Mora biti da vlast nešto sprema, kad je spremna i da likvidira preduzeća koja do 30. juna ne plate propisani ulog za preregistraciju

      Vlast je odlučila da prema privredi nastupi strogo: sva preduzeća koja ne usklade svoje poslovanje sa Zakonom o preduzećima i ne naprave procenu vrednosti društvenog kapitala (prema srpskom Zakonu o privatizaciji) do 30. juna ove godine, biće likvidirana i brisana iz sudskog registra.
       Ovo je direktorima preduzeća sasvim oštro predočio Milan Beko, savezni ministar za privredu, na sastanku upriličenom u Privrednoj komori Srbije. Tema na prvi pogled izgleda dosadno i odvraća pažnju, ali nije tako - to je zapravo i bio cilj. Dok se javnost bavi (nametnutim) političkim temama, vlast ponovo uspeva da u ključnom trenutku pribavi sebi dobru sumu novca. Pogotovu kad izvori opasno presušuju, a bliži se (neumitno) vreme izbora.
      
       Nov izvor prihoda
       O čemu je zapravo reč? Usklađivanje sa pomenutim zakonom o preduzećima odlaže se već četiri godine, tako da je, prema podacima Milenka Radića, predsednika Fonda za razvoj demokratije, od oko 200 000 preduzeća registrovanih u Srbiji, svega 10 odsto uskladilo poslovanje sa pomenutim zakonom. Ova formalnost prilično košta: svako akcionarsko društvo, koje se preregistrovalo iz deoničarskog društva (u stvari, to su sinonimi) za ovo usklađivanje treba da plati po 10 000 dolara, a društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) po 5 000 dolara. Doduše, samo polovina uplaćuje se odmah, i to u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu, a ostatak u naredne dve godine. Strani akcionari uplaćuju u dolarima, ali im se ulog obračunava po zvaničnom kursu od šest dinara za nemačku marku.
       Ako uzmemo da svega polovina, dakle 100 000 preduzeća zaista radi, jasno je da će se skupiti znatan novac. Otuda se može razumeti žestina kojom je ministar Beko upozorio direktore da daljeg prolongiranja neće biti i da će ih privredni sudovi bez milosti brisati iz registra. Ko se ogluši, prestaje sa radom. I sami direktori, koje je označio kao glavne krivce za dosadašnje otezanje, snosiće sankcije: ostaće bez svojih tapaciranih fotelja.
       Fond za razvoj demokratije pokrenuo je pred Saveznim ustavnim sudom još 1997. godine spor, gde je glavno pitanje bilo kako je utvrđena suma koju preduzeća moraju platiti i ko garantuje da se opet neće tražiti neka nova uplata. Advokat Radić za NIN kaže: "Ovakvim postupkom remeti se elementarna pravna sigurnost, jer Ustav zabranjuje retroaktivnu primenu propisa. Ne može se već registrovanim preduzećima naknadno tražiti polaganje novčanog uloga, kad već to nije urađeno prilikom registracije." Ustavni sud odbacio je ovu inicijativu Fonda.
       "Ovakvo postupanje može se oceniti kao katastrofalno. Ako preduzeće već posluje, naknadno ulaganje je nelogično. Više puta do sada je produžavan rok bez ikakvih posledica po preduzeća, a jedini stradalnik je ICN Galenika gde je Agencija za procenu vrednosti društvenog kapitala (sadašnja Direkcija) razvlastila stranog ulagača od njegovog vlasničkog udela", kaže za NIN dr Milan Kovačević, ovlašćeni procenjivač vrednosti kapitala. Potpuno je destruktivno, smatra Kovačević, sada zbog ovih formalnih razloga gasiti preduzeća, odnosno uništavati i ono malo preostale privrede koja još radi.
       O tome da li zaista gasiti preduzeća ako ne ispoštuju rok do 30. juna, nisu se složili ni sami predstavnici vlasti, učesnici na pomenutom skupu u Privrednoj komori. Primera radi, predsednica Privrednog suda u Beogradu Milena Arežina usprotivila se tvrdom stavu Milana Beka: "Bilo bi mi žao da ijedno preduzeće zbog ovog roka ide u likvidaciju. Neka ide iz bilo kog drugog razloga, ali zbog ovoga ne." Arežina je prisutnim direktorima posavetovala da "podnesu do 30. juna makar i prazne papire, pa će se onda u hodu problem rešavati, samo da izbegnu likvidaciju".
      
