Lider najveće opozicione partije Branko Crvenkovski i glavni krivac za raspad čuvene koalicije Savez za Makedoniju predložio platformu za ujedinjenje sa "familijarnim" opozicionim partijama s ciljem rušenja aktuelne vlasti

      (Od dopisnika NIN-a iz Skoplja)
      
       Makijaveli je još davno napisao da onaj koji oseti neograničenu vlast postaje njen neograničeni rob. Takva sudbina zadesila je Branka Crvenkovskog, lidera najveće opozicione partije u Makedoniji, onoga istoga koji je svojevremeno ušao u priču kao najmlađi premijer u Evropi. Nadmenost, netolerantnost, cinizam i sirova diskvalifikacija svake konkurencije odveli su ga u kolotečinu opozicionog delovanja, unapred osuđenog na bezefektno "dizanje prašine". Iz takve pozicije, uz javno posipanje pepelom, učenik Petra Goševa i miljenik Kire Gligorova pravi strategiju ne bi li se domogao pozicije na kojoj se sada, takođe nekontrolisano šepuri Ljupčo Georgijevski.
       Ideja o ujedinjenju opozicije leve orijentacije u Makedoniji nije Brankova ali mu položaj lidera najveće opozicione partije daje za pravo da promoviše platformu čiji su istinski autori Stojan Andov i profesor Đorđi Marjanović. To što su se obojica danas našla na "suprostavljenim" stranama i nije bitno za nov pokušaj da se "Makedoniji vrati dostojanstvo".
      
       Cilj
       Koristeći pompeznu proslavu devetogodišnjice formiranja Socijaldemokratskog saveza, Crvenkovski je minule nedelje promovisao Platformu za ujedinjenje opozicije. Bez uvijanja i sa "pedeset do sto reči" obelodanio je da je cilj ujedinjenja opozicije rušenje sadašnje "troglave" vlasti. Znajući da znaju koliko može biti "pouzdan" partner, Crvenkovski je svojim potencijalnim partnerima obećao "apsolutnu ravnopravnost" pa čak i premijersko mesto "maloj partiji" kad se budu domogli vlasti. On je odmah posle izbornog debakla na poslednjim parlamentarnim izborima, sa svojim mnogobrojnim pristalicama počeo sa "mitinzima do istine", ali se posle prvog mitinga suočio sa kordonima do zuba naoružanih policajaca.
       Njegovi dojučerašnji zaštitnici su sa simpatijama propratili šetnju do Sobranja, ali su prolaz prema ulazu u najviši zakonodavni dom zaprečili trostrukim barikadama. Njemu i njegovim vatrenim mitingašima jedino je preostalo da aplauzom nagrade "dostojanstvo policije" i da se vrate u sivilo opozicione kolotečine.
       I tada a i kasnije, prilikom javnih nastupa, Crvenkovski je ponavljao da neće odustati do konačne pobede. Okolnosti unutar same Makedonije ali i izvan nje bile su dijametralno suprotstavljene negovim namerama. Umesto da posle "sto dana" Georgijevskog pošalje na "smetlište istorije", Crvenkovski se suočio sa istinom da pobedniku, makar se on zvao Ljupčo Georgijevski, pripada i plen i slava. Skandalozni predsednički izbori koje je Zapad uvažio žmureći pred najgrubljim falsifikatom bili su dodatni udarac za dojučerašnjeg miljenika Zapada.
      
       Pokajanje
       Koristeći "Brankove metode" i interesnu lojalnost koalicionih partnera Vasila Tupurkovskog i Arbena Džaferija, Ljupčo Georgijevski je ponizio i sasvim diskvalifikovao opoziciju čija je personifikacija upravo SDSM Branka Crvenkovskog. Njih su odbacile i brojčano slabije partije, koje je Crvenkovski u svojstvu premijera nazvao "familijarnim". Sudarivši se, dakle, sa sopstvenom nemoći i željom da se pošto-poto domogne vlasti "zbog interesa Makedonije", Crvenkovski se sada pokajnički vraća onima koje je svojevremeno ružno diskvalifikovao.
       Za nove partnere će imati Liberalno-demokratsku partiju Petra Goševa i socijaliste Ljubisa Ivanova Zinga i Ligu za demokratiju Đorđija Marjanovića, ljude i političare koje je ismevao bez mere i ukusa. Razume se, prva dvojica su takođe željni vlasti, ali znajući za njihov razvojni put, teško je verovati da Banetu neće vratiti milo za drago. Valja podsetiti da barem polovinu svojeg meteorskog uspona u politici Crvenkovski duguje Petru Goševu. I umesto da to poštuje u ljudskoj dimenziji poimanja političkog rivalstva, Crvenkovski je Goševa vašarski izigrao, poslavši ga bukvalno u političku anonimnost.
      
       Perspektiva
       Osnovni ciljevi ponuđene platforme za ujedinjenje makedonske opozicije su rušenje aktuelne vlasti i organizovanje prevremenih izbora. Oba cilja su realna ako se gleda makedonska stvarnost. Oba su takođe fikcija ako se gleda raspored snaga, pozicija vlasti i poznato određenje Zapada prema makedonskoj stvarnosti ali i budućnosti. U vreme šestogodišnje neprikosnovene vladavine Crvenkovskog, doneseni su i usvajani zakoni po meri te vlasti i u cilju njene neograničene i bezbedne egzistencije.
       Predstavnici vlasti, pa i sam premijer Georgijevski, pozdravili su inicijativu za ujedinjenje opozicije. "Mogu se oni ujedinjavati koliko im je drago", rekao je premijer, "ali će institucije vlasti odlučivati o zakazivanju prevremenih izbora". Čista parafraza jedne slične izjave Crvenkovskog u vreme kad mu je Gošev isporučio 150 hiljada "potrebnih potpisa". Dugoročnije gledano, ujedinjenje makedonske opozicije s ciljem promene vlasti je "čista utopija". Taj novi politički blok će se suočiti sa najmanje dva ključna problema; liderska pozicija i metode delovanja. Kad je prvi u pitanju, sigurno je jedno; Petar Gošev, odnosno njegov partner i gradonačelnik Skoplja Risto Penov, a još manje profesor Đorđi Marjanović, neće dozvoliti da im šef bude Crvenkovski.
       Znači, kad se sve uzme u obzir, od "prirodne potrebe za promenama" do lične netrpeljivosti između vlasti i opozicije, najavljeno udruživanje makedonske opozicije umnogome nalikuje sličnim i višegodišnjim naporima srpske opozicije. Ovde se, naime, svi slažu da Crvenkovski nije ličnost s kojom bi se išlo u promene "promena", ali i takođe da bez njega nema promena vlasti "koja je dozlogrdila samoj sebi".
       Šta o svemu ovome misli Vašington, još nije poznato. No, ako je suditi prema tapšanjima kojima Klinton, Olbrajtova, Bler i Solana udostojavaju Georgijevskog, sindrom srpske opozicije ne gine njihovim kolegama u Gligorovljevoj oazi mira.
      
       MILE RADENKOVIĆ