Branio sam čast republičke vlade verujući da će prestati da kažnjavaju prestoni grad. Nisu prestali

      Sukobi na relaciji Republika - glavni grad traju zapravo od vašeg ulaska u Gradsku skupštinu?
       - Ta spirala sukoba je išla upravo onako kako se od vlasti može i očekivati, samo kroz podvalu i laž.
       U početku su veoma oprezno zadržavali naše inicijative, blokirali predloge i odbijali komunikaciju. Morao sam da, rekao bih, korisno lažem, da branim čast i ugled republičke vlade izjavljujući da na naše pozive nisu mogli da odgovore jer se radi o ozbiljnim stvarima kao što je ulaganje u vodovod, u javni saobraćaj, primena zakona o koncesijama, promena zakona o komunalnim delatnostima i dalje redom. Računao sam da će doći trenutak kada će oni morati da prihvate dijalog sa prestonim gradom, jer nije prirodno da se bilo koji grad kažnjava zato što nema strukturu koja je po volji republičkoj ili državnoj vlasti.
       Devedeset prve godine budžet grada bio je milijardu i dvesta miliona dolara a prošle godine budžet je iznosio 50 miliona dolara. Sa 24 puta manjim budžetom mi smo uradili više, tako da nas oni najnormalniji među njima, naravno u četiri oka, pitaju: kako? Samo po osnovu zadržavanja gradske takse, a ona je blokirana već više od mesec dana, Beograđanima se duguje najmanje 140 miliona dinara. Dug republičkih organa gradu (za komunalne usluge i za građevinsko zemljište) koji smo zatekli i koji smo pokušavali više puta da sa njima isteramo na čisto, uvažavajući sve poteškoće, iznosio je na dan 1. februara oko 500 miliona dinara. Istovremeno savezni organi duguju 365 miliona dinara.
       Niko o tome ne želi da razgovara. Smatraju, valjda, da mogu da duguju i da se ponašaju kako hoće. Beograd je direktno opljačkan.
      
       Najčešće vam se pripusuju manipulacija građevinskim zemljištem i izdavanje dozvola za postavljanje kioska.
       - Ekspanzija tih malih boginja, kako ih ja zovem, počela je mnogo pre nas. Sećate se da je prethodni saziv skupštine preko noći skidao tezge u Bulevaru revolucije. U velikoj nevolji takve stvari dešavaju se svuda u svetu. Država može da ih ukloni ali sama lokalna vlast ne može.
      
       Ako je dug Republike i federacije tako veliki, zašto ste vi namirili dug gradske televizije Studija B saveznom Ministarstvu telekomunikacija?
       - Tada sam rekao da ćemo sa saveznim ministarstvom razgovarati i da ćemo se lako dogovoriti s obzirom na to koliko oni duguju nama. Nismo znali gde sedi gospodin Ivan Marković, do njega je bilo nemoguće doći. Nikada nam nisu dostavili stvarni obračun duga niti račun na koji treba uplatiti novac. Jednostavno, nisu želeli da razgovaraju. To je osionost koja vodi u ludilo i nije bilo druge nego da platimo a da posle na sudu, u dinar, raščešljamo ko je kome dužan. I ne samo to. Neko će morati da odgovara i za neizvršenje zakonske obavese podrške "paucima" da uklone vozila koja ugrožavaju bezbednost saobraćaja u gradu. Neko je odgovoran i za odluku carine da terminal sa autoputa prebaci u luku pa se tako sada teški kamioni lomataju kroz grad uništavajući kolovoz, zadržavajući saobraćaj, zagađujući okolinu...
       Ako su mislili da će sa jedanaest miliona dinara, što jeste ogroman novac za Beograd, uspeti da naprave krvoproliće, grdno su se prevarili. Mi ćemo učiniti sve da mirno, beogradski, gospodski, na izborima sklonimo tu alu koja nam sedi za vratom.
      
