Vlast će pokušati da definiše kako smo mi poslušnička partija JUL-a i SRS-a i da je ovo koalicija protiv Crne Gore, ali ugovori koje smo potpisali i korektan odnos pomenutih partija prema nama to će na najbolji način demantovati

      Glavni odbor Socijalističke narodne partije odlučio je da na junske izbore u Podgorici i Herceg Novom izađe u koaliciji sa srpskim radikalima, jugoslovenskim levičarima i svim snagama koje se zalažu za očuvanje jugoslovenske države. Iako je reč o tehničkom izbornom savezu za dve lokalne skupštine, odluci je na brzinu data istorijska dimenzija jer su partije, koje su vazda imale odlična rešenja za Crnu Goru ali nikako nisu sticale simpatije birača, ušle na velika vrata u zvaničnu crnogorsku politiku. Pre istorijske odluke, podgorički mediji su detaljno opisivali unutrašnji lom u vodećoj opozicionoj stranci u Crnoj Gori i sporednoj vladajućoj stranci u federaciji. Na kraju je saopšteno da nikakvih sukoba u partiji nije bilo. Potpredsednik partije Predrag Bulatović, kome i najljući protivnici ne osporavaju političku veštinu i organizacione sposobnosti, apostrofiran je kao vođa podgoričkog krila kojem se ne dopada brak sa Mirom Marković i Vojislavom Šešeljem.
       - To je dežurna tema više od dve godine u crnogorskoj javnosti i izveštajima nekih međunarodnih organizacija, koje su se takođe potrudile da uoče silne podele i razlike unutar naše partije. To samo govori da je SNP najsnažnija partija u Crnoj Gori. Sve te spekulacije samo su deo specijalnog rata protiv naše partije i o njima ne treba više razgovarati. Kao jedan od funkcionera, kojeg stalno označavaju kao vođu podgoričke frakcije, ja sam silno vreme potrošio na demantije, ali sam od toga odustao kada sam shvatio da samo uzaludno trošim energiju. Do sednice Glavnog odbora ništa nisam želeo da govorim jer sam znao kako je sednica pripremljena i kakve su strateške odluke, da bih uoči sednice saopštio crnogorskoj javnosti naše odluke. Dakle, nije bilo ničega spektakularnog, a sve medijske senzacije samo su deo novostvorenog crnogorskog miljea.
      
       Da li je, ipak, u pristupu i odnosu prema stvaranju jugoslovenske koalicije bilo razlika u vrhu partije, jer su vesti o njima dolazile i od ljudi koji nisu vatrene pristalice Mila Đukanovića?
       - Nema tog mudraca koji bi u periodu ovako teške političke i državne krize mogao da donese uvek ispravnu odluku i samo maloumni ljudi mogli bi da se jednim potezom pera i jednim stavom izraze o tako ozbiljnim pitanjima i još da ubeđuju druge da su to najbolje i jedino moguće odluke. Pa i kad jedinstveno donesemo neke odluke, ne znamo da li su one najbolje. Hoću da kažem da u SNP, koja je pre svega demokratska partija, o velikom broju pitanja različita mišljenja imaju i predsednik, i potpredsednici, i članovi Izvršnog i Glavnog odbora, pa i naši ugledni i uticajni članovi. Ta različita mišljenja nikada, međutim, nisu predstavljala sukob, nego samo ozbiljnu razmenu argumenata, koja ponekad bude žestoka i dugotrajna.
       Naša glavna prednost je što smo uvek uspevali da suprotstavljene argumente usaglasimo u najbolju odluku, za razliku od vladajuće Demokratske partije socijalista koja sve razlike stalno gura pod ogroman crveni tepih. I o stvaranju jugoslovenske koalicije vođena je višemesečna razmena mišljenja, čak su i vođeni preliminarni razgovori sa Srpskom narodnom strankom i Srpskom radikalnom strankom, sa drugačijom varijantom od ove koja je sada usvojena, ali smo posle svega doneli najbolju odluku. Kad to kažem, podsećam da je Đukanović od prvog trenutka sukoba u DPS imao taktičku prednost koja mu je donosila opstanak na vlasti i kakve-takve izborne pobede. On se nije libio da pregovara i sarađuje sa svakim, a mi smo uvek bili sami protiv svih. Tako smo u prvom krugu predsedničkih izbora bili suparnici SNS, koja je inače naš prirodni politički saveznik. Da smo zajedno nastupili, Momir Bulatović bi danas bio politički pobednik i predsednik Crne Gore. Kod nas je, dakle, sazrela svest da ne smemo izgubiti nijedan glas.
      
