("Evropa zaobilazi Srbiju", NIN br. 2571)

      Da li nas mogu zaobići? Udruženi zajedno, novac i politika mogu sve. Ako se apstrahuju ove dve stvari, ostaju drugi kriterijumi kao što su ekonomska celishodnost, odnosno logika transportera. Kao što je poznato, transporteri na slobodnom tržištu traže racionalno rešenje, tj. koriste najpovoljnije putne pravce.
       Nije isto preći više kilometara što produžava vreme putovanja ili koristiti put sa nepovoljnim tehnoeksploatacionim karakteristikama, što povećava ukupne eksploatacione troškove vozila.
       Naime, putni pravci koji prolaze kroz našu zemlju, E-70 kao i E-75 izgrađeni su u dužini od oko 180 km poluautoputa i oko 400 km autoputa. U izgradnji je novih 45 km tako da za izgradnju autoputa ostaje još oko 75 km. Slična je situacija i u Makedoniji od ukupne dužine od 176 km (u eksploataciji je oko 83 km autoputa, pri završetku je 36 km), preostaje za izgradnju oko 55 km predviđenih za period 2000-2003. godina.
       Na putnim pravcima kroz Rumuniju i Bugarsku sa mostom preko Dunava (na lokaciji Vidin-Kalafat) tek treba da se gradi odgovarajući put.
       Da li je susedima Rumuniji i Bugarskoj prvi prioritet da povežu kvalitetnim autoputem svoje gradove Bukurešt i Sofiju i prihvate najvećim delom domaći, odnosno međunarodni saobraćaj, ili da traže druga rešenja koja su verovatno u ovom trenutku prioritetnija? Možda je to interes Evropske unije i njenih budućih članica.
       Da li je potreban most preko Dunava na koridoru 4? Sigurno da jest. Pitanje je, samo, kada. Što je više mostova, naročito preko velikih reka i odgovarajućih puteva, za toliko smo svi bogatiji.
       Nije moguće zanemarivanje činjenice da veza između Rumunije i Srbije u donjem toku Dunava postoji preko HE "Đerdap 1". Drumska i železnička veza treba da se ostvari i završetkom HE "Đerdap 2" nedaleko od planiranog mosta Vidin - Kalafat. Skoro paralelno sa ovim koridorom, od HE "Đerdap 2" (Kladovo) pruža se takođe međunarodni pravac, put E-771 i E-80 (Kladovo-Zaječar-Niš-Priština-Jadran), poznat u prošlosti kao transbalkanski pravac. Značaj ovog pravca leži u činjenici, odnosno težnji, da se poveže Jadran sa jugoistočnom Evropom - Rumunijom, Moldavijom, Ukrajinom i Rusijom. Možda ovaj pravac trenutno nije aktuelan, ali nije manje značajan od pravca E-75, osnovnog pravca TEM-a i Panevropskog koridora 10 (veza severnih hladnih i toplih južnih mora, Baltika i Jadrana). Koridor 10 takođe je u mreži Panevropskih koridora kao i koridor 4.
       Ovome treba dodati i Jadransko-Jonsko područje, odnosno jadransko-jonski put kome se u poslednje vreme posvećuje dosta pažnje, posebno u okviru Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope. Zato smatramo da se svi ovi pravci moraju posmatrati u kontekstu šire mreže Balkana i jugoistočne Evrope, pa prema tome zaslužuju zajednička razmatranja u cilju budućeg razvoja saobraćajnica na ovom prostoru i utvrđivanja prioriteta.
       Saobraćaj je kao voda. Ide tamo gde ima najmanje otpora. A otpori su tehničke karakteristike puta, nivo usluge, troškovi transporta, vreme putovanja, granični prelazi i drugo. Prioritete ulaganja utvrđuje svaka zemlja u skladu sa svojim potrebama i materijalnim mogućnostima. Krediti i ako se uzimaju, moraju se vratiti.
       Razvoj putne mreže u narednom milenijumu uz ograničena finansijska sredstva kao i sve većeg angažovanja privatnog kapitala u izgradnju novih putnih pravaca, zasniva se na komercijalnoj osnovi. Zahteva dobre ekonomske i druge analize sa ciljem donošenja adekvatnih odluka o investiranju.
       Zato smatramo da se bez sveobuhvatnog i jedinstvenog sagledavanja svih uticajnih faktora uz poštovanje objektivnog pristupa teško mogu donositi jednostrani zaključci o obilasku Srbije, posebno ako su oni u funkciji aktuelne dnevne politike.
      
       Dušan Radošević, dipl.inž.saobr.
       dr Petar Mitrović, dipl.inž.građ.
       savetnici generalnog direktora
       Instituta za puteve a.d. - Beograd