       Predsednik opštine Novi Beograd Čedomir Ždrnja izjavio je nedavno da u Skupštinu grada ne može da dođe ni na kafu?
       - Žao mi je gospodina Ždrnje. Mislim da je on i tom izjavom, pod pritiskom, izašao iz svoje prirode i vaspitanja. To je isti onaj gospodin Ždrnja koji je ovde više puta dolazio, kad god je imalo o čemu da se razgovara, a uvek ima o čemu da se razgovara, i koji zna šta smo učinili za Novi Beograd. Prošle godine smo, u najgore vreme, uradili deo saobraćajnice Tošin bunar koja veoma mnogo znači za čitav taj potez i gde je dosta ljudi izginulo. Planirali smo da ove godine nastavimo ali je taksa od tri odsto blokirana.
       Taj isti gospodin Ždrnja tražio je od nas da spasavamo sportski centar "11 april" iako to nije u našoj nadležnosti. Ipak, rekli smo mu da ćemo finansirati jednu trećinu troškova ukoliko pruži dokaz da su republičke vlasti i opština čije je to vlasništvo spremni da finansiraju razliku. Oni taj dokaz nisu pružili a Beograd neće biti u stanju da finansira i sve ono što je u njegovoj nadležnosti i ono što nije. Konačno, to je onaj gospodin Ždrnja koji je pre dve godine pravio veliku proslavu pedesetogodišnjice opštine Novi Beograd a da nikoga iz Gradske skupštine nije pozvao. To je tužno, žalosno i žao mi je što je morao tako nešto da izjavi.
      
       Koliko ste republičkih funkcionera vi sreli za vreme vašeg mandata?
       - Sreo sam se predsednikom republičke skupštine Draganom Tomićem, sa premijerom Marjanovićem, potpredsednikom Tomićem i sa nekolicinom ministara koji su bili najodgovorniji za komunikaciju sa gradom. Kod predsednika Republike bio sam dva puta na prijemu ali kao poslanik republičke skupštine. Kao predsednika gradske vlade pozvao me je samo jednom, za vreme bombardovanja, da me pita može li naš Centar za obaveštavanje da nekako drugačije formuliše svoje vesti, na šta sam mu odgovorio da je taj centar u direktnoj nadležnosti Ministarstva odbrane. On, dakle, nije znao ni šta je u čijoj nadležnosti. Zato su valjda tek osam dana pre okončanja bombardovanja formirali štab civilne zaštite Srbije i zato danas toliko napadaju ljude koji su danonoćno brinuli o Beogradu.
      
       Na čemu će se zasnivati kampanja demokratskih partija u Beogradu?
       - Istinom o Beogradu može se podići svest i saznanje gde smo zapravo i ko šta radi. Mi smo upravo završili izveštaj za protekle tri godine kao najkvalitetniji odgovor na ove napade. Izložićemo podatke da smo kupili 140 vozila za Beograd, što je više nego što je kupljeno u proteklih deset godina. Pred izbore 1997. republička vlada je obećala da će Beogradu pokloniti 42 autobusa. Vlada nije odvojila ni dinar već je 12 autobusa stiglo preko različitih preduzeća koja su po naređenju kupila te autobuse. Šta je sa ostatkom?
       Sa 24 puta manjim budžetom uradili smo mnogo više u vezi pitanjima kulture, socijalne zaštite, pomoći invalidima, postradalima i porodicama poginulih u ratu, što nije naša direktna nadležnost ali smatram da jeste naša obaveza. Sagradili smo novi depo GSP-a jer je stari, sa kompletnom dokumentacijom, izgoreo 1997, baš na Dan bezbednosti. Uzroke požara nismo saznali. Gradimo Jugoslovensko dramsko pozorište, uprkos svim nevoljama, obnovili smo halu "Pionir". Asfaltirali smo Ruzveltovu ulicu koja je bila u jarugama i ne samo nju nego smo tokom 1998. godine asfaltirali i 370 hiljada kvadrata kolovoza, što je bio najbolji projekat posle onog iz 1977. kada je grad imao znatno više novca. Rekonstruisali smo most kod Sajma i onaj ka Banovom brdu, prvi put od njihove izgradnje pre 25 godina. Popravili smo i nizvodnu stranu Brankovog mosta, prvi put posle 24 godine... Verujem da Beograd nikada više neće glasati za prazne priče.
       LJUBICA GOJGIĆ