, ali je ččinjenica da su se te prognoze u potpunosti ostvarile. Lider stranke za BiH i bivši kopredsedavajući Veća ministara BiH je tokom izborne kampanje gotovo panično molio Muslimane da ne glasaju za Socijaldemokratsku partiju (SDP) jer će tako "zauvek izgubiti nacionalni identitet". "Samo će Muslimani glasati za SDP i samo tamo će SDP i pobediti. U Republici Srpskoj će pobediti SDS,a u Hercegovini HDZ",tvrdio je Silajdžić.
       Upravo to se i dogodilo 8.aprila. Prema preliminarnim rezultatima, SDP Zlatka Lagumdžije osvojila je najveći broj glasova u opštinama u Federaciji BiH,što se komentarše time da je "spremnost za radikalne promene izražena samo u delu BiH gde živi većinsko muslimansko življe". Srpska demokratska stranka (SDS) uverljivo je pobedila u većini opština u Republici Srpskoj, a Hrvatska demokratska zajednica na čelu sa Antom Jelavićem, pobedila je u opštinama gde je zastupljeno većinsko hrvatsko življe (zapadna Hercegovina i srednja Bosna).
       Time su se obistinile i prognoze mnogih bosanskohercegovačkih analitičara, koji su tvrdili da će izbori u Hrvatskoj, kojima je posle desetogodišnje vladavine zbačen HDZ, a pobedu poneo SDP, uticati samo na sada već nekadašnje simpatizere Stranke demokratske akcije.
       Prema do sada poznatim rezultatima, SDP je pobednik u najvećem broju opština u Federaciji, i to u onim opštinama u kojima živi većinsko bošnjačko življe (Sarajevo, Zenica, Tuzla, Živinice, Gračanica, Kladanj, Goražde...). Srpska demokratska stranka je pobednik u najvećem broju gradova u Republici Srpskoj, posebno u istočnom delu tog entiteta (Rogatica, Han Pijesak, Višegrad, Kalinovik, Foča-Srbinje, Srpsko Goražde, Rudo...) Stranka demokratske akcije je do sada, u savezu sa Strankom za BiH Harisa Silajdžića ili pojedinačno, pobedila u svega 35 od ukupno 145 opština (Trnovo, Hadžići, Banovići, Cazin, Sanski Most, Ključ...), HDZ je izgubio nekadašnje čvrste pozicije u Tuzlanskom kantonu u kojem prema do sada dostupnim vestima, uopšte neće imati odbornike u skupštinama opština, a vlast je osvojio u zapadnom Mostaru, Gornjem Vakufu, Čitluku, Ljubuškom, Širokom Brijegu...
      
       Umor građana
       "SDA sebe smatra relativnim pobednikom. Naša stranka je i dalje politički subekat broj jedan, i dalje je najznačajnija, najjača i najuticajnija stranka u BiH. Samostalno ili u Savezu sa Strankom za BiH, SDA je ostvarila relativnu ili apsolutnu pobedu u 35 opština", izjavio je posle objavljivanja prvih nezvaničnih rezultata Sulejman Tihić, predsednik glavnog izbornog stožera SDA, nevoljno priznavši poraz u najznačajnijoj opštini u Federaciji - Sarajevu.
       Pobednik u najmanje dvadeset opština u Federaciji, Zlatko Lagumdžija, veliki uspeh svoje SDP pripisuje "umorom građana od deset besperspektivnih godina u jadu, bedi i mizeriji".
       "Počeli su da shvataju da je nacionalizam ulica bez izlaza. Nacionalisti su BiH osudili ne samo na nacionalizam već i na nešto što generiše nekompetentan sistem - totalitarizam. Pobedili smo zato što su ovi drugi katastrofa, delom zato što mi nismo loši, a delom što je narod u nama video nešto što vidi drugde u svetu", izjavio je Lagumdžija.
       Lagumdžija je posle saopštavanja prvih izbornih rezultata rekao da ne veruje da će se primopredaja vlasti obaviti bez problema objašnjavajući da će prvi korak SDP verovatno biti "inventura".
       "Zato ja preporučujem svima da ne srljaju dalje ako su već napravili nešto što nije trebalo", upozorio je Lagumdžija.
      