       Zašto su, onda, u javnost dospele priče o raskolu u vrhu vaše stranke?
       - Te priče su lansirane iz straha od novog političkog saveza. Taj savez nije napravljen iz straha, on nama obezbeđuje dominantnu ulogu. Osnovno je što smo sačuvali autentičnost, pokazali otvorenost i demokratičnost prema drugima, i to se može veoma lako braniti u Crnoj Gori. Dugo i mukotrpno tragali smo za najboljom opcijom i kao zanimljivost bih izdvojio da smo Zoran Žižić i ja imali različita mišljenja o koaliciji iako smo u medijima proglašeni za predvodnike nezadovoljnog dela partije. Konačnim rešenjem sam veoma zadovoljan.
      
       Čuo sam da je na Glavnom odboru napravljen kompromis prema kojem bi vaša stranka delila mandate sa koalicionim partnerima samo ukoliko bi osvojila više mandata nego što sada ima, kao i da se u nazivu koalicije ne pominje SRS i JUL. Šta sadrži taj sporazum?
       - U opštem sporazumu ima nekoliko veoma bitnih stvari. Koalicija se zove Jugoslavija-SNP-Momir Bulatović, čime se čuva autentičnost partije. Druga važna stvar je da se o Jugoslaviji može govoriti samo na osnovu Ustava SRJ iz 1992. i ravnopravnosti Crne Gore u njoj, kao i da se niko ne može zalagati za potiranje državnosti i ravnopravnosti Crne Gore. U tom smislu, svako ko želi da pristupi savezu, mora da ostavi po strani svoje programske razlike.
       Treća značajna odredba sporazuma je da u nadležnim organima koaliciju predstavlja SNP. Podelom mandata nismo se mnogo bavili, čak smo pokazali spremnost da neki mandat poklonimo Srpskoj narodnoj stranci, u slučaju slabijeg rezultata, kako bismo im pomogli da imaju sopstveni odbornički klub i da sačuvaju prepoznatljivost srpske stranke u Crnoj Gori. Potrudićemo se da, u određenoj varijanti, damo neki mandat u Podgorici i SRS-u. One političke partije koje nemaju biračko telo u Crnoj Gori od nas nisu tražile ništa, a mi ćemo se potruditi da budemo korektni prema njima. Za nas je cilj svih ciljeva da ne izgubimo nijedan glas, jer smo na prošlim izborima vlast u Herceg Novom izgubili samo zato što nismo nastupili u jugoslovenskom političkom bloku. Na drugoj strani, Milo Đukanović ne gubi nijedan jedini glas. On svaki glas uzme, a ako mu se ukaže prilika, sklon je da otme koji glas.
      
       Kako je moguće da vaša partija, za koju tvrdite da je najsnažnija u Crnoj Gori, potraži izborne partnere u, recimo, JUL-u koji je na proteklim izborima osvojio 55 glasova u Podgorici i 36 glasova u Herceg Novom? Radikali takođe nisu briljirali. Nije teško zaključiti da ćete dobiti veoma skroman broj glasova, ali da postoji mogućnost da izgubite znatan deo vaših simpatizera.
       - Ne bih ulazio u rasprave o tim rezultatima. Znam da SRS ima glasače u Herceg Novom i veoma je opravdano da se SRS i SNS udruže sa nama, opravdan je i savez sa jednom komunističkom partijom koja ima svoje pristalice i sa Strankom deviznih štediša. Što se tiče JUL-a, on nije imao vremena da pripremi izbornu kampanju, tako da je njihova snaga možda veća, ali ja u to ne bih ulazio. Ako su spremni da nas podrže i ako tu podršku ne uslovljavaju, mi bismo bili politički nepametni kada bismo takvu ponudu odbili. Koliko god da je neka partija jaka, donosi li ona sto ili trista glasova, mi je nećemo odbiti jer nam je važan svaki glas. Podsećam da je gospodin Đukanović u drugom krugu predsedničkih izbora, uz izbornu krađu, pobedio sa pet hiljada glasova i mi više nećemo dozvoliti sebi takav luksuz.
      
