"Biće to svakako elektronski novac, jedna vrsta bankomata ili kreditne kartice, za koju će garant biti neka banka ili finansijska institucija", objasnio je Tocoli. Objašnjenje je bilo toliko jednostavno da se cela stvar činila nemogućom

      (Za NIN iz Trsta)
      
       "2000 Spring Meeting WTCA", odnosno trideseta, godišnja, skupština Asocijacije centara svetske trgovine, održana u Trstu od 10. do 13. aprila, zasigurno neće ući u sesiju istorijskog značaja ali će po nečemu ipak ostati zapamćena. Pre svega, po posećenosti. Procenjuje se da u tršćanskom kongresnom centru "Maritima", nekadašnjoj pomorskoj stanici, u tri kongresne hale nijednog trenutka nije bilo manje od 500 posetilaca, od čega je njih oko 380 došlo iz više od 100 zemalja. Jedna od najbrojnijih svetskih delegacija bila je naša. Naime, od najavljenih 29 osoba iz Jugoslavije, na kongres je došlo 26. Zatim, ova apolitična, privatna asocijacija, čija je uloga da pospešuje preduzetništvo i olakšava svetsku razmenu i trgovinu, svoj je proletnji kermes, kako i dolikuje, priredila veoma bogato i u duhu velike tolerantnosti prema onima koji dolaze iz drugačijih političkih, verskih i socijalnih sredina. I organizacija stručnog dela ovoga interesantnog godišnjeg skupa bila je gotovo bez grešaka pa su veoma uspeli i pojedinačni susreti "one-to-one", okrugli stolovi i seminari na kojima se razrađivala željena materija. Tršćanskom skupu prisustvovao je i tvorac WTCA, Gaj Tocoli. Ovaj Amerikanac italijanskog porekla osnovao je WTC 1970. godine, u prostorijama zgrade na Menhetnu koju je sam projektovao. "Little big Italiano" nije u Americi projektovao samo Tnjeense. Njegovi značajniji projekti su svakako njujorška luka i aerodrom, a osnivanje WTCA, asocijacije koja pripomaže svetskoj trgovinskoj razmeni, samo je logički sled ideja plemenitog Italijana, posednika diplome čuvenog MIT-a. Zbog te svoje plemenitosti i doprinosa WTCA u premošćivanju svih političkih, verskih, rasnih i socijalnih barijera, te boljeg razumevanja među ljudima, Gaj Tocoli je prošle godine bio kandidat za Nobelovu nagradu za mir. Nobelovu nagradu nije dobio ali mu je prilikom kongresnog boravka u Trstu dodeljena Laurea Honoris Causa, titula počasnog doktora Tršćanskog univeziteta. Nije puno ali čoveka veseli. Ovaj guru "e-biznisa", novih perspektiva trgovanja preko kompjuterske mreže, kreirao je Trade Card, netvork koji koristi više od petsto hiljada svetskih preduzeća različitih branši. Trejd kard je osnovan 1993. godine, a do danas je, kao servis on-lajn, istinski revolucionisao svetsku trgovinu i biznis uopšte. U završnici kongresa, na konferenciji za novinare, Gaj Tocoli je okupljenima veoma figurativno objasnio kako će svetski biznis vrlo brzo prihvatiti i novu on-lajn tehnologiju plaćanja robe i usluga. "Biće to svakako elektronski novac, neka vrsta bankomata ili kreditne kartice, za koju će garant biti neka banka ili finansijaska institucija", objasnio je Tocoli. Objašnjenje je bilo toliko jednostavno da se novinarima cela stvar činila nemogućom. Nema sumnje da su najveći protivnici novog brzog i pojednostavljenog elektronskog načina trgovanja - tradicionalno tržište, neznanje, nemanje i politika. S ovim se morao složiti i najveći svetski vizionar e-biznisa Gaj Tocoli, ali se i sa njime moramo složiti da protivnici nisu nesavladivi. Tradicionalno tržište, gde kupac želi da vidi, opipa i onjuši ono što kupuje, već se sada svelo na veoma uske regione, uglavnom one gde ni proizvodnja nije otišla daleko od manuelne. Neznanje rukovanja kompjuterom minorniji je problem od nemanja sredstava za nabavku kompjutera, ali su svi prethodno nabrojani problemi minorniji od političke želje, volje i odluke da se neko blokira, da mu se ne dozvoli da trguje sa svetom ili da ne želi sa njime da trguje. I o takvim iskustvima je govorio Gaj Tocoli, navodeći primere kako je Kina zahtevala da se iz članstva WTCA izbaci Tajvan, a da je posle primanja Kube u članstvo WTCA, postao najizloženija meta američke obaveštajne službe. Gospodin Svetozar Mijalović iz Tehnološkog instituta nije izdržao da se ne pohvali da je Srbija pod vođstvom predsednika Miloševića, napravila svetsko čudo. "U najkraćem roku je obnovila zemlju od straobalnog razaranja svetskih agresora, popravila puteve, pruge i mostove, obnovila fabrike i pokrenula proizvodnju." Verovatno je hteo da kaže, ako se to uspelo u tako kratkom roku, onda je dečja šala savladati tehniku Trejd kard trgovanja. Po Zoranu Stameniću iz Ministarstva nauke, Srbije ima više na Internetu nego na zemlji. Beograd je, kaže, pun veb kafića u kojima se pije piće i navigava po Internetu. Na pitanje koliko ih približno ima, odgovor je bio, "ja znam za četiri". Treba mu verovati, Srbija je više virtualna nego realna. Na sreću, ima i realnih. Gospođa Jasna Miljuš, takođe iz Ministarstva, priznala je da su ih u Trstu svi svetski delegati prihvatili bez ostatka i da su se prema njima sasvim ljudski odnosili. Niko im nije prigovorio ni Kosovo ni Mladića ni Milana Martića. Svet je ipak više na zemlji nego na Internetu. Crnogorci su sasvim realno konstatovali da će uklapanje u svetske trendove razmene biti moguće onda kada se razreši problem Jugoslavije, to jest, problem odnosa dveju republika, Srbije i Crne Gore. Profesor dr Mihailo Burić, za razliku od mnogih koji lamentiraju da su pravci razvoja njihovih država u okviru prethodne Jugoslavije bili "namerno" pogrešni, misli da se Crna Gora razvijala onako kako je mogla, ali normalno. Njeni glavni resursi, energetika, turizam, i pomorski saobraćaj, imaju solidne temelje i na tome treba graditi strategiju razvoja. Veselin Đukanović, direktor podgoričkog WTCA nije ni pesimista ni optimista. "Trgujemo onim što imamo i onako kako umemo, a kada budemo mogli i imali više, brzo ćemo naučiti."
      
       ĐOKO MALINIĆ