       Incidenti
       Druge posleratne izbore u BiH koji su se održali posle potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma (decembar 1995), međunarodni zvaničnici u BiH okarakterisali su "fer, poštenim, demokratskim i dobrim". Javnost bi se složila sa takvom konstatacijom da se otprilike svaki peti građanin BiH mogao pronaći na spisku za glasanje, te da nisu zabeleženi mnogi incidenti. Jedan od njih dogodio se na Palama u Republici Srpskoj gde su dan pre održavanja izbora stanovnicima deljeni leci u kojima se "obaveštavaju" da se izbori neće održati 8. aprila, kako je najavljeno, već u septembru. Na Palama takođe, ispred jednog biračkog mesta, bačena je ručna bomba.
       Ni u Stocu izbori nisu protekli "fer, pošteno ni demokratski". Predsednik Hrvatske stranke prava (HSP) obilazio je biračka mesta u tom hercegovačkom gradu i insistirao na obustavljanju izbornog procesa. Viski dužnosnik HSP-a je, pošto je isprevrtao kutije za glasanje, u večernjim satima pritvoren uz pomoć lokalne i međunarodne policije. Takođe, u opštini Kladanj zabeležene su pretnje simpatizera SDA biračima, koji su upozoravali stanovnike te opštine da ne smeju glasati za SDP.
       Da izbori nisu prošli onako kako je planirano, potvrđuje i vest da su hrvatski žitelji opština Žepče i Gornji Vakuf u potpunosti bojkotovali izbore, jednostavno - nisu glasali. Zbog toga su iznervirani predstavnici međunarodne zajednice nazvali Hrvate u BiH "najneodlučnijom etničkom grupom koja izražava najveće nezadovoljstvo konačnim izbornim rezulatima".
      
       Mediji
       Međunarodna zajednica je pokušala da zaštiti i predstavnike medija, na koje je od početka izborne kampanje vršen pojačan pritisak. Misija OEBS-a u BiH je javno saopštila da je utvrdila kako se broj zastrašivanja novinara u BiH znatno povećao od 23. februara, odnosno od početka predizborne kampanje. Novinari su izjavili da su najveći pritisak na njih vršili izabrani i imenovani vladini zvaničnici i funkcioneri političkih stranaka, što iznosi više od 70 odsto prijavljenih incidenata, registrovanih zastrašivanja i pretnji, tvrde u OEBS-u, organizaciji koja je uoči opštinskih izbora otvorila i posebnu telefonsku liniju da bi novinari mogli da prijavljuju eventualne pretnje ili zastrašivanja.
       Iako predstavnici međunarodne zajednice smatraju da održani izbori"predstavljaju važan korak ka demokratizaciji BiH više nego ikada pre", mnogi stanovnici BiH ne misle tako, posebno ne posle objavljivanja prvih izbornih rezultata iz kojih se vidi da su ponovo dve nacionalne partije u BiH osvojile većinsku vlast u pojedinim i nimalo beznačajnim opštinama.
       "Ne očekujem ništa od izbora", "Nisam glasao", "Niko nama više pomoći ne može" ili "Mi smo samo pokusni kunići međunarodnih predstavnika koji vrše opite nad nama bacajući nam kost, pa nakon kraće pauze pruže nam izbore", odgovori su koje su najčešće anketirani građani BiH davali pre i posle izbora. Veliki broj je izjavio da bez obzira na izborne rezultate, ne želi da ostane u BiH duže od godinu dana, dok su drugi svu svoju nadu "za bolje sutra" usmerili ka pobedničkom SDP-u.
       "Ako nas i oni iznevere, niko od nas neće ostati u BiH, a ako i ostanemo, niko od nas više neće ni za koga glasati. Ne želim da pogrešno datim glasom nosim nekoga na savesti", govore građani Federacije.
       Za opštinske izbore u BiH, organizator, finansijer i posmatrač - OEBS, iz svog budžeta je izdvojio čak 20 miliona nemačkih maraka. Izdvajanje te sume novca, i najverovatnije još veće za opšte izbore planirane za oktobar, trebalo bi da budu garant da će izborni rezultati na kraju morati da budu implementirani, jer će novoizabrane opštinske vlasti u BiH, čiji će mandat trajati četiri godine, biti pod stalnom prismotrom međunarodnih zvaničnika. Ti zvaničnici su i posle opštinskih izbora potvrdili svoj dugogodišnji ostanak u BiH, ili, kako u nezvaničnom razgovoru tvrde međunarodni dužnosnici, "bar dok ta, nekada nacionalizmom zaluđena zemlja ne uđe u evropske integracije. Posle toga moraće da se brine o sebi, jer i nama, zbog njenog funkcionisanja, svakog dana ponestaju milioni evra".
      
       MERIMA SIJARIĆ
      
      

Mogućnosti        Od oko dva i po miliona stanovnika s pravom glasa u BiH, na opštinskim izborima je glasalo oko 70 odsto. U nadgledanju izbornog procesa učestvovalo je oko sedam hiljada posmatrača, međunarodnih i bosanskohercegovačkih, a ono po čemu bi ovi izbori još trebalo da ostanu zapamćeni jeste što su prvi put i žene predstavljale 30 odsto kandidatskog tela. Naime, OEBS je u BiH doneo pravilo da u svakoj stranci koja želi da se kandiduje za izbore, mora da bude najmanje 30 odsto žena. Zbog takvog pravila, broj žena u parlamentu BiH je za samo dve godine povećan sa dva na 26 odsto.        Takođe je usvojen i novi način glasanja u BiH - sistem otvorenih lista, gde birač nije morao da glasa samo za stranku ili koaliciju, već i za pojedinačnog kandidata unutar jedne stranke. Prema mišljenju OEBS-a, taj sistem glasanja dao je biračima veću mogućnost odlučivanja.