Jovan Ćirilov

      Posle dodeljivanja Specijalne evropske nagrade za pozorište Bitefu u Taormini, umetnički direktor i selektor Jovan Ćirilov dao je više intervjua za evropske radio-stanice i novine.
       Ovih dana u pariskom "Mondu" je izašao duži intervju, koji prenosimo u izvodu:
       "Mond": Kakva je bila situacija u pozorištima Beograda za vreme prošlogodišnjeg bombardovanja?
       Ćirilov: Ulaz u pozorišta je bio besplatan, osim u Narodnom pozorištu. Prepune predstave su mogle da se održavaju samo po podne. Najveće interesovanje bilo je za ozbiljna dela, kao da su ljudi želeli da dođu u dodir sa velikim metafizičkim temama kakve se mogu naći u Šekspira i Kalderona.
       "Mond": Koja je posledica međunarodnog bojkota?
       Ćirilov: Kulturni embargo je apsurd, kako prema nama, tako i prema Austriji. To je potpuno kontraproduktivno. Čemu služi kulturni embargo, kada i režimu odgovara sprečavanje širenja informacija!
       "Mond": Kakva je danas situacija u pozorištu?
       Ćirilov: Postala je veoma delikatna zbog ekonomske situacije. Poznato je da kriza nadahnjuje teatar. Međutim, sadašnja finansijska kriza ugrožava scenski život; ne samo postojanje teatara, već kvalitet. Naš pozorišni život začeo se početkom XIX veka, krajem turske okupacije, i otada smo stalno imali bar jednog velikog dramatičara. Danas ih imamo nekolicinu. Možda njih desetak. Da pomenem samo Biljanu Srbljanović, mladu dramsku spisateljicu, i njenu dramu "Beogradska trilogija" o našoj mladoj intelektualnoj emigraciji u Sidneju, Pragu i Los Anđelesu. Igra se širom Evrope. Osim možda u Francuskoj. Ali Francuska je uvek u zaostatku.
       "Mond": Kakva je situacija sa vašim festivalom?
       Ćirilov: Nikada nije prestajao da funkcioniše. Jedino smo 1992. godine na programu imali samo jugoslovenske predstave. Ostalih godina trupe su dolazile preko Budimpešte i Moskve. Dolazili su nam čak i Slovenci i Hrvati. Sa solidarnošću pozorišnih ljudi sveta, koja se manifestuje i Specijalnom nagradom u Taormini, Bitef će nastaviti svoj život.
      
       (Intervju je vodio Žan-Luj Perije. Objavljen je u broju od 13. aprila 2000).