       Ostaje ipak pitanje kako će reagovati vaše biračko telo na saradnju sa strankama koje izazivaju veliku odbojnost u Crnoj Gori. Kako će oni reagovati na pojavu Šešelja, koji zagovara veliku Srbiju ili unitarnu Jugoslaviju?
       - Najviše smo razmišljali o tome kako bi policija i mediji pod kontrolom policije mogli da naprave kampanju protiv nas. Ako mi dozvolite malu digresiju, rekao bih da Đukanović može da se udruži sa svim Albancima, Muslimanima, radikalnim Srbima na projektu borbe protiv Miloševića, a da pri tom niko ne apstinira na izborima. Zašto onda SNP ne bi mogla da ubedi ljude koji su privrženi jugoslovenskoj ideji da je ova koalicija u korist te ideje, a protiv separatizma?
       Svestan sam da ćemo morati da se ozbiljno potrudimo kako bismo biračima objasnili da smo mi glavni predstavnici koalicije i da sve stranke poštuju ravnopravnost Crne Gore. Vlast će pokušati da definiše kako smo mi poslušnička partija JUL-a i SRS-a i da je ovo koalicija protiv Crne Gore, ali ugovori koje smo potpisali i korektan odnos pomenutih partija prema nama to će na najbolji način demantovati. Znate, oni sada imaju veliki problem. Veliki broj ljudi koji je na prošlim izborima glasao za koaliciju "Da živimo bolje" više za njih neće glasati. Neće glasati ni za nas, ali više ne veruje Đukanoviću zbog sve goreg života, izdaje nacionalnih interesa i grčevitog držanja svih poluga vlasti.
       Ako bismo unutar naše partije imali oprečna mišljenja o saradnji sa Šešeljem, onda bismo zbunili birače i postojala bi realna opasnost od osipanja glasova.Mi ćemo nastupiti jedinstveno i ubediti ljude da je koalicija za odbranu Jugoslavije, realizaciju našeg programa i da će se svi podrediti programu na osnovu Ustava iz 1992. Moramo da srušimo režim Mila Đukanovića, sačuvamo Jugoslaviju i Kosovo u njoj, jer znamo da bi eventualnim raspadom federacije bila izgubljena mogućnost ponovne integracije Kosova. Posle pobede na ovim izborima i pobede na republičkim izborima neka ide svako u svoj tabor. Neka neko podržava ovu ili onu crkvu, neka se na nacionalno pitanje gleda na različit način, ali je važno da Crnom Gorom ne vlada marionetski režim i da NATO ne uređuje odnose u Crnoj Gori i federaciji.
      
       Da li će odnos SNP-a i JUL-a, u slučaju da dođete na vlast, biti identičan odnosu SPS-a i JUL-a, u kojem su socijalisti pretvoreni u svojevrsnu mašinu za sakupljanje glasova, dok se julovci bave raspodelom moći? Otvaraju li se ovim sporazumom velika vrata za jugoslovenske levičare?
       - Zaista ne mogu da komentarišem odnose SPS-a i JUL-a i ostalih partija koje u Srbiji vrše vlast. Pretpostavljam da je svaka politička partija, koja je samostalna, prepoznala svoj politički interes i da taj interes štiti. Nemam više informacija o tom odnosu, ali mogu da tvrdim da će naša partija zaštititi sopstvene interese, ne zbog uskostranačkog bavljenja politikom već zbog ogromnog broja građana koji nas podržava. U Crnoj Gori je najutemeljenija SNP, ona je autentično crnogorska partija sa najviše glasova, perspektivu ima i SNS kao zastupnik srpskih nacionalnih interesa, ima i partija koje svoju utemeljenost dokazuju na drugom kraju političke scene, kao što je Liberalni savez, i tako dalje. Teško mogu da govorim o hipotetičkim situacijama, ali znam jednu stvar - niko ne može ući u Crnu Goru protivno volji same Crne Gore. Niko ne može ući u SNP, protivno našoj volji. Niko nema mandat da tako nešto dozvoli, niti će dozvoliti.
      