       Masovno zatvaranje firmi
       Njen kolega Milan Vinčić, zamenik predsednika Višeg privrednog suda Srbije, smatrao je pak da sud nikako ne može arbitrirati da li će ili neće brisati neko preduzeće iz registra, već mora po zakonu pokrenuti postupak likvidacije. Vinčić je skrenuo pažnju da su mnoga registrovana preduzeća zapravo "fantomska", fiktivno otvorena u vreme kad je to bilo moderno. To je istina: početkom devedesetih masovno su otvarana preduzeća, jer je procedura bila jeftina i jednostavna. Sad je veći problem to isto preduzeće zatvoriti ako nikad nije proradilo, jer je procedura skupa i složena.
       Zato će vlasnici ovakvih preduzeća uspeti da se reše bede, kaže dr Kovačević: "Oni će biti zahvalni što će ih Privredni sud posle 30. juna automatski likvidirati ako ne plate 2 500 dolara." Još jedna pozitivna posledica jeste to što će se, napokon, napraviti presek pravog stanja - koliko preduzeća u ovoj zemlji zaista radi, a koliko postoji samo na papiru.
       Doduše, sudija Vinčić je na pomenutom skupu postavio pitanje (ostalo bez odgovora) ko će snositi troškove likvidacije preduzeća.
       Kad je reč o drugoj obavezi, proceni vrednosti kapitala, zamenik republičkog ministra za vlasničku transformaciju Miroljub Hadžić tvrdio je da uopšte nije realno da se sada za ovako kratko vreme sav taj posao završi budući da je od 7 000 društvenih i državnih preduzeća do sada (dakle, za sve četiri godine) oko 2 600 preduzeća uradilo elaborate o proceni, dakle, oko 36 odsto. Hadžić je zato rekao da će se tolerisati ako preduzeće do 30. juna bar započne procenu vrednosti kapitala.
       Tome se opet usprotivio dr Mirko Vasiljević, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu i jedan od tvoraca oba pomenuta zakona: "Ne može se prihvatiti da je ispoštovan rok ako se procena samo započne, jer to ne vodi ničemu. Ukoliko se ponovo rok produži, mi ćemo se u svetu legitimisati kao krajnje neozbiljna zemlja, kojoj se ne može verovati."
      
       Krajnje (ne)ozbiljna zemlja
       Na stranu tema da li bi nas (tek) sada baš ovaj problem "legitimisao kao krajnje neozbiljnu zemlju", ako to već nije učinjeno po nekim drugim pitanjima; treba se vratiti dilemi zašto se sada toliko insistira na zadatom roku do 30. juna uz zaprećene drastične kazne. Mora biti da postoji neki dublji razlog. Naši izvori iz savezne vlade pitaju se da li to "neko sada trenira strogoću, jer nije u situaciji da tim ljudima o čijoj se koži radi lično pogleda u oči". Uz to napominju "živi bili pa videli da li će biti novog odlaganja".
       Razlog za ovoliku žurbu i strogoću sasvim je jasan, tvrdi Milenko Radić: "Novac je očigledno potrebno hitno prikupiti do juna, što znači da vlast tada nešto sprema. Ne zaboravimo da je baš za jun najavljeno otvaranje mosta u Novom Sadu, kao i isplata stare devizne štednje, bez obzira da li će je zaista biti." Do sada, kaže Radić, izbori nikada nisu bili u junu i tokom leta, što ne znači da se sada ne može napraviti izuzetak. Drugo, ako se održe i u septembru, biće zakazani tokom leta. Pred izbore je potrebno odobrovoljiti biračko telo, a za to je, zna se, potreban novac. Cela ova situacija liči na nameštanje karata. Ulog bi, na elegantan način, trebalo da obezbedi privreda.
       O tome koliko su privrednici raspoloženi da ispune ovaj novi (patriotski?) zadatak, nismo uspeli da dobijemo ni jednu jedinu zvaničnu izjavu. Nezvanično, naši sagovornici saglasni su - da će platiti. Privatna preduzeća izdvojiće (podrazumeva se iz džepa) osnivački ulog za usklađivanje sa zakonom o preduzećima. Društvena će opet, radije platiti troškove procene kapitala (što je uslov za privatizaciju), pošto su oni manji nego kazne za privredni prestup ako to ne učine. Sad, da li će se stvarno i privatizovati, to će još da vide. Do sada se pokazalo - ne žuri se mnogo ni njima ni državi. Bez obzira na vatrene govore s obe strane.
      
       BILjANA STEPANOVIĆ