NASLOV: "MarŠal", Hrvatska 1999.
REŽIJA: Vinko BreŠan
SCENARIO: Vinko i Ivo BreŠan
ULOGE: DraŽen Kun, Linda Begonja, Ilija IveziĆ, Boris BuzanČiĆ, Inge Apelt, Ivo GreguroviĆ

      Vuk Pavlović
      
       Teško je dokučiti šta su Ivo ("Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja") i Vinko Brešan ("Kako je počeo rat na mom otoku"), autori "Maršala", u stvari želeli da kažu ovim filmom s obzirom na to da je od njihove neuspele komedije ostala samo prazna ljuštura.
       Radnja filma smeštena je u nekoliko dana leta 1998. Na rodno dalmatinsko ostrvce dolazi Stipan (Dražen Kun), smušen, mladi splitski policajac, sa zadatkom da razreši pojavu tajanstvene utvare na lokalnom groblju. Naime, tokom sahrane nekadašnjeg partizana, grupi njegovih saboraca se prikazao duh Josipa Broza, a što je vlastima odmah prijavio antikomunistički gradonačelnik Luka (Ivo Gregurović). Stipanova istraga ne ide baš najbolje pošto jedini svedoci - penzioneri, predvođeni tvrdokornim komunistom Marinkom (Ilija Ivezić) - odbijaju saradnju sa njim. U međuvremenu, legenda je na ostrvo privukla gomilu bivših partizana, u čemu Luka vidi mogućnost da se razvije usahli turizam, pa u tu svrhu organizuje parade i slične zaboravljene manifestacije iz doba socijalizma. Kad Stipan prokljuvi da je Titova prikaza zapravo izlapeli starac (Boris Buzančić) odbegao iz obližnje ludnice u maršalskoj uniformi, to otkriće će iskoristiti komunisti da preuzmu vlast na ostrvu.
       E sad, vraćamo se na pitanje šta su pisci hteli da kažu. Njihov film je funkcionisao prvih 15 minuta, a zatim se naprosto raspao - kao da nisu mogli da se dogovore šta je prava tema "Maršala": je li to priča o polaritetu u malom mestu, ili o matorim komunistima, ili o novoj nacionalističkoj vlasti (sad već staroj, za koju nijednom očito nisu smeli reći da se zove HDZ), ili je to apsurdan portret nesposobnog a ipak sposobnog policajca, ili je reč o njegovoj ljubavnoj priči, ili se tu radi o meštanima, prevrtljivim kameleonima? Odgovor: u filmu ima od svega ponešto, od čega je zajedno ispala velika sklepana zbrka, iza koje čuči nevešto prikrivena jugonostalgičarska ideja. Biće da otac i sin Brešan nisu mogli svoju ideju otvoreno da iskažu u hrvatskoj "demokraciji", pa su je umotali u milion velova, što je rezultiralo pomenutom papazjanijom. Tako se njihova priča razvukla na more suvišnih strana, što je dodatno otežalo ionako zamumuljenu radnju. Izbegavši upotrebu klasičnog glavnog junaka, opredelili su se za kolektivnog, ali u bukvalnom smislu - nedovoljno malo prostora posvetili su svakome od brojnih likova, ne prikazavši i ne isprativši valjano nijednog, te su zato oni nedefinisani i nemotivisani. S druge strane, radnja je neprirodno postavljena, junaci se u njoj pojavljuju i gube bez reda i logike, film je nezanimljiv, predug i vrvi od rupa, grešaka i previda, scene su nepovezane i iskonstruisane, a gluma neubedljiva, te je s bilo kog filmskog aspekta "Maršal" potpun promašaj.
       Konačno, autori nemaju pokriće ni u žanrovskom smislu po kojem je u komediji sve moguće. "Maršal" je loše smućkan gemišt komedije situacije, apsurda i satire, u njemu ima tri dobra štosa, a i oni su već viđeni. Koja je svrha komedije bez smeha, i čemu neduhovito i isprazno patetično prizivanje vremena socijalizma i bratstva-jedinstva (ubistva)? Posle svih dešavanja u poslednjih 50 i kusur godina, nemušta lakrdična priča o Titu i njegovim naslednicima deluje apsolutno deplasirano, bar sa ovdašnje pozicije.