       Kakve bi posledice na političku scenu Crne Gore mogao da ostavi novi, jugoslovenski savez?
       - Đukanović ima određenu snagu i njega treba pobediti. U budućnosti, veoma teško će bilo ko ostvariti apsolutnu vlast u Crnoj Gori; ni SNP, ni bilo ko, čak ni izborni blokovi neće uspeti da osvoje apsolutnu vlast. Očekujem da će doći do podela unutar DPS-a jer kod njih tinja podela na separatiste i one koji su za zaštitu nacionalnih srpskih interesa i za jugoslovensku ideju. Oni imaju oštre podele koje kriju, a javnosti serviraju podele u drugim partijama. Mislim da jugoslovenski blok ima snaga i u trenutno separatističkom bloku Mila Đukanovića, jer 60 odsto onih koji glasaju za njega jesu za zajednicu Srbije i Crne Gore. Tu će se formirati jaka grupacija koja može da, zajedno sa našim blokom, obezbedi većinu u Crnoj Gori. Ja bih tako posmatrao budućnost Crne Gore, umesto dosadašnjih oštrih podela na Đukanovićeve i Bulatovićeve pristalice.
      
       Vaša predviđanja su me podsetila na tvrdnje ovdašnjih posmatrača političkih neprilika da vi imate upadljivo bliske i srdačne odnose sa predsednikom Skupštine Svetozarom Marovićem.
       - To je još jedna od spekulacija koja ima dva cilja. Govoreći o vezi između mene i Marovića, želi se dati ozbiljnost tvrdnjama o rascepu u SNP, a drugi cilj je da se umanji popularnost Marovića, koja je veća od Đukanovićeve. To je teško izdržati, pa treba lansirati nešto što bi trebalo da kompromituje predsednika Skupštine, a najviše ćete ga kompromitovati povezivanjem sa SNP. Marović korektno obavlja funkciju predsednika Skupštine, ja sam šef poslaničke grupe i moramo često da razgovaramo. Nažalost, u Crnoj Gori je ta podeljenost došla do usijanja i čim neko iz jedne partije razgovara sa nekim iz druge, lansiraju se takve priče. Problem Crne Gore je što je zamrznut dijalog, podelili su se ljudi po familijama, podele su među braćom, kumovima, a ja pripadam ljudima koji žele da se ta podela što je moguće više izbriše. Spreman sam da sarađujem i sa radikalno različitom opcijom ako je ona spremna da poštuje zakone, bori se protiv mafije, kriminala, pljačkaške privatizacije, jer su glavni problemi upravo siromaštvo i pljačka.
      
       Šta će vaša partija uraditi ako zabeleži pobedu na lokalnim izborima?
       - Vlast bi teško mogla da odbaci naš zahtev za vanredne izbore ukoliko pobedimo u Podgorici i Herceg Novom. Oni imaju dosta toga da izgube na ovim izborima, a mi praktično nemamo šta da izgubimo. Vlast bi zamrzla priče o referendumu, Zapad bi morao da preispita odnose prema Đukanoviću i realno uvaži SNP kao značajan faktor koji je spreman da komunicira sa svetom ali nije spreman da odustane od jasno profilisane platforme zajedničkog i ravnopravnog života sa Srbijom. Mi bismo svakako izvršili demokratski pritisak na vlast da što pre raspiše slobodne i fer izbore, na kojim bi bila okončana ova državna, politička agonija.
      
       Kako tumačite pomalo paradoksalnu činjenicu da vaša partija i opozicione partije u Srbiji imaju gotovo istovetan vokabular i veoma slične zahteve, od raspisivanja vanrednih izbora, obustavljanja policijske represije do osude zloupotrebe državnih medija?
       - Možda ste u pravu kada to primećujete, jer se opozicione stranke u svim društvima, koja su približna našem, ponašaju na sličan način, ali bih istakao da je problem što međunarodna zajednica ima prilično licemeran odnos prema demokratiji i ljudskim pravima i pokušava da ta pitanja samo instrumentalizuje. Ona podržava i srpsku opoziciju i Mila Đukanovića samo zato što u njima vidi polugu kojom može da vrši pritisak na režim Slobodana Miloševića. Tu počinju i završavaju se svi napori na tobožnjoj demokratizaciji.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